Црква Успења Пресвете Богородице
Тител

Srpska pravoslavna crkva, posvećena  Uspenju Presvete Bogorodice, sagrađena je 1810. godine u klasicističkom stilu građanskog shvatanja bidermajera. Ikonostas, ikone na pevnicima, arhijerejskom tronu, kao i zidni živopis, radio je akademski slikar August Tirk, 1866. godine. Prethodni ikonostas nalazi se u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi u Loku. U porti, na regulaciji ulice, lociran je parohijski dom, prizemna zgrada izdužene pravougaone osnove. Na severnoj strani porte je sveštenički stan sa ulazom iz porte i glavnom fasadom, sa skromnim klasicističkim ukrasom prema ulici Jovana Rajića.

Postojeći hramovi rimokatoličke i srpske pravoslavne crkve  su izgrađeni 1810-11. godine. Oba su posvećena istom prazniku i imaju istu hramovnu slavu – Veliku Gospojinu, 15, odnosno, 28. avgusta. Ikonostas i zidni živopis u pravoslavnoj crkvi izradio je August Tirk – katolik, a oltarska slika i kompozicija sa predstavom Sv. Ivana Nepomuka sa vedutom Titela u rimokatoličkoj crkvi dela su dvojice umetnika pravoslavaca – Dimitrija Popovića i Arse Teodorovića.

Тител се помиње oд 1138. године, а претпоставља се да је постојао већ крајем XI века. После татарских похода, тителска тврђава се поново обнавља на лесним узвишењима и, са многобројним мочварама које су опкољавале са југа Тителски брег,ова тврђава је представљала изванредно стратегијско упориште. Према легенди, хунски вођа Атила 'Бич Божији' је сахрањен у близини.
Почетком XVI века у Тителу станују Срби. Њих каптол узима за најамнике, који треба да чувају тврђаву. Но, како је опасност од Турака бивала све већа, у Тителску тврђаву је прекомандован и одред царских војника.
Доласком Турака, 2. октобра 1526. године нестаје тителске тврђаве. Рушевине препостата и тврђаве и данас се могу видети изнад места.
У прво време турског господства Тител је био велико насеље. Због тога, а још више збаг повољног географског и стратегијског положаја, Турци проглашавају Тител седиштем нахије. Становништво је српско. У цркви су били попови и калуђерице, а слике на зидовима су из новог завета.
Други опис каже да је турски Тител тврди град одвојен од Тисе високим и стрмим зидинама.
После дефинитивног истеривања Турака из Титела 1696. године (Бачка је ослобођена 1687), Тител се укључује у војну границу са обавезом да има 200 хајдука 50 коњаника. Укидањем војне границе 1750. Тител са околином се припаја жупанији и у њеном саставу остаје све до 1763. када се проглашава за седиште шајкашког батаљона. За време шајкашке ере, која је трајала пуних 110 година, Тител је прво нешто растао, а потом био у стагнацији и у опадању. Око 1825. Тител је важно војничко, саобраћајно, управно и трговачко средиште.
За Тител би, на крају, требало истаћи још и то да је од римског времена па даље, кроз цео средњи и нови век, био значајан стратегијски пункт. Такав је био због свог повољног географоког положаја не само због доминирајућег Тителског брега него и због прелаза преко Тисе и близине ушћа Тисе у Дунав, као и због нешто повољнијег прелаза Дунава према Старом Сланкамену.

Сада Тител има око 18.000 становника

 Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.

Copyright © 2005 -