Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Преображењсака црква
Беочин

''… Преображењска црква у селу једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика такозваног граничарског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906. Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791, склопљеним са црквеном општином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске радове извео Илија Гавриловић, о чему сведочи уговор из 1802. Стефан Гавриловић спада међу најбоље мајсторе српског познобарокног сликарства, прожетог новим класицистичким утицајима, настајалог крајем XVIII и током првих деценија XIX века. Иконостас је чишћен више пута. Унутрашњост цркве је осликана. Живопис олтарског простора је бољег квалитета, попут радова Стефана Гавриловића. У наосу се истичу слике Силазак св. Духа и горња половина Каменовања св. Стефана, дела непознатог аутора. Млађе сликарство припрате из 1911. вероватно је дело Косте Ванђеловића.''

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Beočin

Naselje na sadašnjoj teritoriji Beočina se spominje prvi put u na prelazu iz XVII u XVIII vek. Godine 1869. godine je sagrađena fabrika cementa oko tri kilometra ka Dunavu od centra tadašnjeg Beočina, pa je ubrzo oko fabrike izraslo naselje za radnike. Posle drugog svetskog rata Beočin se širi na istok od Fabrike gradnjom višespratnih zgrada. Beočin postaje veći i važniji od Beočin sela, kako se sada znanično taj, stari, deo Beočina zove. Od centra Beočin Sela, oko dva km. u Frušku Goru je Manastir Beočin.

Do podizanja fabrike cementa ovo je bilo tipično fruškogorsko selo sa vinogradarstvom kao osnovnom privrednom granom. Otvaranjem majdana laporca veliki (sirovine za proizvodnju cementa) deo površina od ranije pod vinogradima je izgubio tu namenu, a znatan deo mladjih je posao potražilo u fabrici ili obližnjem Novom Sadu. Sada su u Beočin Selu poljoprivreda, stočarstvo i vinogradarstvo sporedne delatnosti, Beočin je ne naselje gradskog tipa.

Beočin je posto važnan centar za okolna sela. Zbog velikog priliva stanovništva, zbog potražnje radnika za rad u fabrici cementa, u Beočinu ima malo starog lokalnog stanovništva.

Beočin se nalazi na sremskoj strani Dunava, petnaestak kilometara uzvodno od Novog Sada.

 Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -