Ириг је градић смештен на Фрушкој Гори на путу Нови Сад–Рума. Насеље је познато још од XIII века када је ту основан католички манастир, да би се у XV веку нашло у поседу деспота из породице Бранковића. Једна од три православне цркве у Иригу, посвећена је светом ратнику Теодору Тирону, а подигнута је у последњој четвртини XVIII века. То је једнобродна је грађевина са петостраном апсидом на источној и звоником на западној страни. Фасаде су рашчлањене соклом, пиластрима и кровним венцем. Улаз је на јужној фасади, где се у ниши над вратима налази икона патрона, св. Теодора Тирона. Иконостас је извео непознат бољи дуборезац из друге половине XVIII века. Највише барокних и рококо декоративно-симболичних мотива украшавају најзначајније иконе на иконостасу, оне из прве зоне. Иконостас и слике на певницама завршени су крајем осамдесетих година XVIII века, а на јужним дверима забележена је година 1788. То је сликарство блиско раду Јакова Орфелина, а његов део пресликали су и позлатили 1824. Теодор Дрезмановић и Димитрије Лазаревић. Иконе је потом чистио Јован Клаић 1864, када је изводио и зидне слике у унутрашњости цркве, да би најзад, почетком XX века био премазан комплетан живопис и већина икона на иконостасу. У цркви се налазе и архијерејски трон са доцније пресликаном иконом Христа из XVIII века, као и Богородичин престо са иконама Григорија Николића из 1801. На хору је издвојена капела Св. Харалампија са иконостасом Јована Пантелића из 1811.

Црква је споменик културе од великог  значаја.

(Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиру споменика културе РС)

’’U prošlosti Iriga, a posebno u prvoj polovini XVIII veka, crkva je imala značajnu versku i ekonomsku ulogu. Verska i ekonomska povezanost crkve i naroda, prvenstveno trovaca i zanatlija, bila je obostrano korisna. Crkva se stalno bogatila i uvećavala imetak, nasledjivanjem imovine bez naslednika i od zaveštanja, i tako preuzimala ulogu kreditora domaćih trgovaca.

U XVIII veku u Irigu su postojale tri pravoslavne crkve. Najstarija je Crkva svetog Teodora Tirona (Teodorovska crkva), koja se pominje još 1714. godine. Sagradjena je od kamena i čerpića porušene turske džamije posle proterivanja Turaka.

U izveštaju Karlovacke eparhije od 1733. godine o ovoj crkvi je zapisano: "Crkva dolnja od džamije napravljena od čerpića i kamena, pokrivena crepom, trapeza, umivaonica i krstionica od kamena". Slikarski radovi na ikonostasu izvedeni su 1788. godine. Crkvena opština Teodorovske crkve poverila je dekorisanje unutrasnjosti slikarima Dimitriju Lazarevicu i Teodoru Drezmanovicu uz cenu od 700 forinti, pet akova vina, akov šljivovice, besplatan stan i prevoz prema potrebi. Četrdeset godina kasnije parohijani Teodorovske crkve ponovo slikaju njenu unutrašnjost. Radove izvodi Jovan Kalajić.  Za slikanje zidova, čiscenje ikonostasa, pevnica i tronova Kalajiću je plaćeno dve hiljade forinti.’’

‘’Stanovnistvo

 Pouzdano pracenje brojnog kretanja stanovnistva Iriga dosta je otezano zbog nedostatka zvanicnih podataka. Ipak, razvoj populacije u ovom sremskom gradu moguce je pratiti kroz kretanje broja stanovnika od 1787. godine.

Godina popisa i broj stanovnika:

1787. - 4.121
1795. - 4.813
1838. - 3.559
1910. - 5.509
Kretanje broja stanovnika u Irigu u narednom periodu odvijalo se uzlaznim i silaznim putanjama uslovljenim razlicitim faktorima: "Maksimalni porast stanovnistva bio je u periodu od 1880. do 1890. godine. To je vreme kada kapitalizam obuhvata fruskogorsku oblast i kada se osetila velika teznja za nagomilavanjem proizvodnih dobara. Tada se otpocelo sa krcenjem suma, preoravanjem pasnjaka. Za sve ove poslove nije bilo dovoljno jeftine radne snage, te se pristupilo kolonizaciji iz razlicitih krajeva bivse Austro-Ugarske. Kao posledica ovoga doslo je i do veceg porasta stanovnistva; sela se povecavaju usled intenziviranja poljoprivrede i kolonizacije Nemaca i Madjara. Veliko opadanje stanovnika izmedju 1910. i 1921. godine ima svoj uzrok u Prvom svetskom ratu." (Bukurov, 1951)

Najnoviji period, odnosno od 1971. do 1991. godine odlikuje se permanentnim smanjivanjem broja stanovnika po godisnjem proseku od oko 20 lica. Glavni razlog ovakvog trenda je u cinjenici da mladi i dalje odlaze iz Iriga u potrazi za boljim poslovima, kao i u smanjenju prirodnog prirastaja.

Prema popisu iz 1991. godine u gradu je zivelo 4.414 stanovnika.

Irig je sedište opštine.’’  (Sa sajta opštine Irig)

Tekst и фотографије priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015