Црква Преноса моштију светог оца Николаја
Чортановци (Срем)
Село
Чортановци налази се на ободу Фрушке горе, недалеко од Сремских Карловаца. Храм
Св. Николе подигнут је у првој половини XIX века, о чему сведочи уговор склопљен
1827. између општине и Карла Хаскија, зидарског мајстора из Митровице. Типска у
основној замисли, то је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и
нижим звоником на западној страни. Уобичајену хоризонталну и вертикалну поделу
соклом, кровним венцем и пиластрима допуњују по три степенасто усечене и
полукружно завршене нише за прозоре на северној и јужној фасади. Звоник у
приземном делу решен је као отворено предворје. Резбарија олтарске преграде са
преовлађујућим барокним биљним мотивима комбинованим са таласасто изувијаним
формама, дело је непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Иконе се
приписују Григорију Јездимировићу, следбенику стила Теодора Крачуна, са којим је
сарађивао на сликању главног иконостаса Саборне цркве у Сремским Карловцима. То
је био сликар недовољног образовања и без веће креативне моћи. Иконостас је
првобитно био намењен цркви у Лединцима, а у већој, чортановачкој цркви, додати
су поједини делови ради попуњавања простора и учвршћења резбарија.
Црква је
споменик културе великог значаја.
(Извор: ''Споменичко наслеђе
Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)
Prvobitna čortanovačka
Crkva je sazidana u vizantjskom stilu i podignuta
1728. godine i osvećena
od episkopa krušedolskog
Nikanora. Nova crkva je podignuta
1827. godine,
a završena
1829. godine.
To je jednobrodna građevina
sa poloukružnom
oltarskom aspidom na istočnoj
strani i zvonikom koji se uzdiže
iznad zapadnog dela crkve.
Rezbarija ikonostasa rad
je nepoznatog majstora druge polovine XVIII veka,
sa baroknim elementima a
po svojoj arhitektonskoj strukturi pripada tipu višespratnih
oltarskih pregrada. Crkva je u bila uveoma lošem stanju, smo je
zatekli u rekonstrukcija.
‘’ČORTANOVCI
Ime ovoga sela postalo je od ribe čortan . Tako zovu Sloveni, a naime - Rusi,
šarana manjeg od po kile . A posto ovo selo nije vise od pola sahata udaljeno od
Dunava, koji u toj duzi obiluje ribom te vrste, to su i stanovnici toga mesta
jos u prva vremena, kad su se tu naselili, vecinom ribu lovili i time trgovali .
Otuda su i dobili ti stanovnci ovo ime .
Selo je udaljeno podrug sahata od Karlovaca . Ima 180 kuca i oko 900 dusa .
Stanovnici su Srbi istocno-pravoslavne vere . Imaju lepu crkvu, sagradjenu
pocetkom ovoga veka (XIX) , urednu skolu, koju pohodi oko 140 dece . Narod je
vrlo čio i potpuno zdrav, krepak i za svaki posao .
Polozaj sela je vrlo lep; tu je livada, njiva, vocnjaci, a do godine 1886 . i
grozni vinogradi, koji su danas filokserom unisteni, pa se zato ta zemlja
danasnjim danom kukuruzom zaseva . Kraj Dunava ima povelik komad sume, poznate
pod imenom Suma Mijaljevci, koju sada proseca zeljezna pruga i na koju se
naslanja prokop, koji dalje vodi put Zemuna .
Narod zivi lepo i umereno, oskudice ne trpe ni u cemu, kuce su im ciste i
spretne, poredjane u dve ulice u dolini izmedju dva brega tako, da ne mozes ni
otkuda sela ugledati, dok u ovo ne dodjes .
Do godine 1855 . bio je sav atar ovoga sela u rukama naseg naroda, od tog doba,
malo po malo kupuju i Nemci iz susednog sela Beske zemlju , tako da je do godine
1882 . i dalje, kad se pasnjak, koji je bio dosta velik podelio na celo
stanovnistvo prema ostaloj zemlji, veci deo tog pasnjaka dosao u ruke stranaca,
sto, naravno, znatnu stetu cini selu, a stanovnistvo tog sela iz dana u dan sve
jace pritiskuje i gnjeci .
Probavivsi ovde potrebno mi vreme i svrsivsi svoj posao, krenem selu Beška . "
Ovo je odlomak o
mestu iz knjige "Trideset dana na
ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je
u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da
1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan
izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.
Sveti
Arsenije Sremac, drugi srpski arhiepiskop, naslednik Svetog Save, je rodjen u
selu Dabar, koje se nalazilo u istoimenoj dolini kod Čortanovaca, a skolovao se
u obližnjem Slankamenu.
Čortanovci
je naselje u opštini Inđija u Sremu. Od Novog Sada je udaljeno oko 20 km. Prema popisu iz 2002 . bilo je
2308 stanovnika .
Tekst
priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
