Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

МАНАСТИР ХАЈДУЧИЦА

‘’Православна црква коју је саградила Олга Јовановић као своју задужбину у периоду од 1936. до 1939. године када је одржано прво богослужење,  данас је у саставу манастира „Светог Архангела Михајла“. Године 1988. године,  уз саму цркву  саграђен је манастирски конак и парохијски дом.’’ (Са сајта општине Пландиште.)

На ктиторској плочи изнад западних врата цркве стоји да је посвећена архангелу Михаилу, те ми је тиме навод о заштитнику цркве са сајта општине Пландиште веродостојнији.

На више сајтова на којима сам нашао опис овог манастира стоји и да је црква задужбина ћерке грофа Дунђерског. Но, Дунђерски нису били племићи. Уосталом, да је Лазар Дунђерски  био гроф та титула би обавезно била  на ктиторској плочи или бар оно уопштено ’племенити’.  Сасвим је могуће да су их аутори текста ’прогласили’ племством јер су били велепоседници, а Лазар је поседовао, поред осталог, и неколико великих и познатих ’двораца’, па и у Хајдучици. Ово је пример једног таквог навода:

‘’Манастир Хајдучица је мушки манастир Српске православне цркве који се налази код села Хајдучица у источном Банату, епархија банатска. Изграђен је 1939. године. Манастирска црква је посвећена Светим Архангелима, задужбина је Олге С. Јовановић, ћерке грофа Дунђерског. Од скоро у њему бораве монахиње које су прешле из манастира Месић.’’ (Википедија)

‘’ Hajdučica kao naselje pominje se još početkom 15. veka. .. Ovo naselje, međutim, pod Turcima propada i kroz istoriju se pominje kao poljsko dobro koje treba naseliti. U tim težnjama dobro je 1774. godine ustupljeno vojnim invalidima, da bi u toku iste godine bilo dodeljeno nemačko-banatskoj graničarskoj regimenti.

… Velike poplave 1824. godine su porušile male kućice od blata, a stradala je i zgrada škole, što je primoralo veliki deo meštana da se odsele u druga naselja, ali deo meštana  ostaje veran svom vlastelinu i osniva novo naselje u neposrednoj blizini  vlastelinskog dvorca, na mestu gde se nalazi današnja Hajdučica…

… Hajdučica je u svojoj prošlosti više puta stradala. U četiri navrata – 1831, 1836,1849. i 1872. godine stanovništvo je pokosila kolera, 8. septembra 1848. godine zbog otpora tadašnjih veleposednika, banatski graničari su spalili i opljačkali praktično celo selo, a u dva navrata – 1862. i 1871.  Hajdučica strada  od poplava. Konačno, značajan  momenat u istoriji mesta dogodio se početkom 90-tih godina, 19. veka kada je osnivač mesta Ištvan Damaskin, svoje imanje od 4000 katastarskih jutara oranica, 100 jutara šume, 4 majura, dvorac sa lepo uređenim parkom, velikim voćnjakom i vinogradom na licitaciji  prodao Lazaru Dunđerskom za 670 hiljada zlatnika, koji ovde 1904 godine gradi novi dvorac i kompletno imanje poklanja u miraz svojoj ćerki Olgi Jovanović – Dunđerski

Godine 1921. beležimo još jednu značajnu kolonizaciju naselja koje sada već nosi naziv Hajdučica. Na posed Olge Jovanović-Dunđerski  doselilo se 70 porodica dobrovoljaca sa Solunskog fronta iz Hercegovine,  koji su do 1926. godine živeli u biroškim stanovima, da bi kasnije izgradili kuće u delu naselja koji se i danas zove „Kolonija“. Konačno, poslednja veća kolonizacija izvršena je u posleratnom  periodu. Iz dobro poznatih političkih  razloga Hajdučicu i državu su napustili takoreći svi Nemci, a njihove domove 1947. godine  je naselilo 40 porodica  iz Makedonije, iz opština Kriva Palanka, Gostivar i Tetovo, a nešto kasnije manji broj Srba iz južne Srbije… 

...  Nakon Drugog svetskog rata hajdučičko imanje je nacionalizovano i na njemu je osnovano poljoprivredno dobro „1. maj“, koje je prolazeći kroz razne transformacije izraslo u današnje Poljoprivredno preduzeće „Hajdučica“ sa oko 100 zaposlenih i preko 2.500 hiljada hektara obradivog zemljišta koje je nedavno privatizovano. 

Dvestogodišnji park sa više zaista retkih stabala sa dvorcem u svom centru i jezerom poznatim kao „Ribnjak“, svedoci su  prošlih vremena, raskošnih balova koji su organizovani u dvorcu. Bile su to upravo takve zabave kakve su se u to vreme organizovale na mnogim dvorcima austrougraske monarhije, uz mnogo jela, pića, klasičnu muziku, šetnje romantičnih parova stazama prelepih vrtova. .. Dvorac koji je sve ove godine od nacionalizacije, sedište Poljoprivrednog preduzeća „Hajdučica“, dugo godina je bilo i mesto venčanja mladih parova. U poslednjih nekoliko godina dvorac, zajedno sa parkom je sve više destinacija raznih turističkih putovanja.

Današnja Hajdučica nalazi se u severozapadnom delu opštine Plandište, pored magistralnog puta Zrenjanin – Vršac.  Po popisu iz 2002. godine Hajdučica je sa 1375 stanovnika drugo po veličini naselje u opštini Plandište, odmah iza sedišta opštine. Po etničkoj strukturi u Hajdučici i dalje živi najviše Slovaka 42,11%, slede Srbi sa 30,47 %, Mađari 11,56%, Makedonci 8,94%… ‘’ (Sa sajta opštine Plandište.)

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

 


Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl