MANASTIR LAPUŠNJA

Velika crkva Sv. Nikole nekadašnjeg manastira Lapušnja smeštena je uz samo brdo Vučja Glava, nadomak Rtnja, zapadno od sela Lukova. Nekada centralna za celo područje gornjeg toka Crne Reke i sedište Episkopa. U sačuvanom ktitorskom napisu stoji, da su hram podigli "Gospodin Jovan Radul, vojvoda i gospodar svih ugro–vlaških zemalja s velikim parkolabom (načelnik okruga) županom Gerginom pri igumanu jeromonahu Gelasiju 1500 – 1501 godine, a živopisan pri igumanu jeromonahu Teodoru, trudom i sredstvima kneza Bogoja, njegove Gospođe Mare i njihove dece 1510 godine". Kako se Lapušnja pominje u prvom popisu Vidinskog sandžaka, 1455. godine, pretpostavlja se, da je crkva podignuta na temeljima prethodne, što znači, da njeno trajanje premašuje petstotina godina. Pretpostavlja se, da je u vreme austrijsko-turskih ratova, u 17. i 18. veku Lapušnja stradala i opustela. Spada u prvu kategoriju spomenika, zaštićena je zakonom 1948.

У подножју шумовитих огранака Ртња код села Лукова, у ували проед Лопушанског потока, скривене су данас конзервиране рушевине некадашњег манастира Лапушње. Цркву Св. Николе и манастирске зграде подигли су војвода Јован Радул, господар угровлашких земаља, и велики паркалаб, жупан Гергина 1500/01, док су се о осликавању храма 1510. старали кнез Богоје, његова жена Мара и деца. Сви су насликани у северозападном углу наоса, на ктиторској композицији. Успешан као владар, Јован Радул одржавао је пријатељске односе са Бранковићима и био у сродству са Јакшићима. Црква је саграђена у облику триконхоса са куполом, троделним олтарским простором и припратом. Олтарска апсида, проскомидија и ђаконикон су полукружни, док су певничке апсиде споља петостране. Наос засведен полуобличастим сводом подељен је на три неједнака травеја. Изнад средњег травеја подигнута је осмострана купола на високом коцкастом постољу. У угловима постоља су уграђене плиткорезане розете, једини архитектонски украс цркве. Капела, призидана са јужне стране, сачувана је у остацима. У вековима разваљеном храму само су бледи остаци фресака одолели времену. Може се наслутити иконографски програм са циклусом Великих празника, сценама литургијске тематике, представама архијереја не само у олтару већ и у наосу, као и светих ратника. У куполи се назиру јеванђелисти и пророци. Остаци сликарства и архитектуре манастира Лапушње конзервирани су 1973.

 

Tekst priredio Славиша Т. Јовановић webmaster korišćenjem različitih izvora na Internetu.