Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar SveÜtenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

Manastir KLISURA
Manastir Klisura posvecen je svetim Arhangelima.
 
Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored puta Arilje-Ivanjica. Ranije je bio poznat kao manastir Dobrača. Ime ''klisura'' potiče od geografskog lokaliteta - klisure reke Moravica. 

U sastavu manastirskog kompleksa najznačajniji objekat je crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. Crkva je podignuta u 13.v. po uzoru na tada▄nju episkopsku crkvu u Arilju. 
 
Pretpostavka da je manastir Klisura zaduzbina Sv. Save, nije dokazana, ali ni definitivno opovrgnuta. Istina je ľ da je sadasnja crkva gradjena na temeljima crkve iz nekog drugog, dalekog vremena, i da po arhitektonskoj koncepciji pripada tzv. "raskoj skoli".

Crkva pripada stilu źRa▄ke ▄kole╗ sa ne▄to jače nagla▄enom kupolom i konstruktivnim re▄enjima. Obnovljena je 1798.g. Manastir Klisura ima istorijsku, arhitektonsku i umetničko-spomeničku vrednost i svedoči o karakterističnom umetničkom stvarala▄tvu i kulturnim prilikama u jugozapadnom delu Srbije. Unutra▄njost hrama prekrivaju freske i ikone, koje su oslikali poznati ikonopisci Simeon Lazović i Dimitrije Posniković. U njemu se čuvaju umetnički vredne ruske ikone, a majstori duboresci ostvarili su veliki domet u izradi portala. 

Crkva, relativno malih dimenzija je, bez sumlje, glavni objekat manastirskog kompleksa.Ima osnovu slobodnog krsta, sa jednim kubetom.Po osnovnim graditeljskim, odnosno, gradjevinskim elementima slican je susednoj ariljskoj crkvi, zatim crkvi u Pridvorici, i crkvama u manastirima Moraci i Sv. Trojice u Ovcaru.Gradjena je kamenom zvanim siga.
Manastirski kompleks obuhvata jos zvonaru-zvonik, konake i ekonomske zgrade
Takozvana zimska kapela sestrinstva (iz 1970. g.) nalazi se u nivou sprata nekadasnjeg "novog konaka" . U njoj je 1972. g. postavljen ikonostas u duborezu, rad Miodraga Cvetojevica. Ramovi ikonostasa su u dubokim prepletima, dik su polja sto obrazuju ramove za ikone (njih trinaest), uokvirenim plicim duboreznim formama. Ikone, Anatonine Leon iz Celija kod Valjeva, radjene po vizantijskim uzorima, cine skladnu celinu sa ikonostasom.
Na istocnom zidu kapele je freska preneta iz crkve, prilikom otvaranja zazidanog prozora-1971.g. na kojoj su likovi ľ majke Bozije, Isusa Hrista i sv. Jovana. Upravo tamo gde je stajao stari konak, koji je srusen u poplavi 1977.g., izgradjen je novi, lepsi, savremeniji, prostraniji ů konak; u njegovom prizemlju je velika terasa i trpezarija.Na spratu su sobe za manastirske goste(crkvene velikodostojnike, ali i putnike namernike)...
U Srednjem veku , manastir Klisura bio je delatnoscu usko povezan sa Ariljem, u kojem je u 18. veku bila episkopska stolica (koju je ustanovio Sv. Sava)...
Temelji, tragovi prvobitne crkve, koje je prilikom obnove nasao Kurlaga, poticu od crkve koja je stradala najverovatnije 1688. g. Letopisac je te godine zapisao: "To zde leto izgibose Srblji na Goliju",sto se vezuje za masovno ucesce naroda Uzica,Starog Vlaha,Moravica,Dragaceva i dr.,mesta koji je svojim aktivnim pomaganjem Austriji, verovao da se bori i za svoje oslobodjenje od Turaka. Tada je spaljen i porusen i manastir Klisura, da bi posle samo dve godine, 1690. zapusteo u velikoj Seobi pod Arsenijem III.
У пожару који је захватио цркву за време битке код Голије 1688. године, страдао је првобитни живопис. Нови је 1952. године осликао академски сликар Јарослав Кратина. Поред општехришћанских тема, на њему су приказане и личности из националне прошлости као што су: војвода Рајко, Косовка девојка, Мајка Југовића, Филип Вишњић, Маргита девојка, Мајка Јевросима... Иконостас је урадио Димитрије Посниковић 1867. године, тако што је тридесет једној икони донесеној из Одесе додао својих једанаест.
Najveci broj starina, bogosluzbenih predmeta, odezdi i knjiga (jevandelja, psaltira, trebnika, caslovaca i dr.) i sakralije koje je manastir imao unistili su Austrijanci 1915. i 1916. u brojnim poterama za pop Veljkom Tankosicem, dugogodisnjim parohom ovog manastira, koji je zbog rodoljublja i oreganizovanog otpora protiv okupatora, obesen od strane Austrijanaca, na Dovarju kod Uzica, 1916. god. Bilo je medju manastirskim kaludjerima puno onih koji su sluzili "I Bogu i narodu", koji su, kad god je to trebalo uzimali pusku; bili su to, izmedju ostalih iguman Hrisantije Mucenik, arhimandrit Prokopije Bujisic "prvi pokretac ustanka 1875. g.,"posto je avgusta meseca iste te godine "zapalijo varosicu Priboj i posjekao odju isoftu sa dvanaest Turaka"-kako ja sam zapisao na jednom manastirskom psaltiru, iguman Pimen Knezevic, vec pomenut pop Veljko i dr.
Uvreme oslobodilackih ratova Srbije i Karadjordevog ustanka, manastir Klisura igrao je zapazenu ulogu, vec zbog same blizine "Karadordevih sanceva" (na Gradini i Malicu). Brojni nadgrobni spomenici svedoce i o velikom ucescu i isto tako brojnim zrtvama iz vremena Hadji-Prodanove bune 1814. godine. Poznato je da je ona ponajvise zahvatila bas ovo podrucje, pa i podrucje klisurske parohije. U Javorskom ratu 1875/76. god., buduci u neposrednoj pozadini fronta, manastir je bio bolnica i pozadinska baza. Ni Drugi svetski rat nije postedeo manastir. Bugarski okupatorje, uoci Lucindana, izvrsio premetacinu, zapalijo manastirske zgrade, a iz hrama pobacao mnoge sakralije u obliznji Vucjacki potok.
Od 1961. godine, Klisura je zenski manastir.
Ovde se, na dan manastirske slave odrzava veliki narodni sabor, na koji dolaze ljudi iz moravickog, ariljskog i dragacevskog kraja.
Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored puta Arilje-Ivanjica.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 


Copyright ę 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хриш×анство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podr×ite naÜ sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl