Године 1717. када је установљен темишварски епископат, панчевачки округ је био протопрезвитерат, и већ тада су Срби имали своју цркву на месту данашње. Године 1727. било је 66 српских кућа, а свештеници су се звали Остоја и Стојша. Та црква је била од дрвета, покривена шиндром, а гласило се клепалом. На месту ове првобитне цркве Срби су саградили 1743. године цркву зидану циглом која није имала торањ. Године 1788. Турци освајају Панчево и врше невиђен зулум у Горњем Граду, а цркву спаљују. Ускоро је црква поново обновљена, овога пута сазидан је и торањ, али такво стање је потрајало до 1843. године када се торањ срушио, а црква затворена. Проћи ће пуних 30 година до постављања камена темељца садашњој цркви Преображења Господњег 1873. године. Пројектант цркве је био архитекта Светозар Ивачковић. Црква је у неовизантијском стилу у који је Ивачковић вешто укомпоновао романички, готски и наш, моравски стил. Прва је грађевина тог типа у Војводини, настала као идеја да се успостави континуитет са средњовековним српским градитељством. То је једнобродна црква крстообразне основе са куполом монументалне величине (520 м2) и високим звоником (41 м) издвојеним попут средњевековног пирга. Јединствена је лантерна на куполи висока 7 м. са позлаћеним крстом, коју нема ниједан други православни храм! За главне неимарске радове ангажовани су Фрања Ерлмајер из Београда и Михајло Томић из Панчева. Градња цркве је завршена 1878. године када је и освештана 18. децембра. Занимњиво је напоменути да је храм од 1878. до 1911. године био без унутрашње декорације, него су постављене иконе и мобилијар из старе цркве (касније поклоњен некој сеоској цркви, док су овде остале само две иконе). Године 1906. приступа се уређењу унутрашњости цркве. Пројектанти иконостаса и целокупне декорације били су Милорад Рувидић, Бранко Таназевић и Петар Бајаловић. Стил декорације је моравски са нарочито истакнутим мотивима из манастира Хиландара и Каленића. Иконостас припада високом типу олтарске преграде, а сва орнаментика иконостаса рађена је у плитком рељефу, типичном за моравску пластику. Сви орнаменти су позлаћени и леже на основи плаве или црвене боје. Иконе (37 икона) за иконостас је осликао, тада врло угледан и цењен, Урош Предић (школовао се у панчевачкој гимназији) који се нерадо прихватио посла јер је сматрао да је тешко уклопити стил његових икона (академски реализам) са храмом византијског стила. У периоду 1906-1911. године завршено је осликавање храма. Зидно сликарство којим доминирају историјске композиције фрескописао је Стеван Алексић. До данашњег дана унутрашњост цркве није дирана. Првобитна полихромна фасада је педесетих година прошлог века прерађена у једнобојну хирофу. Купола је била прекривена оловним плочама у облику рибље крљушти које су скинуте за потребе Монархије 1916. Године, а лим који је тада постављен обновљен је 2009. године када је црква прекривена бакром. Културно-историјски је споменик од изузетног значаја и под заштитом је Државе. 1790.године монаси из Студенице преносе мошти светог Стевана Првовенчаног у тадашњи преображењски храм,испод часне трпезе,где остају годину дана. Најстарија матица при храму је књига Крштених из 1782.године. При храму постоји библиотека са 15.000.књига од којих су 2.500.на немачком и латинском језику.

Прва парохија:протојереј Стојче Цветковић, Старешина храма

друга парохија: јереј Велимир Бирманац,

трећа парохија: јереј Жељко Младеновић,

Хонорарни ђакон Ненад Савић.

Нови бројач посета од 23.01.2015