|
|
|
Успењска црква у Новом Саду ''Успењска црква у Новом Саду сазидана је 1776, на месту старије цркве, настале највероватније у првим деценијама XVIII века. То је једнобродна барокна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом. Западним прочељем доминира висок звоник, украшен угаоним пиластрима са удвојеним капителима. Подужне фасаде понављају исти украс. Складност је постигнута степенасто профилисаним хоризонталним венцима. Главни портал излази из равни западне фасаде, надовезујући се пиластрима који га уоквирују на зидове звоника. Изнад увучених делова главне фасаде, су зидови забата рокајних форми, као равнотежа класицистички једноставним линијама торња. Високу иконостасну преграду украсила су резбаријом браћа Арсеније и Аксентије Марковић. Осликавање се приписује Јанку Халкозовићу и његовом сину Димитрију Јанковићу. Помогао им је Андреј Шалтист, аутор сликаних представа на троновима. Зидне слике су извели Јанко Халкозовић, Јован Поповић и Василије Остојић. Ангажовање водећих барокних сликара у Успењској цркви омогућило је стварање „једне од најбарокнијих целина српске уметности XVIII века”. Конзерваторски радови су обављени 1990–93. Рестаурација крста у порти извршена је 2005 средствима Министарства рада и социјалне политике. Рестаураторско-конзерваторске радове извели су стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада. Успењска црква у Новом Саду утврђена је за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију. '' (Са сајта Министарства рада и социјалне политике – Сектор за борачко-инвалидску заштиту) Crkva Uspenje presvete Bogorodice podignuta je 1736. godine, u vreme mitropolita Vićentija Jovanovića i bačkog episkopa Visariona Pavlovića. Prvobitni hram bio je skromnog izgleda, napravljen od pruća i naboja, a sagradila ga je novopridošla sirotinja. S vremenom je, usled povećanja broja pravoslavnog življa, hram postajao tesan za potrebe vernika, pa je 1765. godine na istom mestu započeta izgradnja novog, nakon čega crkva dobija današnji izgled. Prva Uspenska crkva je bila skromna građevina izgrađena nepoznate godine u zapadnom delu grada koji je tada bio pod civilnom, kameralnom upravom. Posle nekoliko decenija, 1765. godine početa je izgradnja većeg i lepšeg hrama. Kada je crkva završena, 1772. godine, bila je najlepša u gradu. Posebno se isticao njen barokni toranj privlačeći pažnju prolaznika. U unutrašnjosti se ističe oltarski prostor u kome je pod obložen ružičastim mermerom. Ikonostas je oslikao Janko Halkozović (poreklom iz Makedonije) uz pomoć novosadskog slikara Vase Ostojića. Ikonostas spada u grupu najrazvijenijih i rezbarijom najbogatijih oltarskih pregrada iz vremena baroka na prostorima Srbije. Pozlaćena raznovrsna ornamentika ima veliku umetničku i zanatsku vrednost. Na spoljnjem zidu crkve postoji nekoliko grobnica, a ističe se grobna ploča carsko-kraljevskog kapetana Jovana Jankovića od Brinja sa njegovim plemićkim grbom. Ploču je postavila 1843. godine njegova sestra baronica Eufemija Jović. Sve do pred kraj 1960-tih godina 20. veka crkva je imala parohijski dom i portu. U porti su se nalazili grobovi značajnih parohijana i sveštenika Uspenske crkve. To je razrušeno prilikom izgradnje sadašnje zgrade Srpskog narodnog pozorišta. Tekst i fotografije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 - |
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
