Vaznesenja Gospodnjeg (Gornjokoviljska)
Sv. apostola Tome (Donjokoviljska)
Kovilj
(Bačka,
Šajkaška)
U Kovilju
postoje dve srpske pravoslavne crkve:
- Crkva
Vaznesenja Gospodnjeg (Gornjokoviljska) podignuta između 1824. i 1829. u
kojoj je ikonostas Rafaila Momčilovića.
Свештеномученик
Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен 1875. године у бачком месту Дероње;
одлази у манастир Ковиљ, а потом у манастир Бођане. Монашки постриг примио је
26. октобра 1896. у
Манасији. Упоредо са духовним
узрастањем, Рафаило је усавршавао и сликарску вештину. Ликовно образовање стицао је у
Београду, Москви и Италији. Урадио је иконостасе у црквама у Великој Крсни
(1902), манастиру Раковици (1905/6), Пачиру и Горњем Ковиљу (1908-10) и у цркви
Ружици у Београду (1925/6).
Јеромонах Рафаило урадио је доста појединачних икона, затим портрета црквених
личности, а био је и одличан пејзажиста. Други светски рат архимандрит Рафаило
дочекао је кao
игуман манастира
Шишатовац одакле су га Усташе одвукле у смрт 1941.
- Crkva Sv.
apostola Tome (Donjokoviljska) koja je podiguta 1845. na mestu stare crkve,
poruišene 1837. Stara crkva je takodje bila posvećena istom svetitelju.
Crkva Sv.apostola Tome u
Kovilju proglašena je za spomenik kulture.
Ikonostas je 1937. izradio Anton Krel.
- Споменик
у Ковиљу, у парку Лазе Костића,
испред горњоковиљске цркве и родне куће песника, постављен је
1924. године и посвећен
становницима Горњег и Доњег Ковиља који су погинули у Првом светском рату.
Споменик је висок готово
четири метра, изграђен опеком у бетону. На врху се налази крст, а на прилазној
страни је уграђена плоча од сивог гранита у којој је исписан спомен-текст као и
имена четрдесетосморице ратника који су као добровољци погинули у Првом светском
рату у борбама на Добруџи и Кајмакчалану.
Период
градње 1924. Овај споменик је категорисан као споменик културе од великог
значаја.
Kovilj Samo prvim stanovnicima kraja
mogu biti poznati razlozi zašto je baš onde, „na kraj sveta“, začeto naselje
koje će se od 13. veka zvati Kabol, a danas Kovilj. Na obodu južnobačke lesne
terase, na visini od osamdesetak metara formiran je ne jedan, već dva Kovilja –
Donji i Gornji. Prvi pisani pomen Kovilja potiče iz vremena Arpadovaca (13. v.),
koji beleže naselje pod imenom Kabol. U značenjskom smislu reči Kabol i Kovilj
nemaju zajedničkih dodira. Kabol na srpskom jeziku ne znači ništa, a Kovilj,
veruju meštani, ima veze sa višegodišnjom busenastom biljkom iz porodice trava
koja raste na suvim peskovitim i lesnim terenima, stepskim livadama i zove se
kovilje. Takvih terena bilo je i na području današnjeg Kovilja.
Sve do
izgradnje modernih puteva, kakav je i magistralni E-75, jedina drumska veza sa „ostatkom
sveta“ bio je osam kilometara dugački lokalni put koji kod Budisave izlazi na
regionalni put Novi Sad – Titel, odnosno, srednjovekovni trgovački put od
Petrovaradina do Titela. A, u trgovištu zvanom Kabol, bosanski franjevci su
1421. tražili i dobili od pape Martina V dozvolu da osnuju katolički manastir
kako bi pokatoličavali pravoslavne Srbe koji su se u sve većem broju doseljavali
posle Kosovske bitke, bežeći ispred Turaka.
Turci, ipak,
početkom 16. veka dolaze i u ovaj kraj. Kovilj pripada titelskoj nahiji i 1590.
je imao 7 domova. Sredinom 17. veka (oko 1650) zabeležen je kao naseljeno mesto,
a Evlija Čelebiја prolazeći 1665. kroz „palanku Kovilj“ zapisao je, između
ostalog, da je imala 200 kuća i da je imala utvrđenje. Dizdar (gradski
starešina) držao je 50 članova vojne posade. а
u Kovilju su tada postojale četiri muslimanske bogomolje.
U vreme
Karlovačkog mira, 1699, u Kovilju je zabeležen 251 kućni starešina sa 161
oženjenim sinom ili bratom. Posle proterivanja Turaka Kovilj sa predijumima Bela
bara i Miklošić ulazi u sastav Slavonskog generalata. U njemu je sedeo kapetan
Vasa Prodanović. Od 1745. Kovilj se uključuje u Potisku granicu i 1769. ulazi u
sastav Šajkaškog bataljona u kojem ostaje do rasformiranja 1873. godine.
U
Habzburškoj monarhiji pa sve
do 50-tih godina XX veka
postojale su dve koviljske opštine – Gornji i Donji Kovilj
iako je to već poduže bilo jedno mesto a ’granica’ je išla jednom ulicom.
Donji se još zvao i Šanac, po nekadašnjem utvrđenju. Na manastirskom zemljištu
postojao je i zaselak Prnjavor, ali je on 1866. nestao a stanovništvo raseljeno.
Po predanju, manastir Kovilj je osnovao Sveti Sava, koji je 1235. uspešno obavio
pomirenje mađarskog kralja Andrije II i srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. Na
mestu susreta Svetog Save i Andrije II podignuta je prva koviljska crkva.
Ковиљ је насеље
удаљено од Новог
Сада
око 20 км на исток, сада уз аутопут на коридору 10.
Према попису из
2002. било је 5.599 становника. Број становника у последњих 130
година није се битније променио.
Tekst
priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
