|
|
|
Храм Светог оца Николаја Баранда Баранда као село насељена је 1784.год за време владе Јосифа II. Православна црква сазидана у руском стилу 1814. год. за време митрополита Стевана Стратимировића. Иконостас осликан 1814. год. од стране Георгија Поповића, а цео пресликан и позлаћен 1930.год. од Антона Кожела. Црквена слава се одржава сваке године 22. Маја на дан преноса моштију Светог Оца Николаја, коме је и храм посвећен. На цркви има три звона ливена 1923.год. у Београду у ливници ‘’Гоћевац’’. Најстарија матична књига је из 1779. године. У Баранди до другог светског рата постојале су две водице једна према Дебељачи а друга према Опову. Водица према Дебељачи била је посвећена Великој Госпојини . Лековита вода је извирала из слатине и тако да су многе болеснике доводили на извор и многи се исцеливали уз помоћ Божију. Изградњом рибњака та водица је уништена и данас се незна њено место. Друга водица се налази према Опову и посвећена је Огњеној Марини. Сваке године у очи празника мноштво народа долази у храм где се режу колачи и служи вечерње Огњеној Марини, а сутра дан на сам празник иде се на водицу и тамо се служи Литургија где долизи верни народ и из околних села. 1987 год. саграђена је мала црквица, која и данас постоји, прилозима парохијана а за време свештеника протонамесника Радета Коврлије и председника црквене општине Паунов Саве, неимари су били Арсенов Обрад , Алтеров Средоје и Милорад Рацков. Старешина храма: протонамесник Небојша Вујинов.
Фото Ненад Глишић, Будисава
Copyright © 2005 - |
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
