ЦРКВА " СВЕТОГ ЕВАНГЕЛИСТЕ И АПОСТОЛА МАРКА " У СЕЛУ КУЛА

 U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

Село Кула

је смештено на источној ивици Стига, подно брда Велики Бубањ 283м. Надморска висина села  је  110м. Становништво села Кула  је српско. Уз само село које га дели протиче река Витовница. Прво историско  помињање села Куле, је из 1378. године, где га помиње  у  повељи Кнез Лазар Хребељановић, као трг, који даје манастиру Дренчи. У Браничевском тефтеру село Кула се  1467. године, помиње као пазарно место- трг, који има 41  дом - кућу. Тада је Кула припадала области Ждрела и било, је тимар Синан - бега, диздара тврђаве Голубац. Године 1540, село по попису Смедеревског Санџаката има 25 кућа. Насеобину овог села су основали становници доласком са простора Крајине, Косова, и повратници из Баната. Село Кула је прва имала парни млин у  јужном делу. Стига давне 1880. године. Село  је подужег  збијеног типа, а припада брдским селима.Од седишта општине Малог Црнића село је удаљено 9.к., источно. Данас село Кула има 187 домова, са 744 становника. Село има четвороразредну школу, цркву, и родавнице мешовито, занатске делатности. Мештани се баве ратарством, сточарством, има и занатлија у селу. Село  је снадевено водом из сопственог водовода, и бунара. Данас  је то насеље модерног типа, повезано, са неколико  путних  праваца, асфалтиим путевима, као и правац према средишту општинском Малом Црнићу, затим путу  за Пожаревац, као путу  преко Црљенца, пут  преко Рановца за Петровац, и путу  према Божевцу и даље за Кучево. У непосредној близини села, до данас су сачувани, и остаци старих насеобина, из минулих векова. На месту  званом  "Кареа"  налазе се рушевине римског утврђења. На месту званом "Градац" посто је  остаци од рушевина града из средњег века, који  је имао своје куле, по коме  постоји вероватнођа да је и садашње име  села из тог доба  по имену средњевековних кула.

Седиште  парохије је у селу Црљенац, коме  припада још Кула, и село Рашанац. Године 1955. село Кула  је  на својој парохији, имало 286 домова са  1510  православних  душа. Познатом арондацијом парохија, у београдској митрополији 1883.г, село Кула  је  било самостална парохија. У  попису  парохија из 1723.  године, село Кула је имало 15 кућа, и припадало  је  "каменовској парохији". Године 1974, село Кула  је бројало 240 домова, и било је седиште Кулске  парохије, у  чијем су саставу били и села Црљенац, и Аљудово. По  званичном прегледу Српске Цркве из 1895. године, парохија кулска  је била у  познатом саставу, Кула са 222 дома са  1617 душа, а укупна  бројчаност  парохије  је  била  521  дом, са  3672  православне душе. Овакав састав  кулска  парохија  задржава до 1921.године, односно 1924.г, када у свом саставу  броји  3393 православне душе, и убраја се у  парохију прве класе. Парохија кулска  је  остала самостална и после арондације, парохија  крајем  1932. године, када  је  од ње  одвојен Црљенац, и Аљудово, у посебну Црљеначку парохију. Тек по  завршету другог светског рата, кулска парохија се  поново спаја са Црљеначком парохијом, са седиштем у Црљенцу. Данас  овом парохијом управља свештеник Мирко Михајловић, са црквеним одбором. Парохија Кулско - Црљеначко - Рашаначка, припада намесништву "Млавском"  у  вароши Петровац, а Браничевској Епархији седиште Пожаревац.

 

Црква "Светог Евангелисте и Апостола Марка"

Црква, у  селу Кули се налази у  подножју села, поред реке Витовнице, у самом центру насеља. Црква  је  посвећена "Св.Марку"и подигнута је 1869. године, од мешовитог материјала градње. Црква  је  једнобродна грађевина, којој  је доградњом 1925. година дозидан торањ. По својој спољашности, и унутрашњости, види се да је народ овог села, и краја зидао једноставне цркве, од оскудних средстава, без ичије помоћи. Првобитну цркву  је  освештао митрополит Србије Михајло, а по обављеној генералној оправци епископ браничевски Митрофан  1925.г. Црква  је поред саме реке, и њене  воде је често  плаве, тако да је данас  сва у влаги по  зидовима, и малтар се сав  одлепио у висини метар и по. У  предњем делу цркве је  подигнуто кубе, на чијем врху  је крст. Кров цркве  је  на две воде, покривен  је    ситним црепом, док  је кубе покривено  плехом. На цркви су постављени олуци. Црква  је  од  једне мање  припрате на улазу, наоса цркве, и олтара. Са леве  и десне стране су две апсиде - певнице  полукружног облика, као  и олтарски део  је такође   зида  полукружно. На самом торњу су  четири прозора са капцима, правоугаоног облика са сводом полукруга. Зидови цркве  су споља омалтерисани, и са простом израдом.  Дужина цркве  је  22 метра, ширина 7 метра, висина 8,5 метра крова цркве, таван цркве   је   једноставан раван, висина самог кубета цркве   је   11. метра. На  припрати цркве  су улазна врата од метала, док  су улазна  врата у цркву двокрилна и од дрвета су. Црква  је еликтрифицирана. Сам плафон у црквк је раван и осликан небеским звездама. Под у цркви  је  од плоча  гранитнмх. Црква  је имала свој стари првобитни иконостас, који  је био оштећен, и сада се чува у црквеној згради, иконе на старом иконостасу који  је  био  просте  израде, а саме  иконе на њему, су пренете  из старе цркве  која се  налазила некад,  над Врањевцем,  оближњем вису над селом. Иконе  су на платну, и оне се  чувају у згради поред цркве. Садшњи  иконостас у цркви  је новијег доба, и он  је у дрвету, дрвенарију  је  радио мајстор-столар Радиша Огњановић из Куле, а иконе на иконо стасу  је осликао ђакон Томић, из Жичке радионице сликања. Иконостас  је  рађен за време свештеника Десимира Јовића. Нови иконостас  је  освештан  1995. године, од стране епископа браничевског Игњатија у цркви у Кули. На самом иконостасу су 17  икона.  Над улазном делу у цркви се налази осликана икона "Светог Марка". Црква сада користи  своју стару  плаштаницу  из   1860. године. У цркви  је сада у употреби нова дарохранилица. Стара дарохранилица се   чува у згради поред цркве, она  је  из1869. године, са задње њене стране  на дрвету стоји следећи запис: Овај крст  приложи светом храму Куљанском, Никола Мишин из села Црлђенца себи и фамилији својој  за  вечити спомен  6.априла   1869.године. Антимис у  цркви  је стар нема годину. На  зиду цркве се  чувају две старе  иконе на дрвету. Црква има доста старих  богослужбених књига из XIX, и XX века. Црква у својим ормарима у самој цркви  чува и део архиве цркве, као и доста примерака црквених  часописа из XIX, и XX века. Црква има све  потребне    реликвије  за  богослужење. У цркви се чува више старих  кандила, као и  чаша црквених, од настанка цркве, као  и стари крст у олтару цркве. Цркви  је  потребна хитна санација због велике влаге од  поплава саме цркве. Поред цркве се налази са њене леве стране  од улаза звонара, изграђена од гвожђа на четири стуба, на којој   је   једно   звоно, сама звонара  је кров са  четири воде  покривена лимом. Звоно се  покреће механички, канапом-ужетом, на  звону   је угравиран натпис: 3воно  је  поклон храму  "Апостола Марка" у Кули  од  књаза Србског Милана Обреновића  IV.1870.године.  Црква има своје црквене  барјаке, поклон  је од  верног народа села Куле. Цркву  су до  сада посећивали, у њој служили литургију сви досадашњи епископи, браничевске епархије. Цркву данас  опслужује  свештеник Мирко Михајловић, а  о њој  брине  и црквени одбор из Куле.

 

Свештенство цркве од настанка  парохије до данас

Свештенство  које  се  помиње  у  овом списку  је  било  на  Кулско - Црљначкој  парохији
које  је у свом саставу опслуживало и село Рашанац, и Аљудово.
1.Лазар Пантелић  1864-1865. г,парох  рашаначки.   2. Милош Поповић 1872.г, парох, З. Милосав  Борђевић 1872 - 1888. г, парох рашаначки. 4.Сто јан Милутиновић 1877 -1880.г, капелан  кулски. , 5.Петар Поповић 1880-1883. г,парох  кулски., 6.Димитрије Борђевић 1883 -1923. г,парох кулски. , 7. Милан Д.Поповић 1922 - 1 924 begin_of_the_skype_highlighting 1922 - 1 924 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г,парох кулски и црљеначки.,   З.Душан Ф.Благо јевић   1923 - 1924. г, парох  кулски и црљеначки. 9.Сава Д.Поповић 1925.г,парох кулски. 10. Алексије Садничеј до  1941.г,парох кулски. , 11. Војислав Инђић 1941-1945. г,в.д.кулски избеглица из Восне. 12. Арсеније Шедко, парох кулски. , 13.Данило Поповић, парох црљеначки., Н. Владимир Вуковић протојереј  1933 - 1945. г, парох црљеначки. , 15.Павле Пономаре 1945 - 1961.г, парох  црљеначки. , 16.Душан Николић 1961-1971 .г, парох  црљеначки., 17. Раде Марковић непуну  годину, парох црљеначки. ,  18.Драгомир Лазић, кратко био на служби, парох црљеначки. , 19. Славољуб Бисић, и Бора Стаметић, кратко време  опслуживали при црквама у Црљенцу, и Кули. 20.Мирослав Обретковић 1975 -1981. г , свештеник црљеначки. , 211 Десимир Јовић  1981 - 1997. г, парох Црљеначко - кулски - рашаначки, и у обновљвном манастир. Брадачи, за његово доба  је манастир обновљен 22. Слободан Милиновић 1997 - 2000. г, парох црљеначко - кулски - рашаначки, 23. Мирко Михајловић од 2000.г, парох црљеначко - кулски - урашаначки, данашњи  је свештеник.
Пре ступања на снагу устава С.П. Цркве   1931. године, црквом и црквеном имовином су поред свештеника  управљали  и тутори. У периоду од  1921 - 1932. године, црквени тутори при црквеној општини,обе цркве су били: Сава Гајић, Душан Младеновић, Ђура Марковић, и Михајло Томић. После обављених црквено - ошптинских избора 1932. године, образоване су црквене општине. Црквену општину Кула су сачињавали: председници  који су се смењивали овим редом, Богосав Станојевић, Богосав Јеврем овић, и Пауа Савић, благајници су овим редом, Јован Пантелић, Михајло Трифуновић, и Илија Драгомировић, За  период  1933. године, конплетан црквени одбор у Кули су чинили:  председник Богосав Сто јановић,  потпредседник Михајло Томић. Старешина цркве Владимир Вешовић, благајник  Јован  Пон . . . , чланови, Милош Тодоровић, Добросав Миладиновић, Војислав  Јовић Миладиновић,  и  Чедомир Томић. У  периоду од 1945. до  1961. године црквени одбор је радио у саставу председник свештеник Павле Помоарев, благајник Илија Драгомировић,  чланови су, Ранко Тодоровић, Милош Младеновић, Велимир Богдановић, Душан Петровић. Садшњи одбор црквене општине Кула чине:  председник свештеник Мирко Михајловић, секретар Владета Перић, благајник Љубиша Павловић - пекар, чланови су Радиша Трифуновић, Радован Марковић, Славољуб  Стокић, Бранислав Савић, Мирољуб Тиворевић, Љубиша Рајчић, Драгојло Трифуновић,  и Драго Стокић,
 

Гробље у селу и споменици на њему

   
 Гробље у селу Кула се налази при изласку из села према Божевцу, на потесу званом "Цолови". Гробље се налази на локалитету гробља где  је  било у средњем веку. Надгробни споменици на самом гробљу су  из XIX, и XX  века, израђени су од тесаног камена, са крстом, без натписа имена, као и са именима покојника,од гранита, мермера, црног, белог, и  зеленог. На самом гробљу има и доста старих и нових гробница - капела  зиданих од стране  имућнијих мештана Куле. Гробље заузима површину око  један хектар, и сада се стари део као и нови део гробља неодржава. доста је урасо у шибље  и траву, има и доста  великих стабала разног дрвећа. О гробљу брине  сеоска месна  заједница у Кули. Народ овог села походи гробове својих  покојника, о дане  "Задушница", и  "Митровдана", а често  о благим данима у години. Гробови су сви по православном обичају сахрањивања, са обавезним дрвеним
крстом кад самим гробом. У гробовима су сахрањени многи  знани трговци знаменити  житељи Куле, сеоски кметови, ратници из минулих ратова, и добри и честити мештани, овог стишког села у целини.

Заветина у селу Кули од главна "Ђурђевдан", и  "Тројичин Петак", а црквена слава на дан "Светог Апостола Марка" у народу  званом "Марковдан". Од  1992.године, мештани села Куле, су обновили литију у селу, која креће на дан "Петак по  Тројци од цркве, преко  поља, путем до записа храста старог неколико векова у потесу "Бегановац "  према  селу Црљенцу, ова  поворка  иде са иконом, и са барјацима,  предвођена свештеником и са народом, чита се  молитва за спас  берикета, и здраве родне године, да не буде "града"  и болести у селу. На храсту постоји крст, који свештеник сваке године обнавља зарезивањем. По обављању литија се  враћа у село: Мештани 'села Кула, слави појединачно по фамилијама и своје крсне славе, Црква у Кули има своју  порту, у  површини од  9.ари, у њој се налази, црква, звонара, црквена зграда подигнута осамдесетих година XX века, црквени бунар, у згради  је киоск за продају свећа, на коме је истакнут ред богослужења у црквама у Кули, Црљенцу, и оближњем манастиру"Брадача" који  је обновљен и припада атару села Куле. Порта  је  ограђена оградом од бетона обложена каменом у горњем делу  гвоздена ограда, као  и црквена капија двокрилна од кованог гвожђа са крстом на средини. На стубовима капије су са обе  стране уграђени крстови од белог гранита. Порта се  приликом изливања реке  Витовнице, често плави, јер је ниво  порте веома низак.                                                  
Црква у селу Кули, поред црквене  порте, има и непокретно имање  под шумом, у површини од 8 хектара, и 60 ари земље, у атару Кулском.

 
Коришћена грађа и литература за писаае а цркви у селу Кули -Стиг.
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2001,2002.г. 2. Казивање  Љубише Павловића пекара из села Куле 2002.г.
З. Шемативам Епархије Браничввске - Пожаревац 1972.г. 4. Шематизам Цркве из  1924.г. Сремски Карловци  1925.г. 5. Насеља Браничева -Д.Јацановић, и Б.Младеновић - Пожаревац 2002.г. 6. Казивање Радише Трифуновића из села Куле 2002.г.