Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

Manastir RADOVAŠNICA

Prvi pisani pomen manastira je turski popis iz 1548. godine, dok se u našim izvorima indirektno pominje 1541. godine. Svakako, manastir je sagrađen pre dolaska Turaka i zadužbina je nekog nižeg plemića.

М. С. Милојевић у књизи НАШИ МАНАСТИРИ И КАЛУЂЕРСТВО, објављене  1881. год.  , под бр. 182. наводи:

''Манастир Радовашница, у истом округу и епархији као и горњи, — храм св. Арханђела Михаила, — задужбина из доба Неманића, — обновљен 1799. год. а по причању из доба цара Лазара ''.

U turskim popisima iz 1600. i 1624. godine, nalazimo i drugo ime ovog manastira - Kosanik. Ime je možda vezano za stari Kosanin grad, čije ruševine se nalaze na vrhu Cera.

U starim zapisima se manastir naziva i Hram Svetog arhangela Mihaila, ili Mihaila i Gavrila, na reci Radovanščici ili Radovantici.

Manastir se nalazi  ispod planine Cer, na mestu okruzenom stoletnim stablima hrastove, bukove i lipove sume, u selu Radovašnica. Hram Svetih arhangela Mihaila i Gavrila pominje se u najstarijim zapisima sa reke Radovasnice.  Smatra se da je manastir zaduzbina kralja Dragutina Nemanjica, kojije vladao od 1282. do 1316. godine.

Manastir na Ceru je pre turskog vremena zauzimao vidno mesto. Bio je sagradjen u raškom stilu od lomljenog kamena, pokriven šindrom.

 

U blizini porušenog srednjevekovnog hrama, na mestu gde se nekad nalazila crkva kapelica posvećena Pokrovu presvete Vogorodice, 1988. godine izgradjena je i osveštana sadašnja crkva.

 

Sacuvan je izvor pijace vode ciju blagodet nazivaju svetom. Sagradjen je manastirski konak i ekonomske zgrade sto je deo poslova na obnavljanju drevnog manastira.

 

U ostacima porušene svetinje prilikom iskopavanja pronadjen je, u drugom temelju priprate, kamen u vidu nadgrobne ploče. Manastirsko bratstvo i vernici smatraju da su pod kamenom kosti - močti nepoznatog bogougodnika, čija je volja mnogima pomogla da nadju isceljenje. 

 

Medju sačuvanim dokumentima je i minej iz 1550. godine, u kojem je djak Rastko napisao: „Ako se neko drzne naveden djavolom oteti ovu knjigu od ovog svetog hrama da je proklet od gospoda Boga i njegove presvete matere i svih svetih, amin".

 

Kada je 1860. godine putopisac Feliks Kanic obilazio šumovite predele Pocerine, gledajući sa visoke osmatračnice sa severne strane Cera, u svoju beležnicu zapisao je i ovo: ‘’U podnožju Cera, u jednom šumovitom klancu, svio se prastari, 1799. godine obnovljeni manastir Radovašnica, sa crkvom Arhanđela Mihaila’’. Dalje opisuje da u tom manastiru žive jedan kaludjer i jedan sveštenik koji ‘’odgovaraju potrebama istoimenog i još četiri druga sela’’, da manastir raspolaže godišnjim prihodom od 1.200 dinara, da ima 131 hektar oranice, šume, livade, i tako redom...

 

‘’Manastir je delio sudbinu stanovnika ovog kraja, rušen, paljen i obnavljan, dočekao je i ovaj vek, kada je u toku verovatno najveća obnova, koja uključuje i rekonstrukciju crkve iz XIV veka, od koje sada postoje samo razrušeni temelji.


Priča se da su u vreme Turaka monasi manastira Radovašnica imali posebne privilegije, koje su vešto koristili tako što su osnovali druge manastire i školu u kojoj su prepisivane bogoslužbene knjige, a kod njih su vrlo često boravile izbeglice iz drugih manastira. (Tako se u manastir Radovašnica, 1686. godine sklonilo bratstvo manastira Hopovo,noseći sa sobom mošti svetog velikomučenika Teodora Tirona.) Za uzvrat, monasi su se obavezali da u planini oko manastira brinu o sokolovim gnezdima, da sakupljaju mlade sokolove i daju ih Turcima, koji su ih obučavali za lov, a od perja pravili ordenje.

 

Među Srbima koji su pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića prešli Savu, nalazilo se i bratstvo manastira Radovašnica. Poneli su sa sobom knjige i drugu vrednu imovinu, a boravili su u manastiru Bešenovo. Po povratku, zatekli su popaljeni i opljačkani manastir, koji su postepeno obnavljali, da bi crkva bila živopisana 1799. godine. Za vreme Prvog srpskog ustanka u manastiru je bila smeštena bolnica. A godine1854, u manastirskom voćnjaku, osnovana je prva škola, koja je radila skoro dvadeset godina.

 

U toku Prvog svetskog rata manastir se našao u centru ratnih zbivanja. Borbe su vođene, ne samo na području parohije, nego i oko samog manastira, koji nije mnogo oštećen, ali su odneta oba manastirska zvona. Po završetku rata u porti manastira, meštani su podigli dva spomenika u znak sećanja na svoje izginule sunarodnike, a 1925. manastir je od svojih vernika dobio na poklon novo zvono. Drugo, veliko zvono podario je manastiru kralj Aleksandar. Potom je 1938. godine sagradjen novi, veliki konak.


Tek što je manastir počeo da živi uobičajenim životom, došao je Drugi svetski rat i sve ono što je nosio sa sobom. Zbog otpora koji je pružan u tom kraju, nemački general Hinghof uputio je u oktobru 1941. godine prema Ceru jaku kaznenu ekspediciju. Sva manastirska imovina je opljačkana, a potom je zapaljen manastirski konak i sve ostale zgrade. Minirana je i do temelja srušena manastirska crkva.


Sledeća obnova počela je tako što je sagradjena mala kapela, zvonara i zgrada za stanovanje... I tako, godinama manastir Radovašnica dobija svoje novo obličje. Godine 1988. na mestu nekadašnje kapele, izgrađena je crkva Pokrova Presvete Bogorodice. Ispod njenih temelja očuvan je i uredjen izvor blagodatne svete vode, koji narod veoma poštuje zbog njegovih blagodelnih svojstava.


Manastir Radovašnica ima pet svojih velikih svetinja: čestice moštiju svetog Nikole i svetog velikomučenika Georgija, poklon ruske crkve iz Beča. U malom relikvijaru nalazi se deo rebra Božjeg ugodnika Teodora Tirona, koji su doneli kao poklon članovi bratstva manastira Hopovo, 1965. godine i obnovili prijateljstvo ova dva manastira. Četvrta svetinja su čestice moštiju prevlačkih velikomučenika, koji se nalaze u oltaru manastirske crkve (140 monaha otrovanih 1441. godine, na dan svoje slave). Peta svetinja, kopija ikone Trojeručice, poklon je manastira Hilandara.’’ (Delovi teksta sa sajta SPC Altena)

Do manastira se dolazi iz dva pravca sa puta Šabac – Loznica. Od Šapca je udaljen 23 km. a preko sela Lipolist koje je na polovini puta izmedju Šapca i Prnjavora bliži ste Loznici.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

 


Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl