Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Црква ваведења Пресвете Богородице
Врбас

Према црквеном летопису саграђена је 1738, а освећена 1744, док се у Косовчевом Шематизму за годину градње узима 1770. Изведена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, исте висине као и наос, и правоугаоним певничким просторима. Засведена је полуобличастим сводом са сводним рукавцима испод прозора, што није уобичајена појава у архитектури Војводине XVIII и XIX века. Унутрашњи простор је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама, наглашавајући вертикалну поделу. Западно прочеље надвисује двоспратни звоник, фланкиран зидом рокајних линија. Улазни портал истичу масивни пиластри са удвојеним капителима какви се срећу и на подужним фасадама. Прозорски отвори су правоугаони, са изузетком окулуса изнад главног портала. На место старијег иконостаса, изгорелог у Буни 1848, за који је сликану декорацију извео Јован Исаиловић, постављен је нови 1862. Изрезао га је Јован Кистнер, позлатио Никола Димшић, а осликао Јован Клајић у духу назаренског сликарства.

Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја.

(Извор: ''Споменичко наслеђе Србије'' – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Ikonostas je uradio J. Kistner, 1862. godine, a pozlatu Nikola Dimšić. Ikone je živopisao Jovan Klajić u periodu od 1858 do 1862. godine, ulje na platnu, kaširano na drvo. U crkvi se mogu videti sledeće ikone: Hristos i Samarićanka, Kušanje Hristovo, Bogorodica, Hristos, Arhanđel Mihajlo, Blagovesti, Sveti Georgije, Vavedenje, Tajna večera, Rođenje Svetog Jovana Preteče, Rođenje Hristovo, Krštenje, Vaskrsenje, Molitva u Getsimanskom vrtu, Raspeće, Bogorodica sa Hristom, Sveti Jovan Zlatousti, itd. Sve navedene ikone imaju izuzetno veliku umetničku vrednost. U dvorištu Srpske pravoslavne crkve, izrađen je spomenik Arseniju Čarnojeviću, jer je on na svom putu ka severu svratio i logorovao izvestan broj dana, upravo na mestu gde danas stoji crkva.

Srpska pravoslavna kapela “Vodice”

Smatra se da je izgradnjaa kapele započeta 1793. godine kopanjem bunara. Iskopavanje bunara obavljeno je o trošku izvesnog trgovca Nikolića i nepoznatog Bunjevca iz Subotice. Posvećena je Svetoj Paraskevi – Petki.

Godine 1848. je oštecena u Buni, a 1852. godine je popravljena.

Po svojoj lepoti posebno se izdvaja ikona Svetog Arhidakona Stefana, slikarski rad Novaka Radonjića iz 1863. godine. U crkvenom letopisu iz 1850 godine o kapeli stoji sledeći zapis: “Zdanje kapele nije golemo, iznutra u dužini ima jedan i po fat, a tako nešto i visinu; iznutra do rata 1848. bila pod stenama sva u velikim ikonama živopisana a posle toga nekada e ubelena; koju okruživaju dva okrugla produ nje, srazmerna prozora; i edna od severne strane dvokrilna vrata. Pod krovom njenim od zapadne strane, izmedu dva stuba nahodi se vodicni bunar; iz kog verni crpe vodu, i bolesnike u ime Božije, Majke Božije i Svete Petke pozdravlenija radi umivaju”.

Vodica se nalazi u južnom delu Vrbasa, na izlazu prema Novom Sadu.