|
|
|
CRKVA VAVEDENJA PRESVETE BOGORODICE BEŠKA (Srem) Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Beški nekoliko puta je menjala lokaciju i na sadašnjoj se nalazi od 1771. godine. Predpostavlja se da joj je predhodna lokacija bila na mestu današnje kapele Vodice, kao drvena crkva, pokrivena šindrom. Sredinom XVIII veka austrijska carica Marija Terezija, sprovela je ušoravanje sela i u centru je predviđeno mesto za novu crkvu čija je izgradnja završena 1771. godine. Arhitektura crkve datira iz druge polovine XVIII veka sa klasicističkom rezbarijom poznatog vojvođanskog drvorezbara Pavla Bošnjakovića iz 1836. godine i slike velikobečkerečkog slikara Jeftimija Popovića iz 1840. godine. Predstavlja zanimljivu umetničku celinu značajnu za proučavanje novije srpske umetnosti. Nešto kasnije (1899-1900) Dušan i Stevan Aleksić, iz Arada izveli su restauratorske radove na ikonostasu i unutrašnjosti crkve sa dopunjavanjem novih kompozicija dajući im paralele sa sličnim radovima u drugim sremskim mestima. U crkvi se nalazi orginalno delo Uroša Predića na vrhu ikonostasa (Raspeće Isusa Hrista sa ikonom Bogorodice i Sv. Jovana Bogoslova). Na zidovima hrama je oko 120 ikona. Beščanska crkva kao malo koja na ovim prostorima, raspolaže veoma bogatim fondom knjiga, koje se nalaze u crkveno-opštinskoj biblioteci, crkvenoj arhivi ili u pevnicama. Crkva je od 1973. godine zaštićena, a od 1991. kategorisana kao spomenik kulture od velikog značaja. ‘’Барокна црква, саграђена у другој половини XVIII века, типичног је изгледа за православне храмове свог времена, изграђене у Карловачкој митрополији са високим звоником на западној страни. Иконостас и архијерејски трон, преовлађујућих класицистичких мотива, резао је познати мајстор Павле Бошњаковић 1836–37. Целокупно сликарство у цркви – иконостас, иконе на архијерејском трону и на певницама, као и зидни живопис – извео је један сликар, Јефтимије Поповић 1840. Иако дубоко у XIX веку, он се стилски надовезује на српску рустично-грађанску варијанту рококоа. Ипак, у свом окружењу сматран је успешним сликарем, пореклом из угледне уметничке породице (праунук Хаџи Рувима и брат Георгија Поповића). Његов опус црквеног сликарства је невелик, будући да је извео само два иконостаса, а много више успеха је имао у изради портрета.’’ (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.) "BEŠKA Ovo je selo udaljeno od Čortanovaca samo pola sahata kolima, a lezi u istom pravcu kraj Dunava. Ovo selo ima 200 srpskih kuca, 1300 Pravoslavnih stanovnika, vrlo lepu crkvu s prostranom portom, u kojoj je i divan parohijski dom. Urednu, cetvororazrednu skolu polazi oko 140 dece. Raspored je ovog sela veoma lep, ima prostrane ulice, lepo je kaldrmisano, pred kucama drvored, a pojedine su kuce vise nalik na varoske, nego na seoske. Pored naseg naroda, zivi ovde jos toliko, ako ne i vise inovernih, vecinom Nemaca, pristalica Augsburske konfesije, a imaju i svoje Bogomolje. Pre 1860. godine bilo je u Beški samo nekoliko kuca Nemaca. U oranju od strane sela Sasa nalazi se jedna znamenita vodica, na koju se narod u odredjene dane preko celog leta iz mesta i sa strane sleze, trazeci svojim bolesnicima pomoci i leka. Najradije se sticu i dolaze ovamo koji od slepoce i ociju pate i boluju." Ovo je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu. Ovde slike kapele - vodice
Kapela Sv. Petke, u narodu poznata kao Vodice datira iz 1781. godine. To je jednobrodna građevina sa dvoslivnim limenim krovom. Nalazi se između dva jablana. U njoj se nalazi prvobitni antiminis beščanske crkve, kao posebna relikvija. Iznad vrata je bila ikona Svete Petke, koja je danas u njenoj unutrašnjosti. Sa istočne strane je postavljena mermerna ploča sa likom Prepodobne mati Paraskeve. Beška je naselje u opštini Inđija u Sremskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 6239 stanovnika. Prvi pomeni o Beški potiču iz 1564., a pominje se i u XVII i početkom XVIII veka Leži na fruškogorskoj lesnoj zaravni, na pruzi, a blizu autoputa koji povezuje Beograd i Novi Sad i na kome je severno od Beške most preko Dunava. Tekst i fotografije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 - |
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
