Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Вазнесења

Буковац (Срем – Нови Сад)

Изградњу нове цркве у Буковцу започео је 1794. Јохан Ебен, зидарски мајстор из Сремских Карловаца, а наставио је 1807.  Андреас Хинтермајер са помоћником Антоном Фридрихом.  Изгледа да посао није најбоље обављен, јер већ 1833.  цркву обнавља новосадски зидар Матијас Фрелих.  Иконостас је резбарио Марко Вујатовић, карловачки мајстор, који је током прве четвртине XVIII века начинио чак 13 иконостаса, углавном у Срему.  Према уговору из 1810.  иконостас, певнице и архијерејски трон извео је Стефан Гавриловић 1812-13, значајан српски каснобарокни сликар на кога неокласицистичка схватања тог времена нису много утицала и који је остао близак тада већ архаичном ликовном изразу Јакова Орфелина и Теодора Крачуна.  Један триптих из XVIII века потиче вероватно из старије грађевине.  Приписан је Димитрију Бачевићу, познатом сликару тзв.  прелазног стила, тј.  ранобарокног српског сликарства.  Две целивајуће двостране иконе су рад непознатог мајстора из XVIII века, а остале су сликане или обнављане почетком XX века и немају уметничких вредности, осим ако нису пресликане.  Иста запажања односе се и на зидне слике на сводовима у читавој унутрашњости цркве, од олтарског простора до припрате и хора.  Конзерваторски радови обављени су 1994.

Црква је споменик културе од великог значаја

 (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998. )

На цркви је означено да је и 2002.  године изведена обнова.  

 

Када сам марта 2009.  посетио буковачку цркву, затекао сам свештеника у договору о изради Богородичиног трона који никада у овој цркви није постојао, како ми је рекао.

Испод степеништа на источном улазу у црквену порту је родна кућа песникиње Милице Стојадиновић – Српкиње, 'Врдничке виле'.

Буковац је насеље у општини Нови Сад. Од центра Новог Сада до центра Буковца има мање од 10 км, а од од краја Петроварадина око 3 км. Од руге половине ХХ века Буковац је приградско насеље Новог Сада.

Буковац се географски налази у Срему, са десне обале Дунава, на обронцима Фрушке Горе и кроз место пролази Буковачки поток, међутим административно припада Јужнобачком округу.  У селу живи 3. 595 становника (2005), већином Срби.  Место је насељено за време Отоманског Царства у шеснаестом веку.  

''BUKOVAC,
Ime ovog sela postalo je otuda, sto je i danas, a u predjasna vremena jos i vise, sva okolina obrasla bukovom sumom. Zato je i mesto gde su se prvi stanovnici naselili prozvano Bukovac. Selo je naseljeno u prvoj polovini XVIII veka, sto potvrdjuju mnogo spomenici na starom groblju iznad sela. Tesko je tacno odrediti, je li pre toga bilo kakvih stanovnika u tom dolu. A i danas se nalaze ostaci od starih gradjevina, i s jedne i s druge strane sela, osobito u potesu Selište. Tu se cesto iskopa po koje parce i ostatak radenickog orudja i komadici starih opeka.

Danasnje selo ima vrlo lepo ukrasenu crkvu na najlepsem mestu u selu, oko nje 223 srpske kuce sa 1075 Pravoslavnih dusa.

Ima urednu skolu sa cetir razreda, koju polazi 194. deteta.
Selo je ovo cisto, svaka je kuca lepo sredjena prema polozaju istog mesta.

Pre nego sto su od 1885. -1889.   godine vinogradi propali, bio je ovde mnogo bujniji zivot. Nanovo se sadi vrlo malo. Vocarstvo je lepo razvijeno. Osobito je na glasu tresnja bukovacka, koja je vec o Spasovu danu u najboljem jeku te selu prilicno koristi donosi. Vrtarstvo je slabije, pcelari se neznatno, a i svilena se buba neguje vrlo retko.
Stocarstvo je razvijeno samo u toliko, da se domaca potreba podmiri. I u narodu i u okolini vlada opravdano misljenje, da Bukovcani teraju najlepse i najdurasnije volove. Krave muzare, iako je mao zemljista i slabo paše, opet se u velikom broju neguju. Ovaca, koza i svinja u manjoj je meri. Zivine je, naprotiv, dosta.
Sve se potrebe ovoga mesta podmiruju sa pijace karlovacke i novosadske, a vredne, Bukovkinje opet svaki dan, a osobito u nedeljne pijace, donose u obe ove varosi od pocetka do kraja sve sto ovim pijacama treba preko cele godine, kao : voce, smok, varivo, osobito u zimnje doba. Mnoga kuca u Bukovcu samo tako opstati moze. Muski trguju s drvima, koja seku u svojoj, kamenickoj i grgeteskoj sumi, pa ih preko cele godine u recene varosi donose.

Govore lepo i cisto srpski, a pesma im je bujna i lepa. Mladez je veoma lepog rasta, a i muski i zenski su na glasu sa svoga lepog pevanja.
Poneka kuca u selu tako je cista i lepo namestena, da bi se i najbolji gost, ma iz kojeg se kraja vinuo Bukovcu, mogao pohvaliti zgodnim boravkom kod tih gostoljubivih domacina, pa bi mu se omilio stanak medju njima.
Selu se dolazi samo sa dve strane, od Karlovaca, stazom i kolima, i od Varadina, podignutim 1897. godine, novim putem. Selo je sasvim u dolu, opkoljeno odasvuda bregovima, zasadjenim plodnim vockama, vrtovima i ponekim vinogradom.
U selu je dosta oskudica u pijacoj vodi. Najznamenitiji je izvor u dnu sela od strane karlovackog Strazilova.

Vazduh je ovde vrlo svez, pravi planinski. Ljudski vek dostize duboku starost, osobito vek zena.
Do pre 1816. godine ovo je selo bilo cisto srpsko, a od to doba iz susednog inovernog majura varadinskog prirascuje po neka tudjinska kuca, ali je broj takih malen.
Iz Bukovca na kolima pored grada Varadina za sahat hoda, dospe se u Kamenicu, udaljenu od Varadina na Dunavu po sahata".

Gornji tekst je  odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretčen u knjigu

 Tekst i foto priredio Nenad Glišić, Budisava korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Нови бројач посета од 23.01.2015