Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici
ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА
ОДОЛЕВАЊЕ ВРЕМЕНУ
Gornje Jarušice
DSCF9637WWS.jpg

И после пет векова постојања црква је и даље верна  својим верницима

У средњевековној Србији било је уобичајено да владар у оданости према вери за свога живота  сагради мснастир или цркву као своју задужбину. Ове задужбине имале су огроман значај за веру, културу и просвећивање народа. По угледу на своје владаре властела па и имућнији људи остављали су своје задужбине, које су такође доприносиле одржавању вере и просвећивању народа. Нажалост ове друге  ход времена полако али сигурно води у заборав, али срећом  има и изузетака.

У срцу Шумадије, вековима обнављана и заборављана, налази се прастара црква Светог Архангела Гаврила необичне прошлости, која сведочи о бурним временима овог дела Србије.

Црква потиче из XV века, времена последњих српских деспота, а саграђена је даље од тадашњих путева војски и освајача, скрајнута у шумовитој дубодолини скоро неуочљива у брежуљцима заталасаној околини.

DSCF9569www.jpg        DSCF9610aaa.jpg

                         Далеко од насеља, у загрљају старих шума, живи  свој дуговечни живот   

 Средином XV века вазалну Србију у више наврата пустоши Османлијска војска, што је изазивало велика страдања  прогоне и сеобе локалног живља. Ова црква сведочи да ни у таквим суровим временима није вођена брига само о људским животима већ и о судбини својих богомоља. Сигурно је да је у то време још било свеже сећање на 1453 годину и пад тадашње престонице хришћанства Цариграда  када је велелепна црква Свете Софије, понос хришћанства, претворена  у џамију Аја-Софију. Шумадија је у тим временима више пута мењала поробљиваче између Турака и Аустроугара.

...У страдањима, прогонима, селидбама и времену црква је нестала из људског сећања.

Овај нестали храм из сећања случајно је пронађен, закопан у кршу дубодолине 1822 године. Тако је избегнуто уништавање од освајача или злехуда судбина цариградске Свете Софије.

 Своје васкрсење храм је дуго чекао.Књаз српски Милош Обреновићн обновио га је са великим пијететом 1824 године о свом трошку, а црква и њена порта и данас носе видне трагове своје судбине

DSCF9639ww.jpg
     scan0115ww.jpg

      Улаз у порту цркве  Светог Архангела Гаврила Звонара цркве

Храм је дограђен 1890 године за владе и уз помоћ Александра Обреновића I, краља српског, Милошевог праунука, а од тада даљу бригу преузимају верници.  Први пут у писаним документима,турским записима, помиње се као манастир Јарушице. Налази се у шумадиској епархији на 115 километера јужно од Београда на средокраћи троугла Крагујевац-Топола-Рача, а  на четворомеђи насеља Горње Јарушице, Доње Јарушице, Велико Крчмаре и Борци где и данас служи народу овог краја и после пет векова.

Одмах по откривању цркве у њеној непосредној близини следеће 1823 године отворена је школа заједно са првих  десет таквих школа у Србији. Школа и данас постоји али је престала са радом пре чердесет година.

Поред цркве и школе до педесетих година прошлог века постојала је кућа писца и највећег српског сатиричара Радоја Домановића, чији су деда и стриц били свештеници  ове цркве  а отац учитељ ове школе.

Црква је удаљена од свих насеља, а у амбијенту шумског мира и тишине коју ремети само пој птица и црквених звона, доживљава се сва благодет духовног наслеђа и ових бајковитих простора.

Испод  саме цркве у нижој каскади налазе се извори. До извора силази се степеницама из црквене порте кроз посебна врата за Светињу што је назив за два извора, за које се веруједа су лековита. 

scan0108e2wwS.jpg
       DSCF9583WS.jpg

                                                                Пролази ка изворима

scan0108eww.jpg       DSCF9614a.jpg

Извори испод саме цркве                                                 

У порти поред цркве  налазе се „ћелије“- простори за одмор верника и за црквене славе.

Свуда је присутна патина времена која је узела простор под своје окриље али није избрисала траг човековог корака. А горе  у крошњама дрвећа хује векови и мисли одлутају  на јунаке и страдалнике, давну браћу, која су овуда пролазила на свом путу за вечност.

DSCF9622ww.jpg
       DSCF9626wwS.jpg

У овом митском окружењу и кратак боравак окрепљује  душу и тело и човек се присети речи Светог Писма:

 Ово је дан који створи Господ, ...

 

SDAM-0733AbwwS.jpg        ab.jpg

                                            Утисци са посете цркви Јарушичкој , августа 2012 године

                                                                                                                М. Милосављевић

Crkva na crkvi

Hram Svetog arhangela Gavrila u selu Jarušice kod Kragujevca sagrađen je na zidinama starog, koji su meštani zatrpali da bi ga spasli od Turaka.

U uvali sakrivenoj gustom šumom pokraj sela Jarušice, kod Kragujevca, nalazi se crkva svetog Arhangela Gavrila. Podignuta na zidinama stare crkve, koju su, prema predanju, meštani prekrili zemljom da bi je sakrili od najezde Turaka Osmanlija. Staru zatrpanu crkvu otkrio je slučajno u kršu jarušičkom izvesni Petar Matijašević 1822. godine. O svom trošku crkvu je obnovio 1824. godine knjaz Miloš Obrenović.

- Pod zemljom je još najmanje dva metra zidina stare crkve. Legenda kaže da je izvesni Petar Matijašević, iz sela Guberevac, tu čuvao koze. One su otkrile zidine stare zakopane crkve, i on je o tome obavestio knjaza Miloša, kaže Bratislav Stepanović, predsednik Crkvenog odbora četiri sela koja sada grade parohijski dom.

Postoji i legenda da je Matijašević išao u lov. Pogodio je kažu košutu koja se pretvorila u vilu devojku baš na mestu gde je bila zakopana crkva.

Zidine koje okružuju portu iz vremena su kad je verovatno podignuta i sama stara crkva. Samo kamen na kamenu je slagan, a pravi lavirint vodi do dva izvora vode od kojih vid postaje bolji a oči bistrije. Jedan od izvora nalazi se ispod oltara crkve, zbog čega se veruje da je voda blagotvorna i dobra za zdravlje.

- Strina moja pokojna dolazila je na ovu vodu svakog jutra i tu se umivala. Doživela je 84 godine i plela je i vezla, i pod starost videla ko devojka - kaže Stepanović i dodaje:

- Za izvore “svete” vode čulo se nadaleko jer u blizini nema nikakve farme, ni industrije. Sve je čisto i ljudi dolaze čak iz Beograda da se umiju. Voda sa ova dva izvora spaja se u jednu i odlazi prema reci Rači. U gustoj šumi jarušičkoj ponire. Ne znamo gde.

Prema priči meštana, crkva na čijim je zidinima podignuta nova, pominje se prvi put 1570. godine. U stvari, bio je to manastir u uvali, a u njemu je živeo jedan kaluđer. Iz straha da manastir ne zapale Turci, tokom svog pohoda na Šumadiju, meštani su ga prekrili zemljom i vremenom zaboravili gde je bio.

Vredni meštani Jarušica, Donjih i Gornjih Krčmara i sela Borci, nekadašnjeg Guberevca, grade ovih dana parohijski dom.

- Kada je došao sveštenik Milan Ćosić, vratila se vera među ljude. Gradi se i obnavlja. I to što je nova crkva sagrađena na zidinama stare, možda je znak Božji da se koreni ne zaboravljaju i da se na njima gradi budućnost i čuva vera - kaže Stepanović.

Meštani okolnih sela dali su da se napravi novi ikonostas.

- Onaj stari iz vremena Obrenovića sačuvan je ali ga je oštetio žižak. Kad se restaurira, biće izložen - kaže Stepanović.

Из разних извора фото и текст обрада Славиша Т. Јовановић из Пожаревца
 

Free counter and web stats

Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl