CRKVA PETRA I PAVLA, SKELANI - www.manastiri-crkve.com

Црква светих апостола Петра и Павла у Скеланима

Скелани се налазе преко пута Бајине Баште (Република Србија) и повезани су мостом за друмски саобраћај (изграђен пре другог светског рата), а ту је и мањи гранични прелаз између Републике Србије и федерације БиХ.

Парохијска Црква Светих апостола Петра и Павла: Градња тробродног храма је почела 1991. године према пројекту архитекте Зорана Петровића. Темеље је осветио 27. јула 1991. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је грађен гранитом из Радља и ситном циглом, димензија 27х19 метара, покривен је бакром, има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 2007. +године
У близини данашњег храма на археолошком налазишту римског муниципијума постоје темељи три храма из IV, V и VI вијека.

Матичне књиге: Воде се од 1940. године, а старије су изгорјеле у Другом свјетском рату.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од кованог жељеза је израђен у радионици мајстора Василија Митровића из Угљевика.

Црквене зграде: Парохијски дом димензија 10 х 10 m грађен је од 1972. до 1980. године.

Свештенство: При храму су службовали сљедећи свештеници: јереј Бобан Лазаревић (до 5. јула 1992. Године, када је погинуо у Крнићима, на самом почетку рата), протојереј-ставрофор Димитрије Крсмановић, парох факовачки, опслужује парохију од 9. јула исте године, а од 2003. је постављен за скеланског пароха и на том мјесту остао је до 2012. године када одлази у пензију.

Гробље: Гробље се налази у близини храма и на овом гробљу су сахрањене жртве из посљедњег рата.
У порти храма у склопу капије налази се споменик изгинулим Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату и њих 305 је по имену и презимену наведено на овом споменику. Споменик је освето Епископ Василије 10. јула 2005. године.
Ктитори, приложници и добротвори: Предузећа „Електроизградња“ Бајина Башта, „Развој“ Бајина Башта, Министарство вјера Владе Републике Српске, ХЕ „Перућац“ Бајина Башта, Влада Републике Србије, ДОО „Нискоградања“ Лакташи, „Путеви Ужице“, Миодраг Петровић, Радивоје Јовановић, Гроздимир Ристић, Драгојло Филиповић, Миленко Ковачевић и др Десимир Митровић

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора +Димитрија Крсмановића од 31. децембра 2012. године.

По причи мештана земљу за храм поклонила је позназа скеланска породица Глигић као и парцелу за гробље (ту је некада било породично гробље Глишића).
Метални иконостас је у међувремену замењен дрвеним, а после покојног оцас Димитрија Крсмановића скелански парој је отац Стефан.