|
|
|
Црква Св. Саве МОЛ (северни банат – потисје) Саграђена је између 1808. и 1824. у духу барока са јасним утицајима класицизма. Основа је издужена, са доминантним простором наоса, полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран масивним забатом са волутним завршецима и украшен вишеструко профилисаним венцима. Четири пиластра, са израђено профилисаним капителима и тимпаноном изнад, наглашавају главни улаз. Висока, уска капа звоника, са куглом и крстом, доприноси утиску стремљења у висину. Потреба за наглашавањем висине поновљена је и на олтарској прегради, преламањем у врху рамова икона. Ови неоготски утицаји истичу репрезентативан изглед једног од најбогатије изрезбарених војвођанских иконостаса, на коме су сликарски потпис оставили Арса Теодоровић, Никола Алексић и Новак Радоњић. Алексић је ангажован 1831-32. да дослика и обнови иконостас, који је неколико година пре израдио Теодоровић. Његов допринос је у коначном обликовању класицистичке концепције, коју је Теодоровић, будући пре свега барокни сликар, тек наговестио. Поред престоних икона и икона из првог реда иконостаса, Никола Алексић је аутор и сликарства свода. Новак Радоњић је 1854. добио наруџбину за израду царских двери и икона на троновима. Сјајни портретиста, Радоњић је на религиозним представама у молској цркви показао сав романтичарски набој свог сликарства. Црква је споменик културе од великог значаја. (Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)
Arsa (Arsen) Teodorović (* oko 1768. – 13. februar 1826. godine Novi Sad) bio je srpski slikar. Počeo je kao pomoćni učitelj, zatim učenik nekolicine domaćih slikara-zanatlija u Banatu i Sremu, Teodorović odlazi u Beč i 1788. upisuje Akademiju. U Beču se upoznaje sa Dositejem Obradovićem i drugim mladim „jozefinistima“, i od tada počinje da aktivno sarađuje na kulturnom preporeodu austrijskih Srba. Završivši Akademiju 1796., prelazi u Novi Sad, a onda se posle nekoliko meseci nastanjuje u Temišvaru. Godine 1803. vraća se u Novi Sad i tu ostaje do smrti. Posle povratka iz Beča je stalno menjao svoja prebivališta a najviše je boravio u Temišvaru i tu je imao svoju radionicu u kojoj je radio sa većim brojem svojih učenika. Pred kraj svoga života se nastanio u Novom Sadu gde mu je šegrt bio i Nikola Aleksić - i tu je i preminuo 1826. godine. Teodorović je naslikao veliki broj ikonostasa kao u Pakracu, Novom Sadu, Budimu, Sremskim Karlovcima, Zemunu, Vršcu i.t.d. Izradio je veliki broj zasebnih ikona i veliki broj portreta koji nisu tako očuvani kao ikonostasi
Arsa Teodorović, rođen u Perlezu, jedan je od najznačajnijih srpskih slikara osamnaestog i devetnaestog veka. Njegov portret Dositeja iz 1794. uzima se za prvi građanski portret u srpskom slikarstvu. Pripadao je naprednom, klasicističkom stilskom shvatanju. U Sremskim Karlovcima je upravljao Crtačkom školom, preko koje je znatno uticao na potonju generaciju umetnika.
Aleksić Nikola (*1808 Stari Bečej - † 1. januar 1873 Arad) je bio srpski slikar. Potiče iz zanatlijske porodice. Slikanje je počeo da uči u ateljeu Arsena Teodorovića u Novom Sadu (do 1826.), zatim odlazi u Beč i studira na Akademiji (1828-1830). Počinje u klasi antike, a nastavlja istorijsko slikarstvo. Putuje u Italiju, gde ostaje tre godine upoznajući umetnost nazarena. Kopirao je stare majstore po galerijama i i slikao portrete austrijskih oficira srpskog porekla. Posle Italije 1834. boravi u Novom sadu, a zatim u Sremskim Karlivcima, gde kopira portret mitropolita Stratimirovića. Godine 1837. nastanjuje se u Kikindi i otvara radionicu da bi 1840. prešao u Temišvar, pa u Arad gde ostaje do kraja života. Bio je plodan slikar. Radio je uglavnom ikone, zidne slike i portrete.
Novak Radonjić (1826-1890.) rodom iz Mola, jedan od najboljih srpskih slikara-romantičara. Izradio je veliki broj poznatih portreta. U istorijskom i religioznom slikarstvu nije bio toliko uspešan kao u portretima.
Mol je mesto na Tisi, u opštini Ada u Severnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 6786 stanovnika. Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.
Copyright © 2005 -
|
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |
