Almaška crkva
Crkva Sveta Tri Jerarha
u Novom Sadu

Алмашка црква у Новом Саду спада у монументална и репрезентативна црквена здања каква су грађена у Војводини крајем XVIII и почетком XIX века. Конципирана у класицистичком духу, изведена је према нешто измењеном пројекту Мартина Ковчарског 1797. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и високим звоником који доминира западним прочељем. Посебну вредност представља иконостасна преграда за коју је сликану декорацију извео Арса Теодоровић, а богату резбу Аксентије Марковић, који је највероватније украсио и проповедаонице посвећене Јовану Златоустом, Василију Великом и Атанасију Александријском. Чудотворна икона Богородице Алмашке са Богородичиног трона замењена је композицијом Уроша Предића. Уљане зидне слике на своду наоса рад су Арсе Теодоровића, док је за партије у олтарском простору из друге половине XVIII века ангажован Андрија Шалтист. Иконостас Алмашке цркве је једно од најбољих остварења Арсе Теодоровића, на коме је до пуног изражаја дошао његов прецизан цртеж. Иако под великим утицајем класицизма, уметник се није одрекао барокно-рокајних форми. Конзерваторски радови обавељени су 1983. и 1994, а санација и рестаурација спомен-крста у порти 2005. (Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.)

‘’Impozantni hram Sveta Tri jerarha, uglavnom poznat kao Almaška crkva, svakako spada među najmonumentalnija i najlepša ostvarenja sakralne arhitekture na ovim prostorima. Po gabaritima, kao i unutrašnjoj dekoraciji, crkva u potpunosti odgovara duhu ne samo srpskog već i svetskog stvaralaštva s kraja 18. i početka 19. veka. Zahvaljujući svešteniku Branku Ćurčinu, saznajemo o bogatoj prošlosti i neprocenjivoj vrednosti najveće i najmlađe novosadske crkve.

Istorija Almaške crkve počinje početkom 18. veka, kada su se stanovnici sela Almaša (na mađarskom: alma – jabuka), motivisani pritiscima županijskih vlasti i njihovih poreznika, doselili u Novi Sad i napravili naselje na periferiji, daleko iza poslednjih kuća, severno od centra grada. Kako su Almašani bili čvrsto odani veri, najpre su, na mestu današnje crkve, podigli krst i oko njega sagradili naselje, među barama koje su tadašnji Novi Sad delile na kvartove (Salajka, Podbara). Ubrzo po osnivanju naselja, 1718. godine, podignuta je prva crkva, koja je, slično tadašnjim kućama, bila sačinjena od pletera, oblepljenih blatom, i prekrivena trskom. Posvećena je prazniku Sveta Tri jerarha (Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti i Grigorije Bogoslov), u sećanje na čudesan pronalazak ikone tog praznika, prilikom kopanja bunara pored hrama. Ubrzo po nastanku tog skromnog hrama rađa se ideja o izgradnji nove, solidnije crkve. Izgradnju novog hrama vodio je prvi sveštenik almaškog naselja – pop Maksim.

Izgradnja je završena 1733. godine, kada je na praznik Sveta Tri jerarha, novosagrađeni hram osveštao episkop bački Visarion Pavlović. Crkva je imala zvonik s jednim zvonom, a bila je izgrađena od nepečene cigle, sa svodom od dasaka i krovom od šindre, i popločana pečenom ciglom. Ikonostas tadašnjeg hrama najverovatnije je izradio Janko Halkozović. Intersantno je da se u tadašnjoj Almaškoj crkvi nalazila ikona Bogorodice za koju se verovalo da je čudotvorna i zbog koje je hram predstavljao mesto hodočašća. Za tu čudotvornu ikonu ne zna se odakle je donesena niti se zna kada je i gde je nestala. Počivala je na Bogorodičinom tronu, otprilike na mestu gde je danas Madona slavnog Uroša Predića. Ipak, ni drugi hram nije bio sačinjen od odgovarajućeg materijala, tako da se 1770. godine ponovo javlja ideja o izgradnji nove crkve.

Sadašnji hram građen je od 1775. do 1797. godine. Kada je završen, osveštao ga je episkop bački Jovan Jovanović, o čemu svedoči mermerna ploča s imenom austrijskog imperatora Franca II koja se nalazi na zapadnoj fasadi, iznad portala. Izgrađen je oko stare crkve, koja je bila srušena i uklonjena tek nakon što je nova završena.

Veličanstveni ikonostas je od 1803. do 1806. godine oslikao "akademski moler" Arsenije Todorović, dok je rezbariju izveo novosadski umetnik Aksentije Marković. Zidno slikarstvo na svodovima i zidovima izveo je ukrajinski slikar Andrej Šaltist. Ipak, toplinu hrama u najvećoj meri oblikovala je raskošna rezbarija, koja floralnim motivima, prirodnim i stilizovanim, ispunjava sakralni prostor i uokviruje ikone, stvorene u periodu stilskih dodira baroka i klasicizma. O neizrecivoj vrednosti njegovih radova u Almaškoj i Uspenskoj crkvi možda najbolje svedoči to što se na njih poziva Aksentijev brat, drvorezbar Arsenije Marković, dok od vlasti traži da mu se podari ugarsko plemstvo. Taj hram karakteriše i postojanje propovedaonice, izuzetno retke u pravoslavnim crkvama.

Almaška crkva postradala je u bombardovanju 12. juna 1848. godine, kada je srušen metalni deo zvonika. Obnovljena je 1852. godine, zahvaljujući prilozima iz Rusije, ali novi zvonik nikad nije dostigao staru visinu – 17 metara je niži od prvobitnog, koji je bio na visini od 65 metara. Iste godine, 3. jula, crkvu je posetio i u njoj celivao jevađelje car Franjo Josif, koji je u Novi Sad doputovao obilazeći južne delove monarhije. U drugoj polovini 19. veka, za crkvu je izrađen Hristov grob, koji je harmonično s ikonostasom, najverovatnije, izradio Pavle Simić.

Prestonu ikonu Bogorodice, 1905. godine, naslikao je Uroš Predić, zaslugom ktitora Arsenija i Anke Pajević. Ova ikona specifična je po tome što nikada nije osveštana, jer je na njoj Bogorodica predstavljena u pokretu, što je teološki neispravno. Ipak, upravo zbog toga, ikona je jedinstvena i neizrecivo vredna.’’ (GRADJANSKI LIST 11.05.2008.)

 Almaška crkva je građena u tri navrata: 1718., 1733. i 1797. godine i posvećena je Svetim Tri Jerarsima (Sveti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti) 12. Februar. Današnji hram je osvećen 1797. godine, po stilu je neo-klasicistički, crkva je znatno oštećena 1848. godine i bila je tri godine otkrivena, dok je gornji deo sa zašiljenim završetkom bio srušen. Fasada crkve ukrašena je dekorativnim kapitelima, a posebno se ističu tri portala na ulaznim vratima. Poseban utisak ostavlja unutrašnjost hrama, veliki prozori, masovni hod i lepo dekorisani zidovi. Ikonostas je radio novosadski rezbar Aksentije Marković, a ikone i deo zidnog slikarstva radio je Arsenije Teodorović. Ikonu u Bogorodičnom tronu, Bogorodica sa Hristom naslikao je Uroš Predić 1905. godine i smatra se jednim od njegovih najboljih umetničkih ostvarenja. Sa leve strane, u lađi crekve, nalazi se Hristov grob, izuzetne lepote.

Interesantno je  da je 1733. iznad starog podignuto novo crkveno zdanje, a potom je stara crkva porušena i matrijal iznet.

Po prostranstvu, Almašla crkva najveća pravoslavna crkva u Novom Sadu.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.