|
|
|
Crkva Svetog velikomučenika Georgija Подизање зграде српске православне цркве у Бечеју започето је 1851, а окончано 1858. Неимари Јован Сомборски и Андрија Шмаус замислили су једнобродну основу са полигоналном апсидом и певничким просторима који су обележени благим правоугаоним испустима, видљивим на фасади тако да разбијају раван подужних зидова. Акценат је стављен на западно прочеље, чијем репрезентативном изгледу доприносе отворени портик у ширини наоса и три звоника, од којих је средњи двоспратни, док су бочни, нижи, прислоњени уз западни део храма. Барокна обележја грађевине огледају се у декоративној обради фасада са каменом пластиком биљног карактера, концентрисаном пре свега око отвора, као и на упечатљивом главном улазу у цркву, испред кога су четири висока коринтска стуба. Ентеријером доминира иконостас подигнут десет година након изградње храма, дело мајстора Кистнера из Беча. У периоду између 1889–1893. Урош Предић је насликао престоне иконе са стојећим фигурама светитеља, над њима празничне иконе и представу св. Тројице над царским дверима, а у највишој зони Распеће и овалне иконе са ликовима апостола, пророка и јеванђелиста. Предићев опус у бечејској цркви припада најбољим остварењима у раној фази овог сликара. Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја. (Izvor: ‘’Spomeničko nasleđe Srbije’’, Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.) Crkva Svetog velikomučenika Georgija građena je u stilu kasnog klasicizma, dok su tri tornja, kao simbol Svetog trojstva, rađena u baroknom stilu. Gradnja crkve počela je 1851. godine. Glavni majstor bio je Andrija Šmaus, a njegov pomoćnik Mita Somborski iz Bečeja. Završena je septembra 1858. godine. Ikonostas Crkve svetog Georgija krase 63 ikone. Rađen je u baroknom stilu. Završio ga je bečki majstor Kistner 1868. godine, a pozlatu ikonostasa je radio bečki umetnik Jarai. Same ikone je radio Uroš Predić od 1889. godine do 1893. godine. Prva pravoslavna crkva u Bečeju podignuta je 1774. godine, ali je spaljena 1849. godine. ------ Spomenik Kralju Petru I autora Milana Nedeljkovića iz Zemuna, od belog bračkog mermera, visok 2,6 metara, pa još na postamentu visokom 5 metara, podignut je 1. decembra 1924. godine i bio je reprezentativni ukras bečejskog centralnog trga sledećih sedamnaest godina, sve dok ga mađarski fašisti 1941. nisu srušili. Tom prilikom prema nekim izvorima nestala je glava spomenika. Od tada je trebalo da prođe punih 50 godina, uz materijalnu pomoć mnogobrojnih organizacija i pojedinaca 1. decembra 1991. ponovo postavljen, sada manji i na drugom mestu, spomenik Kralju Petru I. Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 -
|
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
