Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Саборна црква Светог Димитрија
Сремска Митровица

Репрезентативна црквена грађевина, монументалних размера, саграђена је између 1781. и 1794. у центру Сремске Митровице. Изведена је у барокном маниру са елементима класицизма, посебно израженим у третирању декорације спољних зидова. Претрпела је велики број интервенција, од којих је прва била 1811. Том приликом је ангажован Марко Вујатовић да изреже иконостас (по угледу на фенечки или старобечејски) и мобилијар. Осликавање иконостаса и свода изнад њега поверено је 1815. Арси Теодоровићу. Скуп и препун наруџбина, Теодоровић је на митровачким иконама још једном потврдио свој реноме, створивши мирне, уздржане ликове светитеља, уобичајено уздржаног класицистичког колорита. Накнадне радове на олтарској прегради извели су Новак Радоњић 1857. и Јован Клаузен из Загреба 1891, који је својим ретушем умногоме променио њен првобитан изглед. Храм је једнобродне основе са пространом полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником уздигнутим над западним прочељем. Плитки пиластри завршени вишеструко профилисаним капителима рашчлањују грађевину по вертикали. Складност у декорацији фасада постигнута је наглашавањем хоризонталних венаца. Лучно засведен главни портал украшава пар полустубова и тимпанон у врху.

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Nova Pravoslavna crkva Sv. Dimitrija ili Saborna Crkva, među mesnim stanovništvom poznatija kao "Velika Crkva" je najveći bogoslužbeni pravoslavni hram u gradu Sremska Mitrovica, a jedan od najvažnijih na području Srema. Crkva je danas posvećena sv. Dimitriju, po kome je grad dobio ime.

Gradnja nove pravoslavne crkve (današnja Saborna crkva koja je prvobitno bila posvećena sv. Stefanu) započela je 1791. g., a završena i osveštana 1794. g. Crkva je podignuta sredstvima samih pravoslavnih vernika. Unutrašnje dekorisanje crkve i nabavka potrebnog inventara urađeni su u prvim decenijama 19. veka. Drvorezbarske radove je izveo Marko Vujatović, drvorezbar iz Sremskih Karlovaca (1810. g.). Samo nekoliko godina kasnije ikonostas je radio Arsa Teodorović, najrenomiraniji majstor toga vremena. Na ikonostasu se posebno isticala ikona svetog Irineja i scena njegovog pogubljenja. Krajem 19. veka unutrašnja dekoracija crkve je u jednom požaru znatno oštećena, a obnavljanja koja su izvršena nisu mogla da vrate nekadašnji sjaj ikonama.

Tek nedavno crkva je posvećena novom svetitelju, zaštitniku grada svetom velikomučeniku Dimitriju. Poslednjih godina izvršena je i obnova crkve.

Сремска Митровица је највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису из 2002. било је 39084 становника .

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Десет римских царева су рођени у или у близини Сирмијума.

Основавши град на обали Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг - постао je Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмијум je постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимијан, сви романизовани Илири-домороци.

Сирмијум је био за владе Римљана и једна је од четири престонице царства (Рим - Милано - Никомедија - Сирмијум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова". Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са бројним епископима и мученицима.У доба највећег процвата Сирмијума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св.Димитрију и Св. Синероту. У доба највећег прогона Хришћана, 304. године, на једном од савских мостова погубљени су први епископ Сирмијума Иринеј, и његов ђакон Димитрије. После 313., Сирмијум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века овде је одржано неколико општеримских црквених сабора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле, потврђивано а затим осуђивано тзв. аријанско учење.

Крајем 4. века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмијуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. г. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију. Током овог периода освајање Сирмијума било је кључно за држање контроле над јужном Панонијом.

Године 1180. Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњевековни град на темељима срушеног и некада велелепног Сирмијума. Град добија име Civitas Sancti Demetrii (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Св. Димитрију.

Године 1526. године град пада под османлијску власт. Тада је почео развој Митровице као турске касабе. Град је био познат као Шехер-Митровица или турски Dimitrofçe.

Пожаревачким миром 1718. Митровица постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова ”Д”) – Митровица.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -