Црква Успења Пресвете
Богородице
Филијални храм у селу Височник
Црква Успења Пресвете Богородице је једнобродна
грађевина. Градња је започета 1938. године. док првобитни храм датира из
тринаестог вијека. Темеље данашњег храм је осветио свештеник Симо Ђукић 1938.
године. Црква је саграђена од камене цигле, покривена цријепом, има звоник са
једним звоном. Завршени храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Нектарије 9.
августа 1939. године.
Првобитни храм је био подигнут у селу Добричеву и датирао је из 13 вијека, зидан
је у вријеме грађења манастир Рача код Бајине Баште. О овој цркви писао је
турски путописац Евлија Челебија, а касније др Чедо Марјановић, Ј. Игумановић и
Д. Петровић. Иво Андрић у свом спису „Осатичани“, књига „Знакови крај пута“,
спомиње овај храм.
Мала црква са звоникам донешена је на Височника 1786. године. Била је то дрвена
црквица покривена шиндром. потрајала је све до пред Први свјетски рат 1913.
године, а обнављан је у вријеме свештеника Драге Драгичевића.
Храм је оскрнављен 16. јануара 1993. године од стране муслиманске војске из
Сребренице.
Црквена умјетност:
Храм није живописа. Иконостас и иконе непознатог аутора су приложили вјерници
1975. године.
Црквене зграде:
Светосавски дом је грађен у вријеме свештеника Тихомира Митровића од 1970. до
1973. године, а осветио га је Епископ зворничко-тузлански Василије 1978. године.
Свештенство:
Драго Драгичевић (1910-1914), ухапшен од стране аустроугарских власти због
наводног анти државног става; јеромона Антим; Српко Дабић, Симо Ђукић до 1942.
године; јеромонах Николај Егић након Другог свјетског рата; затим опслужују
пароси из Бајине Баште до 1952. године, Радован Блажић (1952-1954); Миодраг
Ђорђевић (1954-1956); Тихомир Митровић (1956-1965); Ранко Јотић (1965-1967);
јеромонах Никодим Новаковић (1967-1969); Тихомир Митровић (1969-1981); Тодор
Томић (1981-1990); Бобан Лазаревић (1990-1992) Димитрије Крсмановић (1992-
2012). Од 2012 отац Стефан.
Гробље:
Зруњско Поље, затим гробља у засеоцима: Српској Жабоквици, Гај, Топлица,
подстољ, Згуљи, Додриду, Малташи, Савићи, Кушићи, Двизовићи, Височник, Ђурићи,
Живковићи и Крстачи
Ктитори, приложници и добротвори:
Радо Митровић; Милан, Миодраг и Светозар Неђић, Миленко Гвозденовић, Ђорђе
Јаковљевић, Видоје Богдановић, Чедо Петровић и Станоје Живковић.
Извори и литература:
Исказ протојереја-ставрофора Димитрија Крсмановића од 31. децембра 2012. године.
