Црква светог пророка Илије у Маљанима-Крњићи у Републици Србској код
Скелана-Сребреничко намесништво.
Црква Светога пророка Илије је једнобродна грађевина. Градња првобитног храма је
започета 1760. године, а градња данашњег храма је започета 1913. године. Темеље
су исте године осветили свештеници Тодор Марковић, Радован Блажић и Драгутин
Јоловић. Храм је саграђен од камена старога храма и покривен је лимом, има
звоник и једно звоно. Храм је осветио Митрополит зворничко-тузлански Иларион
Радоњић 1921. године.
Предање каже да је прије садашњг храма била мала црквица, шиндром покривена.
Срби су је донијели када је Карађорђе протјерао Турке из ужичке нахије. Тај храм
је порушен 1913. и на његовим темељима је саграђен данашњи храм. Храм је
обнављан у вријеме свештеника Тихомира Митровића, а 1973. године у страшном
невремену, које је задесило овај крај, храм је незнатно оштећен. Генерална
обнова храм аје услиједила токком 2007-2009. годинеуз помоћ Јовише Петровића из
Крнића.
У близини села постоји једно подручје познато под именом Ћелије и у оквиру којег
се налазе локалитети Звечци, Зидице и Црквице што може указивати да је на том
локалитету некада постојао манастир и ли црква. Јужно од села постоји мјесто
Батва гдје на ливади, у власништву породице Арсеновић, има камени праг за кога
се вјерује да је од улазних врата неког страијег храма на овом простору.
Црквена умјетност: Иконостас је из Раковице код Београда, а израдио га је као и
иконе монах Наум Андрић 1939. године.
Црквене зграде: Поред храма је Светосавска сала, грађена 2008-2010 годин, а
осветио је Епископ зворничко-тузлански Василије 2010. године.
Свештенство: Тодор Марковић, Симо Ђукић, Радован Блажић, Мито Блажић, Драгутин
Јоковић, Никола Егић, Тихомир Митровић, јеромонах Никодим Новаковић, тихомир
Митровић, Тодор Томић, Бобан Лазаревић и Димитрије Крсмановић.
Гробље: се налази поред храма. У порти постоје спомен обиљежја богослову Милану
Блажићу, погинуо пред крај Другог свјетског рата. Спомен плоча постављена 2.
августа 2008. године са именима 24 цивила страдала . јула 1992. године.
Ктитори, приложници и добротвори: најзначајнији је свакако Јовиша Петровић који
је због својих заслуга на обнови храм аодликован и Орденом Светога Саве од 2010.
године, затим Драган и Бранко Јевтић, браћа родом из Јакетића тренутно настањени
у Пожеги.
Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Димитрија Крсмановића од 31.
децембра 2012. године
