Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

Manastir BOĐANI

Manastir Bođani, posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, nalazi se u Bačkoj u uglu gde Dunav kod Vukovara skreće ka istoku, dvanaest kilometara daleko od rečne obale, između sela Vajske i Bođana.

Манастир Бођани је споменик кулуре од изузетног значаја.
‘’Недалеко од Бача подигнут је 1478. манастир Бођани. У својој дугој историји манастир је више пута рушен и обнављан. После обнове с краја XVII века постаје седиште бачке епископије. Данашња манастирска црква, посвећена Ваведењу Богородице, саграђена је 1722, трудом Михаила Тамишварлије. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким певничким просторима које надвисују барокни фронтони са волутама. Засведена је полуобличастим сводом, са масивним кубетом на четири слободна ступца. Високи барокни звоник дозидан је 1755-6, када су надзидани и зидови забата. Живопис из 1737. је највећим делом сачуван и рад је Христифора Жефаровића, који је у традиционалну византијску уметност унео нове идеје западне цивилизације, чиме је започео барокизацију српског сликарства XVIII века. Иконостасна преграда, са мноштвом елемената надолазећег барока, заједничко је дело руских сликара, са Јовом Василијевичем на челу, и домаћих иконописаца, од којих се издваја Василије Остојић. Свој коначни изглед комплекс манастира Бођана је добио у периоду од 1786. до 1810, када су обновљени изгорели манастирски конаци.’’ (Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиtу споменика културе Србије.)

Istoriju manastira saznajemo iz zbirke zapisa koja se nekada čuvala u manastirskoj biblioteci, a koji potiču iz manastirskih rukopisnih bogoslužbenih knjiga. Ovi zapisi su objavljeni u Letopisu Matice srpske u Budimu 1827, a odavde ih je objavio Lj. Stojanović u svojim Zapisima.

Zapisi svedoče da je manastir Bođani sazidan novembra 1478. godine, u dvadesetoj godini od početka vladavine, a u četrnaestoj godini od krunisanja ugarskog kralja Matije Korvina. Povod je bio sledeći: neki trgovac iz Dalmacije po imenu Bogdan prolazio je ovim krajevima radi trgovine, i na mestu gde je danas manastir Bođani zastao je da se odmori od napornog puta. Tu iznenada oboli na očima, te mu se zamuti vid. Na mestu gde je sada crkva, bio je izvor vrlo dobre vode za piće, i na tom izvoru pomoli se Bogdan Bogorodici sa zavetom da će, ako se isceli ovom vodom, o svom trošku tu podići crkvu u čast Bogorodice. S tom verom umi se vodom, i vrati mu se pređašnje zdravlje, i on izvrši svoj zavet.

Tadašnjem srpskom knezu Dimitriju Jakšiću, Bogdan je izložio svoj slučaj sa bolešću, isceljenjem i zavetom, i zamolio ga da mu pomogne da svoju nameru ispuni. Knez je to i učinio izradivši mu kod kralja Matije pismeno odobrenje, i tako je Bogdan počeo da gradi hram u čast Vavedenja Presvete Bogorodice.

Sazidao je i četiri kelije sa istočne strane hrama, kupio za ishranu monaha grunt zemlje čija je granica sa severa bila selo Bela Crkva, sa juga Nemčaci, sa istoka Bač. Prvi iguman manastira je bio jeromonah Nikanor, postrižnik manastira Resava, a bratija manastira su bili jeromonasi Nikodim, Filotej, Gerasim i Teofilakt, jerođakon German i monasi Elevterije i Aksentije. Po ktitoru Bogdanu, manastir je nazvan Bođani.

Zapis u Letopisu iz 1827. i zapisi Lj. Stojanovića govore da su Turci, kada su pokorili Mađarsku 1565, opustošili i razorili mnoge hramove i manastire, među njima i manastir Bođane. Kaluđeri su kasnije obnovili crkvu i od tadašnjih turskih vlasti izmolili za manastir grunt koji su i ranije držali, i slobodu. Ovo je bilo za vreme igumana Vasilija Požarevljanina, koji je to zapisao svojom rukom 1579. godine, a ovo posle prepisao iz starih protokola Mojsije Petrović, bivši žitelj šanački i iguman manastira Bođana.

Godine 1575. bođanski kaluđeri su izbegli u obližnji rit sa zapadne strane zvane Okruglica i tamo ostali tri godine. Godine 1578. opet se vratiše kaluđeri u svoj manastir i počeše ga obnavljati jer je bio sav spaljen i ništa celo nije ostalo u njemu osim nekih sitnica, nešto knjiga sa zabeleškama i protokola, koji su sačuvani. Ovo je prepisao iguman Mihailo, postrižnik mileševski.

Patrijarh Arsenije, organizujući Srpsku Crkvu pod austrijskom vlašću, tražio je 28. juna 1694. da rezidencije svih episkopa, prema tradiciji Pećke patrijaršije, budu u manastirima, te tako i bačkoga, pri Svetoj Bogorodici u Bođanima, ali se to nije moglo održati. Još za patrijarhova života, počelo se sa premeštanjem episkopskih stolica iz manastira u gradove. Četvrtog marta 1695. godine postavio je car Leopold Prvi za bačkog episkopa Jevtimija Drobnjaka (+1708), koji je imao rezidenciju u manastiru Bođanima.

Godine 1695, za vladavine cara Leopolda, koji je prognao Turke, opet je bila razorena manastirska crkva. Potom je bila podignuta treća, manja, drvena crkva.

Krajem sedamnaestog i osamnaestog veka, bila je u Bođanima škola za parohijske sveštenike u Sremu.
Godine 1711. beše velika poplava u manastiru, tako da je voda ušla u crkvu i načinila veliku štetu. Zbog poplave izbegoše kaluđeri sa ljudima koji su živeli blizu manastira u Čair, na svoje parloge, gde su prvo bili manastirski vinogradi, i tamo napraviše crkvu od dasaka u kojoj su neko vreme služili i molili se. Kada se voda povukla, kaluđeri se opet vratiše u svoj manastir, a ljudi ostadoše na tom mestu, koje se i nazva manastirskim imenom Bođani.

Godine 1714. doseliše se devet porodica da budu pod manastirom, a manastir ih primi i dodeli im mesto s južne strane na gruntu, pored manastirskih parloga, gde su prvo bili vinogradi, i nazva se to selo manastirskim imenom Bođani.

Opis manastira od 25. januara 1756. načinjen je verovatno po zapovesti Pavla Nenadovića. Ovde je opis crkve, popis bratije, inventar, itd. Među monasima su bili iguman Joasaf Stefanović iz Sente i dva jeromonaha: Janićije Tomašević iz Kragujevca i Efrem iz Segedina, postrižnici manastira Resave. Inventar manastira iz 1761. načinjen je po zapovesti Mojsija Putnika, a na kraju inventara zapisani su prilozi manastiru.

Iz ovih zapisa vidimo da je manastir Bođani bio u vezi sa manastirima Manasijom i Mileševom, i da su postrižnici i monasi ovih manastira dolazili u Bođane, gde su i ostajali, a katkada i igumani postajali. Iz Mileševa su donošene knjige i druge stvari potrebne za manastir.

Godine 1848. manastir je postradao od mađarske vojske, a 1876. je bila velika poplava, tako da su crkva i donji sprat konaka bili u vodi, zbog čega je manastir oštećen.

Iznad ulaznih vrata, na zapadnom zidu u crkvi, nalazi se natpis iz koga vidimo da je današnju crkvu manastira Bođana, posvećenu Vavedenju podigao 1722. godine o svom trošku Mihailo Temišvarlija, žitelj kraljevske varoši Segedina, i da je 19. septembra 1737. završen živopis, takođe njegovim troškom, za vlade Karla Šestog, a u vreme patrijarha Arsenija Četvrtog i episkopa bačkog Visariona Pavlovića.

Crkva je od osnova sazidana pečenom ciglom i ima sledeće dimenzije: dužina deset hvati, širina tri hvata i dva šuha, visina do svoda tri i po hvata, visina kubeta sedam hvati. Uz crkvu je sazidan zvonik. (Gornji tekst je sa sajta SPC Altena.de)
Цркву је осликао Христофор Жеферовић.

''Када се у тридесетим годинама 18. века појављује у српској средини Христофор Жефаровић, процес раскидања с традиционалним уметничким наслеђем још није попримио онај замах и ону снагу коју ће му он дати, забележивши у живопису манастира Бођана у Бачкој 1737. рођење једне нове сликарске епохе. У 18. веку, Жефаровић је био први који се у српском сликарству јасно определио за ново и свакако слободније схватање форме и боје. Реч је о мајстору који се, с нескривеним темпераментом, смело упуштао у напоре да целокупну организацију слика подреди колористичким слободама што су у том облику биле непознате у српској уметности до средине 18. века. Већ најранији истраживачи наше уметности новијег доба истакли су да је бођански живопис извео сликар од маште и темперамента, који тежи к новом, личном и експресивном. Тада је речено да је црква у Бођанима једно од места у коме се родило наше модерно сликарство.'' (Одломак из текста 'Ликовна уметност 18. и 19. века' Дејана Медаковића са сајта Пројект Растко)

Hristofor Žefarović (rodj. oko 1710. umro u moskvi 1753) srpski slikar, zograf, kasnije postao bakrorezac i kaligraf.

Rođen je krajem XVII ili početkom XVIII veka, kraj Dojranskog jezera u Makedoniji, u svešteničkoj porodici, od oca Dimitrija i majke Đurđice. Hristofor mu je bilo monaško ime. O njegovoj mladosti se malo zna. Smatra se da je u očevoj kući izučio knjigu, tj. naučio da čita i piše. Najpre pošao u neki obližnji manastir da postane jeromonah, ali je došao samo do čina jerođakona. Ne zna se u kojoj je zografskoj družini izučio živopis, ali, kada tridesetih godina XVIII kreće na sever već je bio obučeni živopisac. Preko Pećke patrijaršije stiže u Beograd gde je slikao ikone i držao učenike. Tada je radio za mitropolita Vikentija Jovanovića. Radovi iz tog perioda nisu poznati. Prelazi potom u Sremske Karlovce i Novi Sad, gde posredstvom eposkopa Visariona (Pavlovića) dobija posaop živopisanja manastira Bođana, sagrađenog 1722. Bođanski živopis se smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela.

Kao i u ostalim vojvođanskim manastirima freske nisu rađene klasičnom fresko-tehnikom (slikanje u vlažnom malteru) već ulljanim bojama po osušenom zidu.

Mirjana Đekić u knjizi ‘Vodice u Vojvodini’ navodi da je,po predanju, manastir Bođani nastao je kao vodica - binar ili izvor lekovite čudotvorne vode. Pošto je, po predanju, Bogdan, o kome je reč na više mesta u tekstu, ozdravio, zatražio je dozvolu od tadašnjeg mađarskog kralja Matije Korvina da na tom mestu podigne crkvu i opravi isceliteljski izvor.

Iznad izvora u konaku je sagrađena kapele posvećena svetoj Petki čiji je oštećeni živopis obnovio 1896. monah koviljki Rafailo Momčilović (koji je živopisaoa i ikone u manastiru Rakovica).

Na ovim slikama s kraja leta 2009. su i slike o obnovi izvora – bunara ispod konaka kao i kapele svete Petke u konaku.


U konaku smo 2003. razgledali bogat i stručno uređen muzej sa mnogim starinskim gravirama, uljanim slikama, crkvenim sasudama, štamparskom presom i sl. U manastiru se čuvaju i brojni predmeti doneti iz manastira Manasije. Da li će muzej – riznica biti ponovo dostupni posetiocima nisam doznao.

U manastirskom dvorištu - parku ima mnogih drveta koja nisu uobičajeno na ovim prostorima. Vredi videti park u ranu jesen kad lišće bude u svim bojama. Na žalost, slike iz jedne takve posetu su propale u kompjuterskoj havariji.

Manastir je od izgradnje u XV veku pa sve do 1991. god. bio muški manastir. Od 1991. god. kraće vreme ga preuzimaju ga monahinje, a sad aga opslužuju monasi manastira Kovilj.

Do sela Bođani, u kome je manastir stiže se kroz Bač.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Free counter and web stats

Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl