Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Св. Архиђакона Стефана
Ново Милошево (Средњи Банат)

Храм Св. Архиђакона Стефана, Српска православна црквена општина у Беодри.

Овај храм је подигнут 1874. године. У Беодри је постојао православни храм и пре овог храма. У ствари, беодрански Срби су много раније имали своје насеље у оближњој Акачи, где се налазила и њихова стара црква Св. Стефана архиђакона. Године 1722. Срби су се из Акаче преселили у Беодру а стара црква у Акачи је постојала све до 1884. године. Средином XIX века донета је одлука да се у Беодри подигне већи храм посвећен Св Стефану. Многе угледне и добро стојеће фамилије из Беодре новчано су помогле да се унутрашњост овог храма ослика фрескама. Из старог храма је пренет иконостас, рад Теодора Поповића из 1778. године. Пре уједињења са насељем Карлово и формирања Новог Милошева, простор испред храма и његова непосредна околина чинили су тадашњи беодрански трг и ужи центар насеља Беодра.

Beodra
Prema predanju, naziv potiče od imena neke vlastelinke ``Beldore``. Posle oslobođenja od Turaka, selo se zvalo Boldija, zatim Beka i na kraju Beodra (Nemci su ga zvali Peadra). Danas je administrativno spojeno s Karlovom (Dragutinovo) u jedno selo – Novo Miloševo, koje nosi naziv po partizanu prvoborcu iz Drugog svetskog rata Milošu ``Klimi``.

 Početkom XVIII veka, jedan broj Srba graničara iz bačkog Potisja je s porodicama ilegalno naselio Akaču. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je u istorijsko vreme pre doseljavanja Srba bilo nekog drugog stalnog naselja u Beodranskom ataru. Naselje na Akači se proširilo i na Šimuđ i zvalo se Boldija. Imali su i crkvu. Godine 1722. je stanovništvo Boldije, Kerektova, Mortove (atar Padeja) i Prečke (atar Karlova) naseljeno u Beodru. Skoro sve Srpsko stanovništvo je došlo ovamo iz potiskog dela Potisko-pomoriške granice, naročito iz Pivnica, Ade, Mola, i drugih obližnjih mesta. Najstarije srpske matične knjige su iz polovine XVIII veka.

Predanje pamti da je sa Srbima na Akači, Šimuđu i Kerestovu živeo i manji broj Mađara, koji su sa Srbima prešli u Beodru i živeli pomešano i oni su se izgleda utopili u Srbe, jer predanje sela pamti da ``pre dolaska nije bilo Mađara u Beodri``. Prve Mađare je doveo spahija Bogdan Karačonji, posle 1720. godine. Među Mađare se asimilovao i jedan broj Srba, koji su bili spahijski birovi (službenici), primivši rimokatoličku veru da ne bi izgubili službu.

Beodrani nisu preseljeni s Akače i Kerektova dobrovoljno. Naseljavanje Beodre je počelo najpre oko glavnog druma, na paravcu Novi Bečej – Kikinda, gde se formirao ``veliki sokak``.

Pored Srba i Mađara, u Beodru su se doseljavali i drugi, pre svega Jevreji, Nemci (organizovano, doveo ih je spahija Karačonji 1795, 1797 i 1805. godine) i Cigani. Posle komunističke revolucije u Rusiji je u Beodru došlo i nešto Rusa. Jevrejsko stanovništvo je uništeno u Drugom svetskom ratu, a Nemci su iseljeni posle tog rata. Tokom XX veka se broj Roma veoma uvećao. Beodranski Cigani su uglavnom pravoslavne vere.

Prva pravoslavna Crkva se nalazila na Akači. Naseljavanjem Beodre, napuštena je, pa je podignuta nova, u Beodri. Verovatno je najpre bila od naboja ili pletera, a oko 1750. godine je podignuta nova, od presne cigle. Ova crkvica je podignuta na samom severnom rubu sela, iza koje se prostiralo groblje. Crkva je bila u sklopu spahijskog dvorišta, sa posebnom kapijom. Ta je Crkva napuštena i porušena, a na njenom mestu je podignuta mala kapela sa oltarom i kosturnicama nekoliko beodranskih familija. Ova kapla je porušena posle Drugog svetskog rata.

Nova, veća pravoslavna crkva je podignuta 1872 – 1874. godine sredstvima pravoslavne opštine. Ikonostas u ovoj Crkvi je prenet iz stare crkve, čiji je autor nepoznat i dopunjen je ``gornjim bojem`` koji je rad umetnika Teodora Popovića iz Bečkereka. Osobitost ikonostasa beodranske crkve, koju deli još sa crkvom u Ečki (današnja rumunska crkva), je izobraženje medaljona s ikonama hrišćanskih moralnih vrlina, preuzetih iz ``Itike jeropolitike``, moralističkog spisa popularnog u XVIII veku.

Sve pravoslavne beodranske crkve su bile posvećene Sv. Arhiđakonu Stefanu, kojeg pravoslavna Beodra slavi kao hramovnu slavu oduvek. Po predanju, potomci ``Uzun Petra Radanovog`` iz Bijeljine su bili u turskoj tamnici i molili se za slobodu svecima redom, pa su se vrata tamnice otvorila kad su se pomolili Sv. Stefanu. Oni su izbegli prvo u Pivnice, a zatim su se njihovi potomci doselili na Akaču, pa u Beodru, donevši sa sobom jedan jako stari krst ``sa grčkim slovima``, na kome je izrezbareno 12 praznika.

Domaćini su nam ukazali na sopstveni grb crkve što nije česta pojava. (Ima ga na slikama.)

Tekst i fotografije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015