Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Ваведења пресвете Богородице
Ваведењска црква – Граднуличка црква
Зрењанин

''Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-касицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914.''

Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије)

VAVEDENSKA CRKVA - Zrenjanin

Srpska pravoslavna crkva vavedenja Bogorodice, popularno nazvana Gradnulička, građena je od 1777. do 1779. godine. U to vreme najstarija gradska četvrt Gradnulica je bila zasebno naselje, jer još nije bila spojena sa Bečkerekom. Crkva je sagrađena na temeljima manastira iz XVII veka, koji je bio metoh manastira Hilandar. Ikonostas je slikao bečkerečki umetnik Arsa Teodorović 1816. godine, dok su zidne slike rad takođe bečkerečkih slikara Stevana Aleksića, iz 1913. godine, i Aleksandra Sekulića, iz 1923. godine. Pri crkvi je i kapela, u kojoj su mošti jermonaha prepodobnog Rafaila Banatskog, hilandarskog misionara, koji je još za života proglašen svetiteljem i čudotvorcem, koji je jedan od simbola Vojvodine. Zahvaljujući njemu crkva je vekovima mesto hodočašća. Predanje kaže da je nakon smrti Rafaila Banatskog iz starog bresta u crkvenoj porti potekla lekovita voda, kojom su ljudi lečili epidemijski raširen trahom i druga očna oboljenja. Brest je star skoro pet vekova i zaštićen je na osnovu Zakona o zaštiti prirodnih dobara. Pre tridesetak godina je nastradao u požaru, pa je ostao pečenih grana. (Korišćen tekst Nade Saković iz vodiča ''Vojvodina – kulturna baština'')

Do 18. veka Gradnulica je bila samostalno selo blizu Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Osnovana je u Srednjem veku na obalama Begeja. Većinu stanovništva činili su Srbi.

Postoji nekoliko teorija oko imena. Istoričari veruju da reč Gradnulica dolazi od dve reči; prva je gradna od reči gradina (u smislu „greda“) a druga reč je ulica. To znači da bi reč Gradnulica mogla značiti ulica na gredi, jer je Gradnulica do 18. veka bila poluotok, okružena rekom Begej.

Postoji priča o pravoslavnome manastiru koji se nalazio na mestu današnje Vavedenske crkve. Ime manastira je bilo Drenovac, i bio je okružen dubokom šumom. Prvobitni manastir Drenovac je u stvari premešten sa lokacije između današnjeg Stajićeva, Perleza i Botoša, odakle je preneta Sveta trpeza, koja je i danas u Vavedenjskoj crkvi u Gradnulici. Ovde se čuva i kopija čuvene čudotvorne bezdinske Bogorodičine ikone, koja je na bogorodičinom prestolu u brodu Vavedenjske crkve. Jedan od najpoznatijih sveštenika bio je Rafailo Banatski, misionar iz manastira Hilandar, sa Svete gore. Njegov grob nalazi se u kapeli pored crkve, i mesto je hodočašća mnogih pravoslavnih vernika. Ovo mesto, gde se nalazi Vavedenska crkva, bilo je, i dalje jeste istorijsko središte Gradnulice. Pored crkve je bilo prvo gradnuličko srpsko pravoslavno groblje, čiji se tragovi još mogu opaziti u porti gradnuličke crkve. Sećanje na stari manastir Drenovac u narodu je očuvano i u imenu ulice koja se zove "Manastirska". U porti ove crkve postoji hrast čije je deblo i danas sačuvano. S njega je kapljala vodica koja je bila lekovita i vernici su njenu lekovitost pripisivali Svetom Rafailu Banatskom, kome je nad grobom pored Vavedenjske crkve podignuta mala kapela. Još starije predanje pamti da je "u doba silnog srpskog cara Stefana (misli se na despota Stefana Lazarevića) išla litija oko ovog hrasta na praznik Duhova i rezao se kolač".

Vavedenska crkva ili Hram vavedenja presvete Bogorodice, podignuta 1777. godine.

Na mestu vavedenske crkve je verovatno postojala pravoslavna crkva i u srednjem veku, za koju se pouzdano zna da je postojala još u doba turske vlasti, jer je zatečena po oslobođenju od Turaka krajem XVII veka. Oko crkve je nekad postojalo pravoslavno groblje, a ostaci nadgrobnih spomenika su krajem XX veka još bili vidljivi u crkvenoj porti. Sećanje na manastir, ostalo je u narodu, što se može videti iz naziva ulice «manastirska», na čijem je uglu s ulicom Cara Dušana Gradnulička Vavedenjska crkva, neposredno blizu osnovne škole «Đura Jakšić» i zabavišta. Verovatno se radilo o srednjovekovnom kultnom mestu, o čemu svedoče zaštićeni ostaci bresta u porti crkve, gde je izvirala «vodica», pripisana Sv. Rafailu, nakon čije smrti je potekla i imala lekovita svojstva, o čemu svedoče votivni darovi isceljenih, koji se čuvaju u pomenutoj kapeli. Brest je izgoreo usled udara groma šezdesetih godina XX, ali je njegovo stablo vatrogasna služba spasla i ono je kasnije konzervirano.

Tekst i fotografije priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015