Црква Преображења Господњег у Републици Србској у близини Скелана-Сребреничко
намесништво.
Црква Преображења Господњег је једнобродна грађевина. Градња је почела 1928.
године, а исте године Епископ зворничко-тузлански Нектарије је осветио темеље.
Храм је зидан сигом, покривен је цријепом, а звоник лимом. Храм је 1929. године
осветио Епископ Нектарије.
О самој градњи храма стари љетопис каже: „Поуздане податке о овом храму имамо
тек након Првог свјетског рата. Све прије овога представља предање и исказе још
увијек живих свједока о старој цркви у Прибојевићима“.
Прије садашњег храма у Прибојевићима је стара црква била испод села Божићи. На
мјесту гдје је била црквица и данас има остатака старог гробља које је било око
црквице. Тај храм је направљен у вријеме Мехмед-паше Соколовића. Храм је
направљен у вријеме зидања моста на Дрини у Вишеграду. Тврди се да је био издат
и берат о овој градњи на пергаменту, али да је пред Други свјетски рат сакривен
негдје код јереја Симе Ђукића, а како је он настрадао у рату, нико више не зна
за овај тако важан докуменат.
У близини овога црквишта, преко једне косе, има јаруга коју народ зове Смрдан, а
то је због тога што су једне ноћи, у вријеме часног поста, Турци похватали све
присутне мјештане на молитви, превели их преко те косе и поубијали у поменутој
јарузи. Како нико у селу није остао жив да би могао сахранити ове мученике, то
су људи због распаднутих љуских тијела и страшног мириса назвали ово мјесто
Смрдан. Када је овај храм из којег су одведени ови мученици пренијет у
Прибојевиће и зашто је то урађено, не зна се, али предање и гусле имају своју
ријеч и тврде да је то урађено послије мученичког страдања овога народа.
Данашњи храм је сазидан у вријеме проте Теодора Марковића Гођевца. Приликом
градње брат проте Тодора, индустијалац из Београда, поклонио је мало звоно за
храм, а велико је поклон Краља Александра са супругом за здравље своје дјеце. У
току Другог свјетског рата храм је претрпио већу штету, а из њега је однијето
све што се могло однијети. По завршетку рата и доласком свештеника Тихомира
Митровића 1956. године храм је био и без одежди и без свих других црквених
ствари потребних за богослужења.
Храм је обнављан неколико пута. Прво је 1960. године урађен под у храму, да би
након оштећења у великом невремену 1976. године биле извршене поправке на
комплетном храму. Тада је замијењен цријеп, постављени су крстови и постакљени
прозори и уведена је и струја у храм. У посљедњем рату 1992. године муслиманске
снаге из Сребренице су запалиле храм. Том приликом страдале су иконе и
иконостас, запаљен је и звоник и једно звоно је пало на земљу и оштетило се, али
је 1994. године послато да се поправи у Београд. По пројекту инжењера Милића из
Прибојевића комплетан храм је обновљен.
Матичне књиге: Датирале су од 1940. године, али су изгорјеле 1992. године.
Црквене зграде: Поред храма се налази и Светосавски дом саграђен 2009. године, а
земљиште око храма је површине 14470 m˛.
Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора +Димитрија Крсмановића од 31.
децембра 2012. године.
