Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква св. Oца Николаја
Нерадин

Црква је посвећена преносу моштију Св. оца Николаја.

''Николајевска црква у Нерадину је сазидана у првој половини XVIII века као једнобродна грађевина са споља петостраном апсидом, правоугаоним певницама, куполом десетостраног тамбура и складним звоником. Олтарску преграду ранобарокног стила резбарио је непознати мајстор друге половине XVIII века.

Иконе се приписују новосадском сликару Василију Остојићу и његовом помоћнику Јовану Поповићу, а натписом су датоване у 1760. Уколико су аутори икона заиста Остојић и Поповић, то би значило да је нерадински иконостас настао у раном периоду њихове каријере. Остојић је прихватио стил свог украјинског учитеља Јова Василијевича, и до краја живота се држао својих уметничких веза са традицијом ранобарокне епохе, што је наручиоцима његових радова потпуно одговарало, судећи по популарности коју је имао и иметку које је стекао.

На архијерејском трону налази се икона Христа. Неколико целивајућих празничних икона малог формата радио је мајстор Јефрем Исаиловић 1778.

Зидне слике непознатог аутора представљају библијске свете личности и догађаје као и српске светитеље. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су у два маха, 1964. и 1982.''

Црква је категорисна културно добро од великог значаја.

(Извор: Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменику културе Сrbије, 1998.)

Црква је првобитно била метох оближњег манастира Гргетег.

Звоник манастира Гргетег се види преко Нарадина.

Као и уобичајено у то доба, била је покривена шиндром.

У првој половини XIX века брод цркве је дограђен око 2 м. у висину. Из тог доба су и зидне и слике у куполи. Отац Ђорђе, парох цркве у Нерадину сматра да су их радили Георгије Бакаловић и Димитрије Ђурковић. (Георгије Бакаловић (1786- 1843) сликар, сликао је зидне слике, иконостасе и портрете, а један број дела урадио је у сарадњи са сликаром и позлатораом Димитријем Ђурковићем. Бакаловић је осликао и иконостас у оближњем Гргетегу који је изгорео 1841.)

''Neradin se smestio u obliku potkovice, u koritu Kalinog potoka i oko njega. Na neki način, tu se ukleštio i slabo je imao neki izlaz i kontakt. Danas ima oko 500 stanovnika.’’ Ovako blizu (do Iriga oko šest km) a zabačen ni sam Neradin nije preterano poznat, a kamoli njegova crkva koja nadilazi značaj ovako nevelikog sela.

(Nearadin je istovremeno selo koje ima položaj za koji sličan primer ne znam – na ne više od dva sata hoda su manastiri: Hopovo (Novo i Staro) na severozapad, Grgeteg na sever, Velika Remata i Krušedol na severoistok.)

Neradin se nalazi na juznim padinama Fruske gore. Smesten je u dolini Neradinskog potoka, izvorisnog kraka potoka Kalinjak. Selo je smesteno u istocnoj polovini iriske opstine. Od opstinskog centra Iriga udaljeno je 6 km, a od susednog sela Krusedol Prnjavora oko 4 km. Neradin je asfaltnim putem povezan na zapadu sa Irigom i na istoku sa Krusedol Prnjavorom, a preko ovog naselja i Krusedol Sela sa Partizanskim putem i putem Novi Sad- Beograd. Selo se nalazi na nadmorskoj visini od 184 m. Od sela postoji i losjii zemljani put za Irig, nesto kraci nego asfaltni. Asfaltni put za Irig prolazi nesto juznije od naselja oko 1,5 km i to je put koji vezuje Krusedol Selo i Prnjavor sa Irigom. Od ovog puta oko 1,5 km postoji asfaltni prikljucak za Neradin.

Neradin je jedno od starijih naselja u iriškoj opstini. Selo se pominje prvi put, odnosno prvi podaci zabelezeni su 1247. godine. U krusedolskom pomeniku zabelezeno je kao Meradin. Zabelezeno je da je 1702. imalo 24 doma, a 1734. godine 82 doma (Popovic, 1950). Kuga poznata kao "iriska" nije zaobisla ni ovo naselje. Od ukupnog broja zitelja iz 1795. godine kojih je bilo 968, obolelo je od ove bolesti vise od polovine stanovnistva, odnosno 562, a umrlo 425 lica. Kasnije se Neradin razvijao na mestu gde se i danas nalazi. Ovo naselje se svrstava u grupu potocnih naselja, a moglo bi se svrstati i u planinska naselja fruskogorske oblasti. Naselje je zbijenog tipa.

(U školskoj zgradi iz 1799. - koja je na slici - sada stanuje paroh.)

Prva skola je podignuta je 1799. godine zahvaljujuci pomoci Crkvene opstine Neradin. Nova skola sagradjena je 1873. godine uz pomoc mestana i budzeta opstine. Bila je jedna od retkih u Sremu koja je imala svoju biblioteku. ice krivudave. Selo ima centar kao manji prosireni trg, gde se nalazi crkva, skola, prodavnica.

(Izvodi sa sajta Opštine Irig)

‘’NERADIN

Ovo je selo naseljeno bilo još u pocetku XV veka, o cemu ima jasnog spomena, sem nekih beležaka po starim knjigama u seoskoj crkvi, još i na jednom vrlo dobro ošuvanom kamenu u seoskom groblju. Taj nam kamen svojim jasnim jos natpisom svedoci, da je tu narod iz sela u ovom veku sahranjivan.

Ime sela došlo je od stanovnika koji su tu živeli a nisu imali nekih dužnosti npr. da rade odredjene poslove na vlastelinskim zemljama, kao sto su to radili stanovnici okolnih sela. Zbog toga su ih ovi poslednji prekim okom gledali, pa su cak i mesto nazvali Neradin, a stanovnike mu Neradinima.

…Selo ovo ima lepo podignutu crkvu. Ima 170 srpskih domova sa 1020 Pravoslavnih dusa. Ima i lepu skolu, koju uredno polazi 102 deteta.

…Pre nego sto su vinogradi propali, bilo je u ovom kraju dobrog i lepog vina. Osobito je bilo na glasu crno vino. Danas nema vise starih vinogradi, a novi se vrlo slabo podizu.

…U okolini ima vrlo bogatih izvora i nekoliko planinskih potoka, od kojih jedan protece sredinom sela; ima i nekoliko bunara, sa kojih je pijaca voda isto tako dobra, kao i izvorska. Okolina je divna, po brezuljcima je jos i danas dosta vinogradarskih kuca i zgrada.

Kroz ubave vinograde, manje oranice i nekoje vrtove, za pola sahata stize se u cuveni i bogati manastir Grgeteg i u njegov prnjavor. ".

(Ovo su izvodi iz odeljka o Neradinu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.)

Neradin i njegova (nezasluženo nedovoljno poznata) crkva stigli su najvažnijih medija početkom ove godine kada je posle 32 godina pronađena i vraćena jedna ikona.

’’Građanski list’’ – Bili vernici ili ne, među meštanima Neradina, kod Iriga, juče ujutro vladala je primetna radost zbog vesti da će iz Italije seoskoj crkvi Sveti Nikola biti vraćena celivajuća ikona "Krštenje Isusa", rad Jevrema Isailovića, ukradena iz ove crkve 1977. godine.

Sveštenik nam je pokazao i crkvenu knjigu prihoda i rashoda za period od 1767. do 1790. godine. Na iskrzanim, požutelim stranicama mogu se pronaći dokazi o tome da je ova crkva platila cenjenom Jevremu Isailoviću trud za oslikavanje ikona. (Na slici je i knjiga iz 1767. o kojoj se u novinskom članku govori.)

Maja 1778. godine Isailović je naslikao ciklus od 12 celivajućih ikona "Veliki praznici", a nešto kasnije i ikonu "Krštenje Isusa".

Mnoge crkvene relikvije i druge vrednosti nestale su iz ove crkve u drugoj polovini prošlog veka. Najpre su tokom 1969. i 1970. godine iz crkve bespravno odnete 32 ikone. To je učinio jedan funkcioner tadašnjeg saveznog Sekretarijata inostranih poslova lažno se predstavljajući kao muzejski kustos. Tek na brojne intervencije crkve i javnosti vraćeno je 11 ikona, dok se ni danas ne zna gde su ostale, uglavnom radovi poznatih ikonopisaca iz 18. i 19. veka. Godine 1977. crkva je pokradena, a lopovi su, uz ikone, ukrali i jedno jevanđelje i unikatna, vredna kandila i druge predmete. Među ukradenim ikonama bilo je i "Krštenje Isusa".

– Ova ikona za nas ima nemerljiv značaj. Ima ga za sve – kao kulturna, istorijska i, ko tako meri, materijalna vrednost. Jevrem Isailović bio je priznat i cenjen, a njegova dela su vredna jer su retka – kaže sveštenik Đorđe Zeljajić Srdanov. ’’

Na jednoj slici, na stubu je rukom pisana proskomidija (molitve i redosled kojim se čitaju o pojedinim svecima). Ne zna se od kada je i odakle je stigla u neradnsku crkvu.

Na stolu je vozduh - aer (laki ogrtač na sveštenikovim ramenima, kod koga se ostavljaju darovi) koji je crkvi poklonio Pavle Nenadović, treći episkop gornjokarlovački i potom Karlovački mitropolit u periodu od 1749. do 1768.

Sveštenik nam je skrenuo pažnju na dva zanimljiva detalja na južnim vratima (vide se na slikama). Lukovi iznnad vrata spolja i oko mesta za ikonu na spoljašnjem zidu imaju odlike islamske arhitekture. Pošto u vreme gradnje crkve opasnost od Turaka još nije bila prošla, to je, po sveštenikovom mišljenju, trebalo da odvrati Turke od uništavanja hrama.

Sa unutrašnje strane vrata se zatvaraju zasunom - gredicom koja se izvlači iz tunela u zidu.

--------

Zahvalan sam ocu Đorđu T. Zeljajić – Srdanovu, prezviteru i parohu Parohije Neradin, na predusretljivosti, strpljivom i eruditskom objašnjavanju, ne samo istorije neradinskog hrama, nego i šireg konteksta vremena i prilika u kojima je crkva podignuta i opstala. Objašnjenja koja smo dobili su iz njegovog poznavanja materije iz različitih izvora, ali i iz njegovih sopstvenih istraživanja i proučavanja građe. I kako nam kaza, dosta od tog istraženog i proučenog je i objavio.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -