![]() |
Црква
Св. Николе Монументална црква Св. Николе подигнута је у другој половини XVIII века. Висином брода и звоника као и габаритом превазилази сремске цркве тога времена. Концепцијом простора и обликовањем архитектонског украса припада савременим барокним решењима сакралног градитељства. Једнобродна је грађевина с полукружном апсидом и високим призиданим звоником. Неуобичајене су једино сегментне извијене линије прозорских отвора на апсиди и бочним зидовима брода. Наглашене висине храма потенциране су удвојеним издуженим пиластрима једноставних профилисаних капитела. Испод крова изведен је једноставан профилисан венац. Спратност звоника наглашена је хоризонталним кордонским венцима, а висина и масивност потенцирани су угаоним плитким пиластрима са јединственим профилисаним капителима. Главни улаз је на западу, док се на јужном зиду налази бочни портал. Високи иконостас из друге половине XVIII века резбарен је у барокном духу са извесним рокајни елементима. Винова лоза са грожђем, храстово лишће и ружини пупољци овијају се око икона и стубова на иконостасу. Митрополитски престо и певнице, столови и делови црквеног намештаја резбарени су као иконостас, што доприноси утиску јединственог и аутентичног барокног ентеријера храма. Иконостас је 1787. осликао Григорије Николић, земунски сликар. Сомборски сликар Јован Недељковић био је позван да обнови иконостас 1825. Шидска црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)
10. septembar 2006. Deo moštiju svetog velikomučenika, srpskog kneza Lazara, donesen je iz fruškogorskog manastira Ravanica u Šid, gde će trajno ostati. Mošti su u Šid donesene u pratnji episkopa sremskog Vasilija i episkopa osječko-poljskog i baranjskog Lukijana. Šid Kako i kada je Šid formiran kao naselje, naučno utvrđenih podataka nema. Postoje samo razne pretpostavke. Početkom 18. veka Šid je bio jedno od najvećih naselja na prostoru između Vinkovaca, Vukovara i Sremske Mitrovice. Za procene o veličini i značaju Šida postoje pismeni podaci. Najraniji pomen iz toga vremena je podatak u knjizi Franje Vanišeka, "Istorija vojničke krajine" sa naznakom da je u Šidu umro 1702. godine vikar apostolskog poslanstva Luka Natalis, čije je sedište bilo u Šidu. Računa se da je prvo naselje počelo da se diže oko potoka u prvoj polovini 16. veka. Pošto je bezbednost trgovačkih karavana na prostoru prelaska potoka bila sve bolja, karavani su se odmarali pored karaula, tu se povremeno zadržavale i naselje se postepeno širilo i jačalo. Pretpostavka da su se stanovnici prvog naselja kod tovarničkog groblja nasilno preselili na potok Šidinu, verovatno otpada, pošto nema nikakvih znakova da je naselje kod tovarničkog groblja postojalo, tim pre što se nedaleko groblja nalazi selo Tovarnik čije je postojanje starijeg datuma i nije bilo nikakve potrebe da se na udaljenosti od svega dva kilometra podiže novo naselje. Naselje se širilo zapadno od Šidine i vremenom dolazi do podizanja trgovina i zanatskih radnji. Naselje je u početku bilo malo, ali već krajem 17. veka proširuje se i postaje centar kako za manja naselja prema Fruškoj gori, tako i prema reci Bosutu i Bosutskim šumama. To je i vreme podizanja ove crkve. Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu. Copyright © 2005 -
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |