Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici
Manastir MILEŠEVA
Crkva manastira Mileševe posvecena je Svetom Spasu - Vaznesenju Gospodnjem.Manastir Mileševa je zadužbina je kralja Vladislava, sina Stefana Prvovenčanog.Vreme zidanja hrama nije tacno utvrdeno, u literaturi se navodi godina 1234. kada je Vladislav postao kralj, ali je verovatnije da je izgradnja i živopisanje završeno još za života Stefana Prvovenčanog a po želji Svetog Save, dakle pre 1228.godine.
Crkva je građevina raške škole, jednobrodne osnove, ima trodelni oltarski prostor, kupolu podignutu na preseku broda i pevničkog transepta i pripratu. Spoljna priprata sa bočnim kapelama Sv. Đorđa i Sv. Dimitrija podignuta je oko 1236. godine. Cela crkva je spolja omalterisana i okrecena.
Mileševa je jedno od najznačajnijih duhovnih i umetničkih središta srpskog naroda. Veliku popularnost u narodu manastir je stekao posle prenošenja moštiju Sv. Save iz Trnova (Bugarska) 1236. godine.

U Mileševi je 1377. godine Tvrtko Kotromanić krunisan za kralja Bosne i Srbije, a 1446. godine Stefan Vukčić Kosara dobio je titulu hercega od Svetog Save.

Manastir je puna tri i po veka, od 1237. do 1594.godine, bio grobnica Svetog Save. Godine 1594. Turci su odneli mošti u Beograd i spalili ih na Vračaru.

Prilikom odnošenja moštiju, monasi su uspeli jednu ruku da sakriju. Od tada se ruka naizemenično čuva u Mileševi i manastiru Sv. Trojice u Pljevljama.
Taj događaj zaslužuje malo više pažnje.

Pored širokih ratnih priprema, formranja Svete Alijanse hrišćanskih zemalja protiv Turske, to je bio i period unutrašnjih ekonomskih teškoća izazvanih lošim godinama, glađu i bolestima. To je svakako uticalo na nemire, pa i među Srbima. A uticali su i spoljni činioci. Iako citat koji sledi nije celina, ipak se dovoljno vidi o ovom dogadjaju koji je znatno uticao na dalje odnose Srba prema turskoj vlasti.

''Papini i austriski izaslanici radili su, medjutim, i na drugim stranama. Njihovo delovanje u Erdelju, kod kneza Sigismunda Batorija, i kod susednih Srba izazva prvi ustanak medju Srbima u Banatu. U martu 1594. god. ustanici i hajduci napadoše i popališe Vršac, možda još ne kao izraz dobro pripremljene akcije nego iz hajdučke nazlobrzosti i pod utiskom vesti da je izbio tursko-austriski rat većih razmera. Medjutim ima znakova kao da je lugoški ban, Đordje Palatic, Batorijev čovek, poticao Srbe i Vlahe toga kraja, da se u što većem broju dignu na Turke. Biće da je bilo sličnih pokreta i u unutrašnjosti. Medju Arnautima katolicima, a i medju susednim srpskim plemenima, bilo je i agitacije i vrenja već tada.

Nije još sasvim utvrdjeno šta je neposredno potaklo Sinan-pašu, glavnog zapovednika turske vojske, da toga proleća 1594. god. uzme mošti Sv. Save iz Mileševa i da ih spali na Vračaru 27. aprila 1594. god. On nije mogao biti ni jednog časa u sumnji, da će takav postupak duboko ozlojediti Srbe. Šta je hteo s tim? Da kazni Srbe za taj lokalni ustanak u Banatu, ili da ih unapred zaplaši? Nama se čini da su motivi morali biti dublji. Takav postupak prema mrtvima nije bio u običajima Turaka; telesa kraljeva Milutina i Dečanskog i telo kneza Lazara i drugih srpskih svetitelja ostala su poštedjena sve do naših vremena. Očevidno je, dakle, da se htelo tim svetogrdjem Sv. Save pogoditi samu crkvu i njene pretstavnike, koji su u Savi gledali svog duhovnog rodonačelnika. A to se dogodilo što turske vrhovne vlasti sa Sinanom na čelu nisu bile zadovoljne držanjem srpskih crkvenih lica, njenim vezama i radom u narodu, i što su spaljivanjem Savina tela hteli, i simbolično i stvarno, da spale srpsku slobodarsku misao, koja se počela sve jače osećati.'' (V. Ćorović, Istrija Srpskog naroda)


Pre 1228. godine naos i priprata ukrašeni su freskama izvanredne lepote. Portreti kralja Vladislava, Simeona Nemanje, Sv. Save, Stefana Prvovenčanog i kralja Radoslava, kao i Beli anđeo na Hristovom grobu predstavljaju remek dela srpske i evropske umetnosti 13. veka. Portreti Nemanjića, kao tipično srpska vladarska kompozicija je u Mileševi naslikana po prvi put, a postaće nezaobilazna u kasnijim slikarskim kompozicijama u crkvama Srbije.

Živopis u spoljnoj priprati i kapelama nastao je oko 1236. godine.

Turci su više puta spaljivali manastir, ali uprkos tome Mileševa je razvila bogatu kulturnu delatnost. U 16. veku u manastiru je radila štamparija u kojoj su štampane liturgijske knjige. 1688. godine manastir je osetno stradao, a 1782. godine izgorele su manastirske ćelije i sve ikone. Mileševa je imala dve velike obnove, prvu za vreme patrijarha Makarija u 16. veku, a drugu 1863. godine, kada je crkva dobila današnji izgled.

Mileševsko slikarstvo obnavljano je u 16. i 17. veku. Konzervacija slikarstva izvršena je pedesetih godina 20. veka, a obimna arheološka istraživanja, konzervacija i prezentacija arhitekture završeni su 1996. godine

Mileševske freske odaju izuzetno visok umetnicki kvalitet. Slikari su bili Grci, školovani u jednom od velikih centara Vizantijskog carstva, u Carigradu, Nikeji ili Solunu, gde je negovan rad u tehnici mozaika. Živopis u naosu i oltaru, nastao je po želji Svetog Save, i nastavlja studeničku praksu imitacije mozaika-freske na zlatnoj pozadini sa iscrtanim kvadraticima ili na plavoj pozadini bez kvadratica.

Čuvene po vrednosti su freske inspirisane kasnoantickim i vizantijskim mozaicima, Hristos u Cvetima, Anđeo na kamenu Hristovog groba – “beli Andeo”,Bogorodica iz Blagovesti, koje potvrduju da su Mileševu oslikali nesumnjivo najveci umetnici koje je imalo evropsko slikarstvo XIII veka.
'Posle smrti Sv. Save, kralj Vladislav je oko 1236. godine uz mileševsku crkvu dogradio spoljnu pripratu s bočnim kapelama i u nju je, posle prenošenja iz Trnova, položio mošti Sv. Save. Tada je nastao i živopis ove spoljne priprate. Svi zidovi su bili prekriveni scenama Strašnog suda. Na istočnom zidu na žutoj pozadini je centralna scena - Deizis: Hristos na prestolu, s Bogorodicom i Pretečom, okružen anđelima i apostolima; grešnici na južnom zidu su na crvenoj pozadini a pravednici u raju na severnom zidu, na plavoj pozadini; svuda je islikavanjem kvadratića podražavan mozaik. Ove freske su radili domaći majstori ugledajući se na starije slikarstvo naosa. ''
Medju slikama je i deo serije koju sam načinio čekajući da sunčevi zraci obasjaju manastir i one su mi posebno drage.
Ime Mileševa, manastir je dobio po reci Mileševki koja se kod Prijepolja uliva u Lim. Manastir se nalazi u neposrednoj blizini Prijepolja izmedu planina Zlatar i Jadovnik.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 


Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl