Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Св. Николе
Крчедин (Срем)

''Чим се број становника у Крчедину стабилизовао приступило се изградњи цркве. Вероватно да је она само обновљена. У извештају Карловачке епархије из 1733. се помиње црква у Крчедину, која је саграђена 1728. Црква се налазила на месту где се данас налази кућа Стевана Божића у улици Уче Зековића. На том месту се и данас налази један камени крст, који је приликом градње модерне цесте померен неколико метара према кући Стевана Божића . Као и многе друге цркве онога времена и крчединска је била изграђена од ћерпића, а била је покривена рогозом. Од цигле су једино трпеза, умиваоница и крстионица. Највероватније је да се поред саме цркве налазило и гробље, о чему сведоче многе лобање и други делови скелета ископани у неколико махова.

Та мала и скромна црква од трошног материјала није трајала ни сто година. Када се крајем 18. века број становника нагло увећао она није могла задовољити потребе села и било је неопходно изградити нову, већу и лепшу цркву. У вези с тим сачуван је захтев карловачког проте М. Милутиновића, којим тражи дозволу од митрополита за изградњу нове цркве у Крчедину. Убрзо је стигао и одговор са дозволом за изградњу цркве.

Када је црква тачно изграђена, односно оспособљена за обављање верских обреда, не знамо, али вероватно да је градња трајала неколико година. На самом звонику је некада била написана 1804. година, али до потпуног завршетка је остало још доста.

Црква је једнобродна са звоником на западној страни и апсидом на источној, као што је и правило у православној цркви. Фасада је рашчлањена ниском соклом, пиластрима и профилисаним кровним венцем. Са чеоне стране у средишњем делу звоника налази се икона која представља Светог Николу, заштитника храма. Црква је поплочана двобојним орнаментисаним плочицама. Од посебног значаја је крстионица израђена од камена у виду чашице цвета. Иако крстионица не представља неку нарочиту уметничку вредност, «занимљива је, јер се овакви предмети ретко налазе у Срему». С обзиром да представља одређену историјску и уметничку вредност, Завод за заштиту споменика културе у Ср. Митровици, бр. 98/72, 23. јуна 1972. доноси решење «којим се црква Св. Николе у Крчедину ставља под заштиту закона и региструје као споменик културе».

Унутрашњи радови су извођени знатно касније и за њих су ангажовани разни мајстори. Тако је црквена општина у Крчедину 1806. закључила уговор са Марком Вујатовићем за израду певница и столова. У мају 1810. иста општина закључује још један уговор и то са сликарима Теодором Витковићем и Димитријем Лазаревићем за сликање, позлату и мраморирање певница и тронова. У уговору је прецизирана плата за извођење радова. Поред 2050 форинти у готовом новцу извођачима радова следују још «два хакова вина, пол хакова ракије, троја кола дрва и један меров угља, пребивалиште и когда по потреби будет подвозом послужили». Као потписници истог уговора налазе се свештеници Трифун Божић и Григорије Гршић, затим Прокопије Кечић и Стојко Огризовић као епитропи. Поред њих су још потписани Стефан Тувегџић, Антоније Лилић, Петар Живић, јакоже и прочео обшчество».

Међутим, црква је доста радила без иконостаса. Највероватније је да је недостатак финансијских средстава главни разлог спорог унутрашњег уређења цркве.  Укратко, 1843. се уговором сликар Едуард Владарш из Ср. Митровице обавезује да за крчединску цркву изради цео иконостас са 18 коринтских стубова, затим 4 рипиде и један крст за министранте, 1 копље (Кастен) за црквену заставу и бараке 2.

Тако је црква у Крчедину добила монументалан вишеспратни иконостас, који је скулптован «на начин карактеристичан за прву половину 19. века, класицистички по концепцији и изведби, али са јаким остацима барока.» У складу са иконостасом је и остали црквени намештај као певнице, столови и црквена врата. Иконостас, певнице и столови су сачувани до данашњег дана, мада је већ одавно било јасно да је неопходно извршити радове ради заштите од даљег пропадања. Наиме, Завод за заштиту споменика из Ср. Митровице је још 1972. констатовао да је неопходно извести рестаураторске радове у цркви. Радови су обављени 1981. и у септембру исте године је извршено поновно освећивање цркве.

За извођење сликарских радова црквена општина је склопила уговор са Петром Камбером 1853. који је цео посао завршио до 1856. Тек са завршетком сликарских радова, може се сматрати да је црква у потпуности завршена. Слике су највећим делом црквеног карактера, али их има и које представљају личности из српске историје. Тако су на северној певници насликани Свети Сава, цар Урош, Свети Максим и мајка Ангелина, а на јужној Свети Симеон Краснописац, свети Јован Деспот и кнез Лазар. Да ли је било неких накнадних сликарских радова данас се тачно не зна, али «се оправдано сумња у аутентичност ових слика» јер су прилично неуједначене.
(Горњи текст под наводницима су одломци и скраћивања  из дела «Прошлост Крчедина». Аутори су били професор Предраг Поповић и Бошко Илић, учитељ, касније и директор школе. Текст је на форуму  VojvodinaCafe поставио члан streethorn на теми Крчедин.)

"KRČEDIN,

Selo ovo je dobilo ime otuda, sto su prvi stanovnici podigli svoja stanovista, posred krčevine, ispod brega, koji tada bese obrastao žbunovima i šipragom, a po nekim starim beleskama naseljeno je jos na izmaku XVII veka. Jos od starijih vremena bilo je to lepo selo srpsko i Pravoslavno, sve do godine 1861. I te godine nije bilo u njemu vise od sedam inovernih kuca, . Danas tak strani elemenat broji preko 300 glava, a sve se vise i vise mnozi i napreduje.

Krcedin broji oko 1800 Pravoslavnih dusa, ima vrlo lepu crkvu, bakrom pokrivenu, i iznutra i spolja lepo ukrasenu tako, da moze biti primer i ugled, celoj okolini, kao sto je mestanima na ponos i diku.

Opstina je veoma imucna. Kao takova otcepila je 200 jutara orace zemlje na svoju crkvu, a medjutim ima i gotovine u svoti od 1000-2000 forinti. Pravoslavnih domova ima 280, ima i tri skolske zgrade, koje pohode redovno preko 300 dece.

Pored sela protece znatan potok koji se zove Patka. Dolazi od sela Cortanovaca i utece u Dunav kod Banovaca. U rano prolece nalaze ovde vesti lovci lepe zabave, jer se u odredjeno doba vidja osobita vrsta nekih zlatokrilih utvi.

Za tri cetvrti sahata na kolima od Krcedina dolazi se u Slankamen."

Ovo je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.

Krčedin je  kao naseljeno mesto postojao još u XVII veku a u XVIII veku je zabeleženo(1702.godine)da je imao četrdeset i jedno domaćinstvo a stanovništvo su uglavnom činili Srbi,poreklom iz Srbije,Bosne i Like. Deo stanovništva je doseljen u prvoj i drugoj seobi pod Čarnojevićem i Šakabendom i to iz južne Srbije i sa Kosova. U naselju živi 2297 punoletnih stanovnika,

Tekst i fotografije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015