Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

CETINJSKI MANASTIR

Cetinjski manastir posvećen je rođenju Bogorodice. Sazidao ga je 1484 Ivan Crnojević i tada je postao sjedište zetske episkopije. Poslije 1493 vladike ove episkopije zvali su se »crnogorski i primorski«.

Manastir je srušen do temelja 1692. od strane Turaka, a obnovio ga je Vladika Danilo,na mestu nedaleko od prvobitne lokacije.Tom prilikom u novi manastir je ugrađeno kamenje iz starog, a preneta je i ploča sa grbom Crnojevića i posvetom Ivana Crnojevića. Prije 1714 manastir je bio spaljen, a obnovio ga je oko 1743 crnogorski mitropolit Sava Ivanović Njegoš.

U manastiru se nalazi crkva Rođenja Bogorodice u kojoj se nalaze mošti Svetog Petra Cetinjskog. (Među slikama je i slika kivota sa moštima svetitelja.) Po svetitelju je manastir i dobio ime. 

‘’Иван Црнојевић је две године након подизања двора, 1484. године довршио на Ципуру своју чувену задужбину - Црнојевића манастир у који је пресељена митрополија са Врањине Зетске. Године 1692. манастир су до темеља разрушили турски освајачи (скадарски паша Сулејман Бушатлија) и о његовом тадашњем изгледу постоје два документа: Гравире из цетињског Октоиха и један план млетачког инжењера Барбиериа. По реконструкцији, манастирски комплекс је заузимао површину од 1400 м2. Био је опкољен рововима испуњеним водом и одбрамбеним зидом са 62 пушкарнице. Унутар зидина су се простирали конаци, мања црква Св. Петра, и велика базилика Св. Богородице, која је била окружена тремом са 18 стубова.

Комплекс Манастира је у ствари град – тврђава у малом. Почетком 18. века подигнута је црква, ћелије, трпезарија и кула-звоник. Више пута адаптиран и дограђиван, садашњи изглед компактног језгра добија од 1925.-1927.године.

Iz lista ‘Dan' od 8.11.2008 iz članka Z. Petanovića.:

‘’Manastir sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice podigao je na Cetinju 1484. godine gospodar Zete, Ivan Crnojević na mjestu zvanom ćipur. Riječ ćipur potiče iz grčkog jezika i ima isto etimološko značenje kao imenica Kipar i znači vrt, bašta. Pod napadom rumelijskog beglerbega Sulejmana, pala je Ivanbegova prestonica Žabljak…

Ćipur je  u najužem gradskom području i središtu spomeničkog jezgra Cetinja, između Njegoševe Biljarde, novog Cetinjskog manastira i Dvora kralja Nikole. Ovaj spomenik predstavlja jedan od prvih građevinskih kompleksa kojim se označava nastanak Cetinjskog gradskog naselja i svrstava se među najznačajnije spomenike istorije i kulture na ovoj teritoriji. Poseban značaj mu daje to što je od 1484. do 1692. godine bio sjedište crnogorskih mitropolita.’’

U ovom kompleksu je i crkva koju zovu Crkva na Ćipuru u koju se nedavno preneseni i sahranjeni posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Zorke.

U kapeli Svetog Jovana Krstitelja pri hramu Cetinjskog manastira videli smo ruku sv. Jovana Krstitelja i česticu Časnog krsta na kome je Hrist bio razapet.

Od 1917. mošti sv. Jovana se, uz deo časnog krsta i ikonu koju je naslikao jevanđelist Luka, nalaze u našoj zemlji,  a od oktobra 1993. se ova svetinja, zajedno sa česticom krsta na kojem je bio razapet Hrist čuva u Manastiru na Cetinju. Odnedavno je vraćena i ikona Bogorodice Filermos, a vec neko vreme se vode rasprave gde i kako ove svetinje da budu čuvane i izložene.

Put ove tri svetinje od Hristovog vremena pa do današnjih dana bi se, po zanimljivosti i zapletu, mogao porediti sa radnjom nekog uzbudljivog akcionog romana.

 

Zbog svoje mučeničke smrti, sveti Jovan Krstitelj postao jedan od omiljenih hrišćanskih svetaca, kako na Istoku tako i na Zapadu. O tome svedoči i veliki broj gradova koji uzimaju ovog svetitelja za svog zaštitnika (Firenca, Hajdelberg, Lajpcig, Monca).

 

Jevanđelist Luka je u Antiohiju uspeo da prenese samo svetiteljevu ruku - desnu, koja je krstila Gospoda.  Antiohija je ubrzo dospela pod vlast Arabljana, pa se ruka svetog Jovana Krstitelja, našla na neprijateljskoj teritoriji. Carevi iz Konstantinopolja su na sve načine pokušavali da je vrate, dok to nije pošlo za rukom vizantijskom caru Konstantinu VII Porfirogenitu. Desnica svetog Jovana dočekana je u carigradskoj luci s najvećim počastima, a potom je uz prisustvo cara i najvičih crkvenih i državnih dostojanstvenika uneta u dvorsku crkvu. Kako se prenošenje ruke Jovana Krstitelja dogodilo uoči samog Bogojavljenja, pred osvećenje vode, njeno svečano donošenje odmah je proglašeno za praznik pod imenom Sabor svetog Jovana Krstitelja (Jovandan), koji se od tada proslavlja dan po Bogojavljenju.

 

 Uoči pada Carigrada 1453. godine Pretečina desna ruka, okovana zlatom i dobro očuvana, se nalazila u velelepnom hramu Sveta Sofija. Posle pada Carigrada pod tursku vlast, sultan Bajazit II je ruku svetog Jovana Krstitelja 1484, u znak prijateljstva, poslao magistru viteškog reda sv. Jovana Jerusalimskog, čije je središte bilo na ostrvu Rodosu, a kasnije na Malti. Tri svetinje su počivale na Malti dva i po stoleća, dok ostrvo 1798. nije pokorio Napoleon i proterao vitezove. Veliki majstor reda Malteških vitezova morao je da napusti Maltu pet godina nakon njenog zauzimanja, a od pobednika je uspeo da izmoli tri svetinje, koje će novo prebivalište dobiti kod ruskog cara Pavla Prvog, u dvorskoj crkvi petrogradskog Zimskog dvorca. Pavlov naslednik, car Aleksandar II zajedno sa caricom, danskom princezom Marijom, preneše ove svetinje trajno u Gatčino, dvorac udaljen pedesetak kilometara od Petrograda.


Ikona Bogorodice Filermos smatra se najstarijom sačuvanom slikom majke Hristove. Posebnu draž joj daje činjenica da ju je naslikao sveti apostol i jevan|elist Luka, prema živom modelu. Masivni zlatni okov, koji uokviruje Bogorodičin lik, raskočno je ukrašen draguljima. Samo u tankom okviru oreola oko Bogorodičine glave nalaze se 232 dijamanta, što zajedno sa kruškolikim plavim safirima i rubinima predstavlja najviči domet ruskih carskih juvelirnica iz doba cara Pavla Prvog Romanova. Medjutim, nekoliko od najvrednijeh komada dragog kamanje nestali su za vreme dok je ikona bila u posedu  UDB-e.

 

Carica-majka je 1917. godine ove svetinje prenela u svoju otadžbinu Dansku, a njene ćerke, nakon majčine smrti - ruku, česticu Časnog krsta i Bogorodičinu ikonu predala mitropolitu kijevskom Antoniju, koji je u Sremskim Karlovcima osnovao Rusku zagraničnu crkvu, gde su relikvije bile do premeštanja u dvor u Beogradu.

Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar 2. zajedno sa patrijarhom srpskim preneo ih je u manastir Ostrog.

 

Vlast će ove svetinje, zajedno sa državnim zlatom sklonjenim u manastiru Ostrog, 1951. preneti u Titograd, gde će biti smeštene u trezoru državne bezbednosti. Iguman Cetinjskog manastira uspeo je da izdejstvuje da sve tri svetinje budu predate tom manastiru. Posle toga su časni krst i ruka svetog Jovana Krstitelja, 1968. godine, bili vraćeni Crnogorskoj mitropoliji, a ikona je 1974. ustupljena na čuvanje cetinjskom Narodnom muzeju.


Mitropolija je pripremila kapelu svetog Jovana Krstitelja pri hramu Cetinjskog manastira i 1993. tu smestila dve svetinje, u očekivanju da joj bude ustupljena i ikona Bogorodice Filermos.

 

 ’'Prije no što pade Istočno Romejsko Carstvo od ruke su već bila odvojena dva prsta, od kojih jedan još 1200. godine pominje Antonije Novgorodski, da je u sabornom Pretečinom hramu Studitskog manastira. Biće da se taj prst danas čuva u kivotu u obliku desne ruke, u Otomanskom muzeju u Carigradu. Na okovu grčki piše "Ovo je ruka Jovana Krstitelja", i "Gle Jagnje Božije.

 

Drugi se ipak kivot čuva u Sijeni, i na njemu je natpis srpskoslovenskim jezikom "Pretečina desnice Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga". Ovdje je riječ o drugom prstu desne ruke Krstiteljeve, koja je prvi put blagoslovila Savinu zemlju onda kada je novohirotonisani arhiepiskop novorođene Srpske Crkve donio njen prst kao blagoslov patrijarha Germana i cara Teodora I Laskarisa, i položio u slavni dom Spasov, Žiču.

 

Potom on bi čuvan u Majci svih Crkava, Pećkoj Patrijaršiji, kada u nju bi preseljen presto arhiepiskopski, sve do propasti Vizantijskog i Srpskog Carstva. Tada uze kivot sa moštima Jelena, supruga Đurđeva sina despota Lazara Brankovića odnese kivot u Moreju, svome ocu Tomi Paleologu. A kada i tog rođenog brata posljednjeg romejskog cara Konstantina XI  Dragaša, Turci pognaše sa njjegovog prestola, on 1461. odbježe u Italiju, papi Piju XI pod zaštitu kome na dar on ponese ovu svetinju. Papa, budući rođenjem iz Sijene, pokloni, tamošnjem hramu. Nu 1933. godine tamo vidje naš književnik Pavle Popović, i protumači zapis na njoj, ispričavši potom da se ona iznosi samo na Duhove, i da njen ključ imaju samo nadbiskup, gradonačelnik, i još jedan građanin Sijene, zbog čega je ona nedostupna.'’

 

U manastiru se nalazi veoma bogata riznica. Pored ostalih izuzetnih vrednosti, na slikama su i Njegošev plašt (ornat) i mitropolitska kruna (ona zlatna) a kruna Stefana Dečanskog je od purpurnog somota sa draguljima.

 

O ove tri svetinje možete naći veoma opširno na sajtu Mitropolije crnogorsko – primorske.

 

Manastir je sedište Episkopije crnogorsko-primorske a nalazi se nedaleko od centralnog trga Cetinja.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта.
Фото и текст обрада Славиша Т. Јовановић из Пожаревца


Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl