CRKVA SVETOG GRIGORIJA BOGOSLOVA, TOVARIŠEVO

Početna
Rotterdam Amsterdam Utrecht
Emmen
Ede
Nijmegen
Breda
Eritrea
Kalendar Sveštenstvo Ikone


Početna MANASTIRI
CRKVE Saradnici

Cрква Св. Григорија Богослова

Товаришево (Западна Бачка)

Српска православна црква Св. Григорија Богослова у Товаришеву подигнута је 1785. године.

Није познато ко је израдио иконостас и иконе.

Црква у Товаришеву је у евиденцији културних добара Републике Србије. Није категорисана као добро од већег значаја, али на мене је оставила врло пријатан утисак.

До сада се нисам сретао са црквом која је посвећена овом свецу. Стога сам извадио основне податке о светом Григорију Богослову:

Григорије Назијански (назван Григорије Богослов; 330-390) је био цариградски архиепископ.

Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.

U mnogim pravoslavnim crkvama u Vojvodini uočljivo je mesto motiva ‘Nedremanog oka’. Stoga sam potražio nešto o ovom simbolu.

'' Nedremano oko
Složenije ikonografske teme, kao što je Nedremano oko, prodrle su u program ukrasa na oltarskim pregradama srpskih crkava ranog 14. vijeka zahvaljujući uticaju srpskih teologa iz Hilandara i solunskih slikara koji su radili za kralja Milutina u Sv. Nikiti u Čučeru, gdje se ova tema nalazi na slikanom ukrasu stupca pregrade još prije 1316. godine. Deizisna kompozicija na ikonostasu, pred kojom su se ktitori i vjernici molili preko svojih zaštitnika za milost na Strašnom sudu, dopunjena je kompozicijom Nedremanog oka - Hristos će tada biti Strašni sudija, a dotle on bdi nad ovozemaljskim svijetom i ništa mu ne izmiče pogledu, jer je budan i kad spava, kao lav, kako kaže Prva knjiga Mojsijeva (49, 9).
(Iz teksta ‘Ikone Bosne i Hercegovine (16-19. vijek)’ Svetlane Rakić objavljenog u okviru sajta ‘Projekt Rastko’)

Попео сам се у хор (галерију) да одатле сликам. На западном зиду хора је овећа композиција, сасвим невешто насликана. Сазнао сам да прeдставља Косовски бој. Има је међу мојим фотографијама.

Товаришево
Број становника према попису 2002. је 3102.

Према литературним изворима Товаришево се први пут помиње 1650. године. До тада је у атару садашњег насеља постојало неколико села: Банча, Добра, Миндсент, Каполч, Мачал (Машал), Сеплак (Сиплак) и др. Међутим, после пустошења ових територија 1698. године, име Товаришева се не помиње у списку насељених места. Оно је јавља тек 1715. године, као насеље које чине 16 српских домаћинстава. Године 1772. село добија планску урбанистичку физиономију, када су му присједињене пустаре Нођ башта и Гола добра. С обзиром на састав становништва, оно је најпре имало православну цркву, а потом и римокатоличку парохију, да би 1882. била завршена градња и римокатоличке цркве.

Од првих насељавања до краја 18. века претежно становништво села чинили су Срби, уз мање изузетке (Цинцари, Хрвати, Мађари, Јевреји, Цигани - Роми). У периоду 1812 - 1820. године, у село се први пут досељавајуи Немци, вероватно из Бачке Паланке и Гајдобре, где је владала аграрна пренасељеност.

О настанку имена насеља постоји више верзија. Према првој основу чини словенска реч "товар", која означава "благо" или "иметак". Према другој, назив потиче од речи "стовари", како је и прво насеље добило име, наводно на основу жеље колонизованог становништва да се после дугог пута и умора стовари терет са коња и на овом месту насели. Међутим, историјске чињенице указују да је место било насељено још 1650. године, тј, пре Велике сеобе Срба, те да је, пошто је било окружено шумум, на месту насеља истоварано дрво, тиме је и насеље добило име Стовариште, односно по народној варијанти Товариште (овај назив се и данас користи међу староседеоцима).

Товаришево се налази петнаесетак километара од Бачке Паланке (чијој општини и припада) на путу за Сомбор преко Бача.

Tekst i fotgrafije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.