Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква Светог Саве

Черевић

''Српска православна црква посвећена Светом Сави саграђена је 1744. године, од када је више пута обнављана.

Прва већа обнова забележена је 1819. Израда двери се везује за радионцу Марка Вујатовића. Столове је радио Максим Лазаревић. Познати иконописа – сликар Георгије Бакаловић склопио је 1826. уговор за обнову иконостаса.

За време Првог светског рата скинута су звона и аустроугарска војска их је употребила за ливенје топова. Нова звона су постављена 1923.

На месту садашње цркве била је 1700. године подигнута црква од камена покривена шиндром. Прва црква у Черевићу, посвећена Светој Тројици – Духовима, помиње се још у 14. веку.

Поред храмовне славе, место Черевић слави дан Св. Прокопија (21. јул) јер је на тај дан, по предању, престала да хара куча у месту.

У порти цркве налази се стара школа изграђена 1825. која се дсада користи као Светосавски дом и ту је сада смештен Црквени музе. (На слици је то зграда са луковима.) Подрумски део некадашњег винског подрума се сада користи за духовни живот у месту.

У порти се налази више надгробних споменика угледних свештеника трговаца и добротвора (Атанасије герески, Патар Костић и други.)  (На гробу Петра Костића уклесано је:  ... оснивачу задужбине стипшендијске српској омладини на науци .. а споменик је подигла Матица Српска.)

Иконостас је рад непознатог аутора из друге половине 18. века и по мишлјенју стручњака, по архитектонској и ликовној концепцији има сличности са иконостасом манастира Беочин, који су радили Јанко Холкозовић, Димитраије Бачевић и Теодор Крачун, коме се приписује израда целивајућих икона у черевићкој цркви. Претпоставлја се да је иконостас радио неко од његових ученика, бољих сликара прелазног стила.

Зидно сликарсво је из три периода, различитих и непознатих мајстора.''

(Горњи текст је према проспекту Српске православне црквене општине Черевић.)

‘’Саграђена је највероватније на самом почетку XVIII века, али накнадне интервенције на цркви су одредиле садашњи облик седамдесетих година XVIII века. Међутим, скромност и сведеност декоративне пластике на минимум (капители који носе лукове прозорских отвора, фасадни прстен који граничи високи сокл и кров који наглашеније прекрива кровни венац) указују да је у великој мери поштован првобитни изглед грађевине. Храм посвећен св. Сави једнобродна је грађевина са петоугаоном апсидом и призиданим звоником на западу. Иконостас је рађен током XVIII и XIX века, али сликари нису познати, мада се по сликарском рукопису могу разграничити тројица аутора. Дуборез би могао бити дело Марка Вујатовића, са којим је црквена општина потписала уговор 1825. године.’’ Црква је категорисана као споменик културе од велике важности.

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

На почетку уличице која се пење ка цркви, поред Српске православне црквене општине Черевић је крст који је подигнут 1792. ''за време царице Марије Терезије'' како нам рече човек који је пословао у цркви. До велике поплаве 1965. био је ближе Дунаву и пристаништу, а премештен је јер због повишавања насипа.

"ČEREVIĆ
U davnašnje doba,kad se ovo selo na izmaku VII veka počelo naseljavati, sva je ova okolina obrasla gustom sumom od cerovih drveta. Prvi su stanovnici te naseobine gradili svoje male kucerke ispod tih cerovih grmova, te su ih svi obliznji susedi zvali Cerovici, otkuda je posle dato i ime tom selu Cerevic.

Selo leži sasvim na obali dunavskoj ispod brega. Kroz selo vodi veoma lep i udesen put od Kamenice prema Iloku. Selo je cisto i dosta uredno razredjeno.

 

Selo ovo ima svoju veoma lepu, bakrom pokrivenu crkvu,koja je sa svojih bogatih ukrasa i lepih crkvenih utvari nadaleko u okolini poznata, i slavi znatnu slavu svake godine 14. januara na Svetoga Savu (po starom kalendaru). Ima 347 srpskih kuca sa 1569 Pravoslavnih dusa.

 

Ima svoje dve uredne škole sa četir razreda, mušku i žensku, svaka za sebe, u posebnoj zgradi.Te škole polazi uredno oko 72 muška i 82 ženska deteta.

 

U Čerevicu je, sve dok filoksera nije unistila fruškogorske vinograde, bila veoma živa stanica parobroda dunavskih. I danas je tu stanica, doduše, ali je dosta zabataljena, jer nema vise onih silnih, na stotine, buradi vina da se iz cele okoline tu dovoze pa odatle dalje širom celog sveta raznose, što je nekad u jeku bilo. Iz tih su se krajeva prva i najbolja vina izvozila; osobito je bilo na glasu crno vino.
Okolina Čerevicka je vrlo divna, osobito kad se putnik ili stranac popne na breg, po imenu Grad, gde je gornji deo tog sela sa svojim lepim kucercima, otkuda se sav kraj s obe strane Dunava i do dvadesetak sela ravne Backe moze videti i s druge strane prema Kamenici i dalje najprijatnija je slika za oko. (Na slici se vidi deo Dunava između Sremske Kamenice i Novog Sada)

Cerevicka skela i prevoz na Dunavu oduvek je na glasu, pa i danas se mnogi seljani iz okoline tu prevoze za Backu i Novi Sad.Tako je isto i znatan ribolov u toj dunavskoj duzi. (Skela i danas prevozi između Futoga i Čerevića – vidi se i na slici slikanoj sa obale Bačke, u Futogu.)
".

Ovaj (Gornji) odlomak o mestu Čereviću je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.

‘’…Bogdan Petrović u svojoj knjizi "Gospodsko selo Čerević" navodeći da se Srbi prvi put pominju u Podunavlju oko 630. godine, da je ime Čerević prvi put zapisano 1231. godine i da je jedno vreme bio sedište srpskog despota Jovana Brankovića, a da je sto godina pre Kosovske bitke Srem bio pod vlašću srpskog kralja Uroša I Dragutina Nemanjića. Posle isterivanja Turaka iz Srema, krajem 17. veka, austrijski car Leopold pozvao je Srbe da nasele opustošene krajeve. Već 1704. godine Čerević je imao poštu, 1732. godine pravoslavnu crkvu, naredne godine i školu... To "gospodsko selo" iznedrilo je mnogo poznatih ličnosti iz različitih sfera društvenog i javnog života. Jedna od najmarkantnijih ličnosti bio je pravnik Nikola Igić, koji je do kraja života bio kicoš i stalno u centru pažnje svojih sunarodnika, poverljiva ličnost patrijarha Georgija Brankovića i hrvatskog bana Kuena Hedervarija. Obilazio je fruškogorske manastire i tako se upoznao sa Pajom Jovanovićem, koji ga je ovekovečio kao centralnu figuru na najpoznatijoj slici srpskog slikarstva ‘’Seoba Srbalja’’. (Iz Građanskog lista)

Čerević je prvi put pomenut još 1339. godine kao utvrđeno naselje, a 1372. već se vodi kao varoš. Dolaskom Turaka početkom XVI veka stanovništvo se raseljava, te je Čerević opusteo. Tek početkom XVIII veka ponovo se pojavljuje na ovom mestu stalno naselje. Pre Drugog svetskog rata u Čereviću je živelo dosta Nemaca, koji su se posle iselili.

Prema popisu iz 2002. bilo je 2826 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 2510 stanovnika.

Čerević  je na desnoj obali Dunav, na severnoj padini Fruške Gore. Udaqen je oko 20 km. od Novog Sada.

 Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -