Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Crkva Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila
Grabovo (Srem)

Crkva Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Grabovu proglašena je za spomenik kulture.

U Grabovo, selo kroz koje se ne prolazi dalje, prvi put sam navratio početkom marta 2009. Ugledao sam crkvu bez zvonika i to me nije posebno iznenadilo jer znam da je u Sremu bilo dosta crkava kojima su zvonici porušeni za vreme II Svetskog rata. Kada sam prišao, ugledao sam ruševine zvonika i trake kojima policija obezbedjuje mesto na kome se odvija uvidjaj. Od meštana sam saznao da je zvonik početkom februara 2009. srušio olujni vetar.

Grabovo je selo na severnim obroncima Fruške Gore nedaleko od Beočina. Od Dunava je udaljeno oko 5 km. putem kroz susedno selo Sviloš.

Selo se prvi put pominje u XVIII veku.  Selo su ustaše 1943. potpuno spalile, kada je ubijen 151 meštan. Obnovljeno je posle rata.

Prema popisu iz 2002. bilo je 138 stanovnika. 

"GRABOVO 

Selo je ovo dobilo ime svoje otuda,  sto lezi sasvim uz sumu,  koja je pre i vise,  a i sad najvise obrasla grabovim drvetima tako,  da ih u celoj gori skoro nema toliko,  kao ovde.
 

Selo je ovo na jednom povecem obresku. Ima lepo sagradjenu crkvu sa 98 srpskih kuca,  u kojima zivi 463 Pravoslavne duse.

Do pre neku godinu bilo je cisto srpsko selo,  a od nekoliko godina poceli su se doseljavati ovamo Slovaci iz Backe. Postanak ovog sela pada u XIV vek.
 

Selo je ovo oduvek zivelo u siromastvu,  no poslednjih je godina nemastina,  i sirotinja jos veca,  a sve sa krivice samih mestana,  jer su za svaki rad uopste vrlo spori i tromi.
 

Nekad je ovde bilo lepih vinogradi. Sada,  kako su stari propali,  nov sad je veoma redak i neznatan.
 

Njive su im ponajvise po bregovima i vrletima,  ravnice je vrlo malo,  i ratarstvo je uopste vrlo skuceno. Sljivika ima lepih i rode od vremena na vreme vrlo jako. Kadgod je ovde bilo vrlo lepe sljivovice. Danas i ovi sljivici malaksavaju i suse se.
 

Za ovo selo moze se reci da je u zabitnom kraju i s neruke. Stranac ce vrlo retko tuda proci. Inace,  okolina je divna,  a kraj je zdrav,  jedan od najzdravijih.
 

Samo se za cetir-pet kuca moze reci,  da dobro i kao sto treba zive,  inace je beda i nevolja sirom sela u svakoj kuci. Svi su uveti za zdravlje ovde : i vazduh,  i lepa gorska voda,  i blaga klima. Samo je,  opet,  sa oskudice u hrani narod dosta srednjeg rasta i ne izgleda najbolje.
 

Nosnja im je kao i u ostalim planinskim mestima.
 

Govor im je cist i lep. Srpska im je pesma taka ista.
 

Sve srpske obicaje cuvaju i drze; mislim da se u tome ne razlikuju od svojih dedova i otaca.
 

Selo je ovo iz XIV veka. To svedoci trag u zidu oko crkve,  a i sam nacin,  kojim su stare zidine gradjene,  dovoljno dokazuje to. Sve gradjevine ponajvise su od kamena,  a ima ih vrlo starih i jako utvrdjenih. Mnoge bi mogle biti studijom za nove neimare.
Stariji stanovnici rado pricaju,  kako su njihovi stari u davnasnja vremena tu lepo zivovali,  a kao dokaz iznose to,  sto je nekad zupan sremski,  kad je hteo jesti lepa bela hleba,  dolazio u Grabovo da zelju svoju ispuni,  te prstom pokazuju na neku vodenicu potocaru,  koja i dan danas pri ulazu u selo lezi,  a u kojoj se najbolje brasno mlelo,  i onda jos dodadu:-a imao je i pravo u Grabovo sto je dolazio,  jer je u Grabovu i vino bilo najbolje. _
 

Od sela Grabova,  preko brega,  kolima putem,  ili pesice stazom,  za pola sahata,  stize se u Svilos. ".

Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899. godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896. godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.

 Tekst i foto priredio Nenad Glišić - Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015