Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone
 
 
CRKVE Saradnici

Манастир Туман

Манастир Туман лоциран је у "дражестној долини планина голубачки" на обали истоименог потока. За име манастира везано је неколико предања везаних за име Милоша Обилића, прослављеног јунака епских песама косовског циклуса. По тим предањима Милош, који је војводовао у овом крају са дворцем у оближњем селу Дворишту, у лову је нехотице смртно ранио пустињака Зосима Синајита, који се подвизавао у оближњој пећини. Када хтеде да га понесе видару на лечење, пустињак одмахну и рече: "Ту мани!" тј. нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех, Милош подиже задужбину - манастир у који полаже Зосимове мошти, али у јеку радова стиже кнежев позив да пође у бој: "Ту мани, па дођи на Косово!" Од двоструког узвика "Ту мани!" манастир добија име Туман. Цела прича нема историјског основа, јер је Милош Обилић био тако ситан племић да савремени извори уопште не бележе одакле потиче, а данас га својата неколико места у Србији (Поцерје, Косово, Нови Пазар), доказујући да је баш њихов.

Поред Тумана, народно предање приписује Милошу цркву у Киселој бањи код Подујева и манастир у Корману код Ниша. Ми чак нисмо сигурни да се он звао Милош (К)обилић, јер писање турских хроничара, да је "Мурата убио српски племић Билиш Кубила" протумачено је као турска транскрипција имена Милоша (К)обилића. Уствари ради се о игри речи. Израз "билиш кубила" значи "Онај који зна задати ударац". Дакле, "Мурата је убио српски племић који зна задати ударац". Био то Милош Обилић или не, очигледно је "знао задати ударац", а нас оставио у дилеми по питању његовог порекла. С друге стране, са много се више основа име Туман може довести у везу са кореном грчке речи тимвос тј. гроб, или пак са кореном латинских речи tumulo - укопати и tumulus - гроб, tumulo inanis - празан гроб (кенотаф), што би у сваком случају указивало на постојање неког гроба из античких односно рано хришћанских времена. Не треба одбацити ни придев tumulosus - хумовит, бреговит, јер је овај крај заиста такав. Можда порекло имена треба тражити и изван Балканских предела, јер у Јерменији постоји манастир истог имена, а код Руса презиме - Тумански и Туманов. Нека веза свакако постоји.

Не знамо ни време изградње манастира нити његовог ктитора. Помен о њему не појављује се у документима из времена средњевековне државе, па га нема ни у првим турским пописима. Тек попис из 1572-3. године, бележи два манастира светог Архангела у нахији Пек. Један од њих се идентификује са Туманом. Попис не одређује ближу локацију манастира нити даје бројно стање монаха, већ само његову новчану обавезу од 160 акчи коју плаћа султановој благајни. Попис из времена султана Мурата III одређује локацију манастира "код села Тумана". Овај попис пружа нешто више података: у манастиру живе два монаха, а годишња давања достигла су завидну цифру од 1.512 акчи, што говори да је манастир имао солидан земљишни посед и приходе. Свакако да је на положај и стање Тумана повољно утицала обнова Пећке патријаршије под Макаријем Соколовићем. У другој половини XVI века настало је у овом манастиру једно књижевно дело, тзв. Тумански апокрифни зборник који се данас налази у архиву Југословенске академије знаности и уметности у Загребу. Нисмо у прилици да читаоцима предочимо како је манастир провео XVII век, шта је преживео у време Бечког рата и сеобе Срба под Арсенијем III, јер га извори не помињу, па се претпоставља да је тада опустео. Извори су мало издашнији тек у првој половини XVIII века, тј. у времену аустријске окупације северне Србије. По извештају Максима Ратковића, егзарха београдског митрополита, манастирска црква је "стара црков" зидана од камена, са сводом од камена а покривен циглом. Припрате нема. Остали опис говори о крајњем сиромаштву, јер нема ништа од богослужбеног инвентара, чак ни путира ни дискоса нити кадионице ни кандила. Само две беле одежде, један октоих, један требник и "законик рукопис србски, светогорац калугер писал". Осим монаха Исаије, родом из Херцеговине, учесника црквено-народног сабора у Сремским Карловцима 1735. године, других монаха нема. Издржавао се од манастирске парохије коју је чинило 30 домова.

У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака. По писању Јоакима Вујића манастир је обновљен и манастирској цркви је 1797. године дозидана припрата, па је дужина цркве са припратом и олтаром износила 53 стопе а ширина и висина биле су подједнаке - по 19 стопа. Страдање Тумана се поновило у време Првог српског устанка, а обнову је дочекао у време кнеза Милоша. Заслуга за то припада Павлу Богдановићу, кнезу пожаревачке нахије. Он је, са осталим приложницима, подигао 1826. године келије манастирске, како сведочи натпис на њима.

Манастир је у прошлом веку имао 15 хектара обрадиве земље и око 400 хектара шуме. Земља је доносила мали приход, али је проређивање шуме издржавало манастир, јер је било орахових и храстових стабала дебљине 1,5-2,0 м који су коришћени за израду железничких прагова. Приход је допуњавала закупнина од кафане коју је манастир издавао у најам и воденица поточара. Године 1879. земљотрес је растресао манастирску цркву која је на неколико места "препукла", као и све остале манастирске зграде, на којима се појавило много опасних пукотина. Окружни инжењер је после прегледа и снимања ситуације, поднео извештај да не вреди поправљати ниједну зграду, јер је све толико несигурно и трошно да неће дуго трајати. Пошто није било новца да се све сруши и изнова подигне, извршена је 1883. санација под надзором инжењера Чермака, а Нестор Босиок израдио је нови иконостас за 15 цесарских дуката. Ипак, 1910. године срушена је црква јер је била склона паду и угрожавала вернике. Балкански ратови (1912-13) и Први светски рат (1914-18), одложили су изградњу нове цркве, па је садашња црква подигнута тек 1924. године.

Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски општежитељни манастир.

ЦРКВА светог архангела Михаила, зидана је у српско-византијском стилу, са фасадом динамично рашчлањеном луковима и кордонским венцима, а богато украшеном декорацијом у форми розета и шаховских поља. Олтарска и бочне апсиде, изнутра полукружне, споља су петостране са округлим прислоњеним стубовима на угловима, повезаних луком. У тимпанону су постављени округли прозори са каменом розетом, окружени декорацијом у формишаховских поља. Над централним делом наоса уздиже се четворострано постоље на које је положен осмострани тамбур куполе. На страницама тамбура куполе налазе се дуги узани прозори, а над припратом налази се, од куполе нешто нижи, четворострани звоник са бифорама на свакој страни. Кровни покривач је лимени. Спољашња фасада је са два кордонска венца подељена на три појаса, са прозорима у средњем. Прозори на припрати су дводелни, док су остали једноделни. Главни улаз се налази на западној страни, а споредни на северној певничкој апсиди. Унутрашњост цркве је пре пар година живописана. Иконостас је низак, сличан средњевековним, тако да не заклања живопис у олтарском простору. У наосу цркве се налази кивот са моштима светог Зосима Синајита.

ВЕЛИКИ КОНАК (23х9м) подигнут је 1935-7. године за потребе увећаног братства. У приземљу се налази 11 малих келија за монахе, а на спрату капела посвећена празнику Покрова Пресвете Богородице, просторије за епископа, духовника као и радионица.

МАЛИ КОНАК је подигнут од материјала старог конака у стилу моравске сеоске куће, има само кухињу и две собе за госте.

ИСПОСНИЦА преподобног Зосима Синајита налази се у пећини и чине је две просторије.

Изнад ње се налази и КАПЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ЗОСИМА СИНАЈИТА.

Na južnoj strani, na levoj obali Golubačkog potoka, je manastirska vodenica do koje se stiže mostićem i koja je u funkciji.

Srećemo se sa dva naziva: Tuman i Tumani. Na manastirskoj kapiji kovanim slovima je ispisano 'MANASTIR TUMANI' što se i na slici vidi.

Manastir je udaljen desetak kilometara od Golupca, a može se do njega stići i sa puta Maljdanpek - Požarevac.
Адреса: 12223 Голубац; тел: 012/75-195

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта.


Copyright © 2005 -

Српска православна Црква - Информативни портал СПЦ Холандија

OFICIJELNI SAJT SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ZAPADNO-EVROPSKA MOJA EPARHIJA U DIJASPORI

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету Православно хришžанство.ru. Каталог православних ресурса на интернету
Podržite naš sajt kliknite na banere!

e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl