Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

СВЕТА ПЕТКА ИВЕРИЦА
Островица код Сићева
''Садашња црква подигнута је на темељима старијег храма који су изградили Мрњавчевићи, а на темељима још старије богомоље. Изграђена је 1898. г. у част срећног спасења врховног команданта војске и краља Србије, Александра Обреновића. О томе говори текст на мермерној табли узиданој на западном зиду цркве. Главни архитекта храма био је Светозар Ивачковић из Београда, а надзорник радова капетан Живојин Дамњановић. Црква је зидана изузетним трудом војске која је у овом крају радила на пробијању тунела кроз Сићевачку клисуру. Финансијску помоћ дао је сам краљ. Поред цркве налази се издвојени звоник из 1898. г. , са 3 звона тешка 400 килограма. Од 1898-1903. г. овде је егзистирао војни манастир, као јединствен случај у хришћанству.
Храм није живописан, само је небо осликано звездама. Постоји и једна ал-фреско сцена "Бура на мору" која нема већих уметничких претензија, али подсећа на догађај поводом кога је подигнута црква. Споља са западне стране уочљив је лик Св. Петке насликан на лиму.
Иконостас је урађен одмах по завршетку градње храма. Осликао га је Милутин Марковић, професор цртања из Ниша. Намера му је очигледно била да слика по угледу на иконостасе руских држава. Поред цркве, на гробљу, сахрањено је неколико инжињераца који су погинули у доба градње цркве на изградњи тунела. Предање казује да су Турци овде живе сахранили 12 младих девојака. Црква их је сврстала у светице.
Приликом откопавања старих темеља пронађена су три слоја градње из различитих периода. Тада је пронађен један ритерски панцир-оклоп, копља, стреле, новчић краља Уроша И из 1242. г., минђуше и мноштво костура (неки без главе). У цркви се чува неколико икона с краја прошлог века и један петоделни крст од седефа.
Црква и манастир добили су назив по чињеници да су у 14. веку овде неко време боравили и стари храм обновили калуђери из манастира Ивирона на Светој Гори.'' (Сајт Епрхије нишке)
''На месту где почиње живописна Сићевачка клисура, недалеко од Сићева и Островице, стотинак метара од пута за Софију налази се манастир Свете Петке. 
Како је добио и друга два имена? Монаси из светогорског, грузијског манастира Ивирона, бежећи испред турске силе по балканским земљама, у 14. веку, на остацима старог, опустелог манастира, за који нису знали како је настао, подигли су нови. Била је то једна од светиња, које се данас помињу као Колонија монаха у Сићевачкој клисури. Сећање на њих народ је сачувао тако што је манастиру Свете Петке, додао називe Иверица или Иверац. Помиње се последњи пут у турским пописима, као дужник десетка, чији износ говори да се ради о добро стојећем манастиру. Срушен је за време једног великог народног сабора, који није био Турцима по вољи, а сачувано је сведочење, преношено с колена на колено, да су том приликом пред вратима манастирског храма живе закопане дванаест девојака. Пронађени остаци накита и кости, откопани при изградњи нове цркве, потврђују да ово није ’’само обично народно предање’’. Када су откопавани стари темељи, откривена су три грађевинска слоја и пронађени предмети из различитих периода - копља, стреле, оклоп, новчић из времена краља Уроша I - што додатно говори о старости првих храмова на овом месту. 
Нову цркву Свете Петке, која и данас постоји, подигле су 1898. године инжињеријске јединице српске војске, које су припремале терен за прокопавање тунела и пролаз пута и пруге кроз Сићевачку клисуру. Овде су примили вест да је краљ Александар I Обреновић спасен сигурне смрти у мору, код Бијарица, у Француској. Захваљујући ’’Свемогућем што је сачувао драгоцени живот Узвишеног Господара Србије’’, под надзором капетана Дамјановића, војници и официри подигоше овај храм. Све је то записано на спомен-плочи постављеној на зиду поред улаза у храм. Пројекат је дало Министарство грађевина, а црква је сазидана, као једнобродна грађевина у српско-византијском стилу, наизменичном употребом двобојне декорације, која потсећа на камен и опеку. 
=== 
Манастир Свете Петке Иверице познат је као први и једини војни манастир, о чему има више сведочења. Сачуван је указ краља Александра I Обреновића, којим се за ’’старешину манастира војног Света Петка поставља војни свештеник г. Жунић’’. Овај документ носи датум, 19. фебруар, 1901. година. Телеграм од 29. маја 1903. године, који садржи обавештење о погибији краља Александра и краљице Драге, оверен је печатом на коме се налази прави, тадашњи назив манастира - Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица.'' (Сајт Боготражитељ)
Sićevačka klisura je uzak deo doline Nišave između sela Prosek i Ravni Do, 14 km uzvodno od Niša. Duga je oko 15,9 km i sastavlja Nišku dolinu sa dolinom Bele Palanke. Klisura je podeljena na dva dela, gornju i donju klisuru, ili Crnčansko-gradištansku i Ostrovičku klisuru. Gornji deo je uži i sličniji kanjonu, dok je donji sa širokim blagim padinama. Klisura je oivičena Svrljiškim planinama sa severa i obroncima Suve planine s juga.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Free counter and web stats Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl