Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Kulpinu (Srednja Bačka)

Pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Kulpinu izgrađena je 1813.godine na mestu tada stare crkvice, zahvaljujući ktitorstvu porodice Stratimirović.

''Ikonostas u crkvi delo je čuvenog ikonopisca Jovana Kljajića. To je delo jedinstvene lepote, bez premca, kakvog nema ni u jednoj vojvođanskoj crkvi. Mnogi članovi čuvene porodice Stratimirović, koja je bila perjanica srpske vojne i crkvene aristokratije u Habsburškoj monarhiji, sahranjeni su u porti ove crkve. Podsetimo da je Mitropilit Stefan Stratimirović, rođen 1757.godine u Kulpinu, bio karlovački mitropolit od 1790. Do 1836. godine i dugogodišnji duhovni starešina srpskog naroda i crkve u Vojvodini. U Kulpinu je rođen i Georgije Branković, mitropolit karlovački i srpski patrijarh od 1890. do 1907.godine. On je izgradio Patrijaršijski dvor I Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, osnivač je prve srpske ženske škole u Kulpinu i ktitor više škola po vojvođanskim mestima.''

Kulpin je verovatno bio nastanjen u periodu  Ugarskog kralja Bele IV (1235-1270), jer je dospelo u posed porodice Poš donacijom kralja.
Po Mađarskim izvorima ovo mesto se spominje između 1345-1348 kao Kurpee, a godine 1418. i 1442. sa imenom Kwalpi kao naselje u županiji Bač.
U doba turske okupacije mađarsko stanovništvo je napustilo naselje. Srbi su zaposeli napušteno naselje i od tada mu je ime promenjeno u Kulpin.
Na kraju turske ere Kulpin postaje pustara koju je kasnije u svoj posed uzela bačkopalanačka vojnokrajiška vojska. Godine 1718. kulpinska pustara pripada novoj bodroškoj županiji. U to doba prema crkvenom popisu ovde je bilo 105 kuća ili porodica. Kulpinska pustara pripadala je 1737. godine iločkoj baronici Bernjaković.
Po srpskim izvorima Kulpin se pominje među mestima koja je u Ugarskoj držao u prvoj polovini 15. veka Đurađ Branković.

Porodica Stratimirović je dobila je uz titulu plemića Kulpin sa10.000 jutara zemlje od Marije Terezije. Za sebe su zadržali 3.200 jutara a ostala zemlja podeljena je novodoseljenim porodicama (oko 200) iz Hercegovine koje su Stratimirovići naknadno naselili.

Nije sporna činjenica da su današnji Kulpin osnovali Stratimirovići. Bogić Vučković Stratimirović je 1737. godine, u rodnoj Hercegovini, s braćom podigao ustanak, pomažući austrijsku vojsku u ratu s Turcima. Kao carski izraz zahvalnosti, Stratimirovići su, po dolasku u Bačku, najpre primili vlastelinstvo u Sirigu, a nakon što je to imanje pripalo bačkim vladikama, dodeljen im je Kulpin.

Стратимировићи су по крви и племство од доба Немањића, а сматра се да имају и немањићке крви по женској линији.

Изуградили су два дворца, у парковском окружењу. Крајем XIX века власници поседа постали су велепоседници Дунђерски. Мањи, „Стари каштељ“ је у оронулом стању. Већи дворац је добио данашњи изглед после рестаурације 1912.  (Дворци се назиру на сликама са крстом у парку испред цркве.)

Iz ove porodice bilo je više obrazovanih i značajnih ljudi, najistaknutiji su Stevan i Đorđe Stratimirović.

Stefan Stratimirović je bio karlovački mitropolit u vreme careva Leopolda II i Franje I, ali i u vreme Prvog i Drugog ustanka Srba, kada je svojom veštom i pronicljivom politikom pomagao borbi srpskog naroda. Mitropolit Stratimirović sastavio je odmah po izbijanju srpskog ustanka 1804. jedan precizan politički plan o oslobođenju srpskog naroda i poslao ga ruskom caru Aleksandru I na uvid.
Stefan Stratimirović je rođen 27. decembra 1757. godine u Kulpinu u poznatoj srpskoj porodici, koja je u vreme Druge seobe napustila Hercegovinu i od bečkog dvora plemićki posed i time stekla ugarski plemićki status. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Segedinu i Vacu. U zvanju mitropolita ostao je više od 45 godina, od oktobra 1790. godine do septembra 1836. godine.  Njegovom zaslugom osnovana je prva srpska gimnazija u Sremskim Karlovcima (1791), prva srpska pravoslavna bogoslovija (1794), učiteljska škola u Sentandreji (kasnije preseljena u Sombor - 1812), ikonopisačka škola u Sremskim Karlovcima (1809). Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Sr. Karlovcima.

Ђорђе Стратимировић (7. фебруар 1822. године, Нови Сад – 15. децембар 1908. године Беч) био је командант српске војске у мађарској Буни против Аустрије1848. године у којој су се Срби борили против Мађара а за сопствени национални статус у Аустрији, из чега је проистекло Војводство Србија, односно Српско Војводство  -Војводина.

Око цркве је више надгдобних споменика – колико сам видео, сви припадају члановима породице Стратимировић. На споменицима су уклесани племићки грбови, а уз имена обично стоји 'Кулпински'.

Село Кулпин се налази у Средњој Бачкој, у близини Бачког Петровца.

Tekst priredio Nenad Glišić korišćenjem različitih izvora na Internetu.