|
|
|
Српска православна црква Св. Димитријa је према Шематизму М. Косовца изграђена 1818. То је складна једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом. Масивни звоник са галеријом, фланкиран забатом искошених линија, надвисује западно прочеље. Главни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују. Поље изнад улаза је украшено сликаном представом патрона храма. Вертикална подела подужних зидова фасаде постигнута је плитким пиластрима, између којих су смештени полукружно завршени прозорски отвори. пречишћена декорација и сведени украс указују на класицистичке узоре. Из суботичке цркве Вазнесења пренета је 1910. иконостасна преграда, изрезана и осликана 1766. Да би се уклопила у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла данас се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Осликавање иконостаса приписује се барокном сликару Јовану Поповићу, који је сличан колорит, звучних тонова и изражених валерских градација употребио на олтарској прегради Николајевске цркве у Сегедину. Александровске слике, којима се дуго није могла наћи аналогија, спадају у сам врх барокних остварења код Срба. Конзервација је изведена 1963, 1966, 1969–70. и 1992–97. Цркве је споменик културе великог значаја Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.) Aleksandrovo je službeno proglašeno za selo 1804. godine i imalo je svoju opštinu citav jedan vek, kada je pripojeno Subotici. Ivanji, istoricar nekadašnje Subotice, navodi da Aleksandrovo sigurno leži na mestu srednjovekovnog naselja, jer su u blizini pronadeni ostaci veoma stare crkve i sela. Danas znamo da je tu bilo naselje i pre - u bronzanom i sarmatskom periodu. Aleksandrovo je ubrzo po osnivanju dobilo prvu osnovnu školu 1804. godine koja se prvobitno nalazila u centru sela, u crkvenoj porti gde je stanovao i ucitelj-pojac. Ime prvog ucitelja se spominje u dokumentima iz 1813. godine; bio je to Pavle Batic. Srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Dimitrija velikomucenika aleksandrovčani su podigli su 1818. godine. U prvo vreme sveštenicku službu je obavljao suboticki paroh Simeon Stanimirovic, dok prvi paroh sela Aleksandrova je bio Ilija Dimitrijevic. Ikonostas hrama je 1909. godine iz gradske pravoslavne crkve ovamo premešten zbog nestručne ocene njegove vrednosti. Naime, srpski slikar, Paja Jovanović, smatrao je da je ikonostas, nastao 1766. godine, bez umetničkih vrednosti (mada je Uroš Predić mislio suprotno). Tako je ikonostas poklonjen aleksandrovačkoj crkvi, no, gornji deo je morao biti odstranjen - slike apostola Petra i Pavla koje se danas čuvaju u novosadskoj Galeriji Matice srpske, jer je ova crkva manja od gradske. Danas više niko ne sumnja u umetničke vrednosti ikonostasa. Slike su umetnute u bogato rezbaren drveni okvir ukrašen motivima lišca. Glavne, svečane ikone su životno slikane i nalaze se oko tzv. Carskih dveri (glavnog ulaza u oltar). Medutim, najinteresantnija slika je jedna postavljena na samom dnu ikonostasa (na tzv. sokli). Ona nosi naslov „Obožavanje idola" (Tri deteta u Vavilonu). Na slici je car Nabukodonosor sa trojicom mladića, dok je najupečatljiviji detalj slike dim koji okružuje idola, a slikar je narandžastim i svetloljubicastim tonovima tog dima u pozadini oblikovao pečurku, nalik atomskoj bombi. Dinko Davidov, istoričar umetnosti, 1975. godine u Zborniku za likovnu umetnost 11 (Matica srpska) smatra da je Jovan Popović slikar ikonostasa, jer ima velikih sličnosti izmedu ikonostasa segedinske Nikolajevske crkve, koju je on izradio i ovog, u Aleksandrovu. (Sa sajta Osnovne škole ’Sveti Sava’ Subotica) Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 -
|
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
