Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Светог Георгија
Чалма (Срем)

Године 1766. сазидана је црква Св. Георгија а иконостас је дело Георгија Давидовића-Опшића, који је био родом из Чалме.

Ovaj hram, najverovatnije podignut u drugoj polovini 18. veka, jeste jednobrodna građevina sa polukružnom oltarskom apsidom na istočnoj i zvonikom na zapadnoj strani, prizidanim 1987. godine.

Pretpostavlja se da je prvobitni ikonostas oslikao Grigorije Davidović – Opšić, poznati slikar iz Čalme, koji je crkvu i živopisao u drugoj polovini 18. veka u periodu od 1773. do 1817. godine

Crkva je teško stradala za vreme Drugog svetskog rata, kada je uništen zvonik, a ikonostas i zidno slikarstvo teško stradali. (Ikonostas je prenet u NS)

Postojeći ikonostas, ikone i oslikavanje zidova je iz perioda 90-tih godina XX veka.

Majа 2008. je završena rekonstrukcija eksterijera Srpske pravoslavne crkve svetog Georgija u Čalmi. Crkva je zidana opekom i pokrivena dvoslivnim krovom od biber crepa. Fasade su malterisane i dekorativno obrađene plitkom malterskom plastikom, pri čemu je vertikalna podela izvršena pilastrima sa profilisanim kapitelima a horizonralna podela soklom i profilisanim potkrovnim vencem.

Чалма је насеље у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 1675 становника.

Име насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила за време Турака по имену турске капе-чалме. На глави су је носили великаши за време османлијског царства. Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма.

Пре Другог светског рата половину становништва чинили су Немци.

На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају, изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верске обреде. У Будипештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца-Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ 'Дунавских коњаника'.

Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време трећег крсташког рата 1189. године и то под називом Свети Ђорђе (Вицум С. Георги).

Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба.

На прелому 17. и 18. века Чалма подпада под Хабзбурговце. Године 1730. на карти Срема унета је као Пагус-село са деведесет домова и пет попова, који су били неписмени и били су послати у Сремске Карловце да уче писати и читати.. Из тог времена је сачуван грб села, приказан на златној подлози - витез на белом коњу.Године 1766. сазидана је црква Св. Георгија а иконостас је дело Георгија Давидовића-Опшића, који је био родом из Чалме. 1791. год. за време Кочине крајине, из Србије је досељено 73 особе, а село је имало 114 домова и 658 становника. Колонизација Немаца у Срем је вршена у неколико махова, па се променио и састав становништва у Чалми. Године 1848. у револуцији на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Чалманце су представљали Кирил Петровић и Душан Вогањац.

1931. год. по попису Чалма је имала 1683 становника, од тога 893 Срба и 633 Немаца. После Другог светског рата немачко становништво је исељено у матицу, а на уместо њега постепено су се досељавали Срби из околине Бањалуке.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -