Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Crkva Vavedenje Bogorodice
Sviloš (Srem)

Srpska pravoslavna crkva Vavedenje Bogorodice u Svilošu proglašena je za spomenik kulture 2005.  g.

Iznad vrata ka zvoniku, u lunet,i je tekst koji je ispisao ikonopisac u kome se kaže da je ’ikonosatas načrtao i pozlatio’. . .   ’’1855.  moler  Matej Petrović’’ (to se može videti i na slici).

Sviloš

Prema popisu iz 2002. bilo je 362 stanovnika.

Prva naselja u Svilošu su još iz rimskog doba. Prvi put se pominje pod tim imenom 1687. godine. Selo je nastalo na teritoriji gde su sečene šume, na putu koji povezuje Sremsku Mitrovicu (južni Srem), sa severnim delom Srema. Takođe, Sviloš jedini put za pristup selu Grabovo.

Kao i mnoga druga fruškogorska sela, tokom Drugog svetskog rata je spaljeno i po završetku rata obnovljeno.

Sviloš je naselje u opštini Beočin. Udaljeno je oko 3,5 km. od Dunava, a leži na obroncima Fruške Gore.

"SVILOŠ  

Za ime ovog sela pricaju mestani ovo: U staro vreme,  kad su ljudi mnogo vise stada i ovaca imali, nasi su dedovi i ocevi drzali najbolje ovce. Retko je ovuda pasla revulja, no sama baura i svilena ovca, pa posto se od tog blaga i povise svilene vune striglo, to je i do, u kojem su ta stada na pasi bila, nazvan Svilos. Otuda je i selo, naseljeno u tom dolu, dobilo isto tako ime: Svilos.

 

Selo ovo ima danas svoju vrlo lepu crkvu sa 86 srpskih kuca u kojima zivi 483 Pravoslavne duse.
Urednu sklolu pohodi 75 srpske dece. Inoveraca nema ni jednoga.

Postanak je sela iz druge polovine XIV veka.
Narod je uopste dosta pitom i dobar. Govore lepo i cisto srpski, a i pesme su im krasne i umerene. Srpske obicaje, i domace i opste narodne, cuvaju svojski, kao zenicu oka svoga. Po njima i zivot svoj udesavaju.

Nosnja im je kao i u ostalim planinskim mestima. Imaju vrlo lepo belo rublje, koje njihove zenskinje samo na svojem razboju, u dosta velikoj meri, tka.
O trgovini i zanatu ni spomena.
Vocarstvo je jako razvijeno, osobito ima znatnih sljivika. Kruska i jabuka jako napreduje tako, da se,  na kolima sve, osobito ako je rodna godina, odatle lepo voce izvozi.
Nekad je bilo ovde i nesto vinograda, novog sada danas nema.
Pcelarenje je vrlo neznatno. Svilena se buba neguje tek unekoliko. Vrtarstvo samom za kucu.

 

Livada i senokosa ima vrlo malo. Oranice su vecinom po bregovima, no hrana je vrlo lepe kakvoce. Osobito je dobar i izdasan kukuruz koji se ovde jako neguje.
Selo je bogato izvorima i lepom vodom, a ima i nekoliko bunara. Kroz selo protece jak i valovit gorski potok, duz kojeg su sa obe strane kuce i zgrade.
Od sela je cetvrt sahata udaljena, na glavnom putu u sumu, znamenita Mijina vodica. , na koju narod iz cele okoline, preko leta cesto dolazi.
Okolina ovog sela je vrlo lepa. Poneki brezuljci, sumom obrasli, imaju divan izgled i za putnika su carovita slika.

 

S druma skrece put kroz sredinu Svilosa i onda kroz sumu sahat i po preko brega, obraslog bukovom i grabovom sumom, stize se u selo Lezimir i dalje u Mitrovicu i na Savu. To je najkraci pojas od Dunava do Save i obratno."

Ovaj (gornji) odlomak o selu je iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović,a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu

 Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.