|
|
|
БогојављењСКА
црква Настала је на прелазу XVIII у XIX век. Једна је од најмонументалнијих српских цркава у Бачкој и прва међу бачким црквама са два висока звоника. Стилски је класицистичка грађевина, са остацима барокних облика (над јужним порталом је барокни забат, док је карактеристичан класицизам, комбинован са остацима барокних облика, испољен у обради два портала од црвеног камена; остала декорација доследно је класицистичка). Грађевина је једнобродна, са апсидом која је споља петострана а изнутра полукружна. Предњи део је надвишен сферним сводом. Израженији пиластри и дорски стубови поред портика чине ово издање репрезентативним примером градитељства са краја XVIII века и оријентацију у градитељству XIX века. Резбарију иконостаса радио је Георгије Девић 1859–63, иконе и зидне слике Новак Радоњић 1861, а певнице и тронове Константин Пантелић. Crkva je spomenik kulture od velikog značaja. (Izvor: Spomeničko nasleđe Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.) -------- U drugoj polovini XVIII
veka, stanovništvo Srbobrana ostvaruje snažan nacionalni, kulturni i privredni
procvat. To je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini pružilo uslove za izgradnju
novog hrama. Nakon opsežnih priprema, izgradnja je počela 1787. godine. Zbog
obimnosti radova i teškoća koje su pratile izgradnju velelepnog hrama, ona je sa
prekidima trajala dve decenije. Crkva je izgradjena na nešto uzvišenijem delu naselja, gde se ranije nalazilo groblje. "Ladja" crkve je dugačka 38,30 metara a široka 12,30 metara. Dva zvonika sa tornjevima visoka su 68 metara. Dubina temelja iznosi 3-4 metara. Srpska pravoslavna crkva u Srbobranu spada medju naveće i najlepše pravoslavne hramove u našoj zemlji. Izuzetno je arhitektonsko rešenje. Njoj su slični sveti hramovi u Pančevu, Temišvaru i Budimu. Mada neki manji radovi na crkvi nisu bili završeni, ona je iz rodoljubivih razloga bila osvećena 1807 godine.To je bilo doba velike patriotske borbe srpskog naroda za slobodu i značajnih pobeda Karadjordjevih ustanika. Srbi u Vojvodini su u tim dogadjajima naslućivali ostvarenje svojih neprekidnih nadanja i želja za ujedinjenjem sa svojom braćom južno od Save i Dunava. Smatra se da ova znamenita crkva ima simbolično rodoljubivo značenje: zvonici sa 2 tornja predstavljaju srpski narod sa obe strane Save i Dunava, a velika "ladja" njegovo ujedinjenje i veličinu. U burnoj i tragičnoj 1848. i 1849. godini naselje je od madjarske vojne sile popaljeno, razrušeno i opljačkano. Srpska pravoslavna crkva je topovskim granatama razorena: tornjevi porušeni, zvonici i ladja oštećeni, krov izgoreo a zvona razbijena. Posle pada Srbobrana (Sentomaša) 3. aprila 1849. godine i ikonostas Crkve je uništen a crkva opljačkana i oskrnavljena. Posle tragične 1849. izbeglice iz Srbobrana su se tek 1851. počele vraćati na svoja opustela i u korov zarasla ognjišta. Iako unesrećene i osiromašene, izbeglice prionuše na obnavljanje i popravku svojih kuća i osposobljavanje Crkve za Bogosluzenje. Jedan od najvećih srpskih ikonoslikara XIX veka Novak Radonjić, rodom iz Mola, naslikao je ikonostas crkve svetog Bogojavljenja od 36 ikona, kao i zidnu sliku Svete Trojice sa Četiri Jevandjelista na svodu iznad soleje. Drvorez u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetog Bogojavljena izradio je od 1859.-1863. Georgije Dević, jedan od najboljih drvorezbara toga vremena. Zbog svoje umetničke vrednosti, ikonostas je pod brojem 217 upisan u registar zaštićenih spomenika kulture (rešenje broj 1552, Beograd, 20 decembra 1950. godine). Pošto je Srpska pravoslavna crkva u Srbobranu posvećena Bogojavljenju, u prvoj zoni su naslikane scene iz života Svetog Jovana ("Krštenje" i "Sabor Svetog Jovana"), pored uobičajenih ikona Bogorodice, Hrista i Svetog Nikole. Na svodu iznad soleje naslikana je zidna slika "Svete Trojice" sa jevandjelistima. Sa drvorezbarem Georgijem Devićem, Novak Radonjić je ostvario izuzetno lepu i raskošnu oltarsku pregradu, sa manjim skretanjem do tada već ustaljenog načina izrade. U nekoliko ikona, a naročito u parapetnoj ikoni "Ilijine žrtve", Radonjić unosi elemente romantičarskog slikarstva, zasnovanog na baroknoj epohi. Maja meseca 1869. godine,
za hram svetog Bogojavljenja u Srbobranu naručena su nova crkvena zvona. Na
zvonik desnog tornja zvona su podignuta na Petrovdan jula 1870. Njihov zvon je
odjekivao na daleko. Zbog toga je nastao poznati stih: Ta zvona, dika srbobranska, zvonila su do 1917. godine. Austrougarske vojne vlasti su naredile da se zvona skinu, otpreme za Beč i izliju u topove. Prozori na Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetog Bogojavljenja, stakloslikarski su ukrašeni likovima svetitelja. Stakloslikarske radove je izveo 1938. godine umetnički stakloslikar Milan Stanišić iz Sombora. Nakon završetka Prvog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkvena opština je kupila nova crkvena zvona. Postavljena su na zvonik, ali će još dva puta stradati. Srpska pravoslavna crkva svetog Bogojavljenja u Srbobranu je bez povoda i razloga aprila 1941. godine bila bombardovana granatama artiljerije madjarske fašističke okupatorske vojske. Oba tornja i krov Crkve su bili znatno oštećeni. Prozori sa umetničkim stakloslikama svetitelja bili su izrešetani mecima mitraljeskih rafala. Crkva je od okupatora opljačkana i oskrnavljena, pa je zbog toga bila zatvorena.Crkveni obredi su vršeni u čitaonici u parohijskom domu. Pričinjena šteta otklanjana je nakon oslobodjenja prema skromnim mogućnostima Crkve sve do 1955. godine. Oštećene stakloslike svetitelja na prozorima obnovio je i popravio 1958. godine Stevan Stanišić iz Sombora. Zbog svoje izuzetne kulturno-istorijske vrednosti, Srpska pravoslavna crkva svetog Bogojavljenja u Srbobranu, upisana je pod brojem 345 u registar zaštićenih spomenika (rešenje broj 444, Novi Sad, 5. juna 1962. godine). U 1985. godini, počela je popravka i ulepšavanje crkve. Izvršena je rekonstrukcija krova ladje i limenih pokrivača tornjeva. Postavljeni su novi oluci. Popravljene su šalukatre na prozorima zvonika, kao i crkveni satovi u koje je ugradjen mehanizam na električnu struju. Zapadna strana Crkve i zvonici su okrečeni. Iznenada, tragedija... U ovom značajnom kulturno-istorijskom spomeniku, 10. septembra 1987. godine u popodnevnim časovima, u tornju crkve pojavila se vatra. Požar se brzo širio proždirući suve grede krovne konstrukcije i tornjeve. Ljudi su nemo, s nevericom, tugom i suzama u očima posmatrali tragediju njihove čuvene crkve. Zahvaljujući čvrstoj konstrukciji koja je izdržala teret plamteće krovne gradje "ladje" ali i padajućih greda sa rušećih tornjeva, vatra ipak nije uništila sve. U požaru je izgoreo krov ladje i oba tornja Crkve. Vatra nije prodrla u unutrašnjost Crkve. Tako je od požara sačuvan ikonostas, najveća vrednost crkve, a spasene su i ostale dragocenosti. U zidove ove znamenite crkve svetog Bogojavljenja, sa spoljne strane, ugradjene su nadgrobne ploče znamenitih Srbobranaca iz XVIII veka sa natpisima na crkveno-slovenskom jeziku. Sa leve strane pri
zapadnom ulazu nalazi se velika ploča od crnog mermera sa sledećim natpisom: (Prema
tekstu
Profesora Dr Radoslava J.
Subića
objavljenom na sajtu Vojvodina.com
) Srbobran Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 -
|
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
