ЦРКВА «СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМЕ» У ТАБАНОВЦУ
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Село Табановац
је насеље збијеног типа, на обалама речице Бусур, која га дели на већи десни и мањи део села на левој страни. Село је смештено у Сред свог атара. Табановац припада општини Петровац на Млави, као и "Млавском" намесништву. Географски се налази у области "Млава" и "Коса", село припада Коси, јер се простире уз источну страну Брдске косе тзв. Сопотске косе која дели воду Млаве и Мораве. Табановац се налази на правцу пута Петровац - Свилајнац. Атар села обухвата површину од 15,5 километра квадратних. Село броји 276. домова, са око 1300 становника. Кофигурација терена насеља је равничарско -брдовита. Највиша надмирска висина је кота од 291 метар на брду Дубрава, а најнижа је кота 148 метара, на ушћу потока "Трске" у реку Бусур. У свом атару Буровац има трагове ишчезлих насеља од раног праисториског доба, преко Рима, и средњег века, то су: Врбовац, Беловоде, Градиниште , Селиште - Буровачко, Ливаде. Село се по предању први цут помиње под именом Табановац око 1801. године. Најстарији писани подаци говоре да је у време средњег века на територији садашњег села, постојала насеља "Парложица" које је 1467. године бројало 22 куће Сада постоји потес са именом "Парлози" у Табановачком атару. Насеље"Ливаде" Према турском попису, по коме је вршена наплата царске дажбине, 1820. године, Табановац је тада имао 41 .кућу и припадао је кнежини Млава. По попису из доба 1834. године село Табановац, има 62 куће са 356 становника. 1859.године по попису канцеларије у Свини - (Петровац) имао је 99 кућа и 126 пореских глава. Пописом из 1863. године Табановац има 135 кућа и 644 становника. На почетку двадесетог века Табановац има 220 кућа са 256 пореских глава. Године 1928, Табановац има 262 куће са 1506 становника. Године 1948, село има 293 Куће са 1357 становника. Године 1953. има 299 кућа са 1405 становника. Пописом из 1961.г село има највећи број домова, и највећи прираштај становништва 313 кућа са 1413 становника. Пописом из 1991. године број се смањује, 278 кућа - домова, са 1323 становника. Село има своју четвороразредну школу, прва школа у селу је била 1894. године. Нову школску зграду село добива 1 933. године. Село има и своју цркву која је саграђена 1 913. године. Збијеног је типа и доста је развијено, село има објекте за своје потребе, дом културе, продавницу, апотеку за пољопривреду, магацине, аутобуски саобраћај. Насељено је становништвом српског рода, и православне вере. У селу има и мешовитих бракова са другим вероисповестима.
Табановачка парохија, унутар Буровачке парохије
Табановац се налази у оквиру парохије Буровачке од 1946. године, као II црквена општина. Табановац је некада био у саставу Велико Лаолске парохије, године 1924, и парохију су тада чинла два села: Велико Лаоле, и Табановац, била је то парохија 1. класе, са 3624 православне душе. Парохију је опслуживао свештеник Андреј Степановић. Табановачка парохија сада има око 250 активних домова, који славе своју крсну славу. Табановачка пархија, је увек у свом селу имала верујући народ, који је помагао рад цркве, како у градњи, обнови, тако и о црквеним празницима, славама, литијама, и народним скуповима.
Црква "Светог апостола Томе" у селу Табановац , припада
Буровачко - Табановачкој парохији. Млавском намесништву
са седиштем у Петровцу. Црква је саграђена у потесу
атара "Врбовац," на око један километар североисточно
од села. Црква је саграђена на имању које јој дарива
породица - фамилија Влајић из Табановца. Ктитор цркве је
Станоје Влајић, у спомен на свог сина Томислава, који
је несрећним случајем страдао. Градња цркве је почела
да се зида 1913.г, а завршена је и освештана 1919.
године. Цркву је освештао на дан "Светог Пророка Илије",
лично српски патријарх Димитрије. Црква је сазидана од
тврдог материјала камена, мешан је са врућим кречом
приликом зидања. За градњу је утрошено 100 фата камена.
Црква је сазидана у српско - византијском "моравском"
стилу. Димензије цркве су дужина 12 метара, ширина 6
метара, висина кубета са крстом је 10 метара.
Црква се одликује једноставном архитектуром, чија је
основ крст, са апсидама, кубетом, и звоником. Спољашност
цркве је омалтерисана, а у најновијој рестаурацији је
кречена, и фарбана, са белим топалитом, Први свештеник
који је служио у цркви био је Андреја Степановић. Црква
има два кубета, прво веће је на западној страни цркве
где су и улазна врата, друго је у средишњем делу храма,
и оно је нешто мање на оба кубета постављени су крстови
ливени од пљоснатог гвожђа, као синболи хришћанства -
православља. Кров цркве је на две воде, цео је покривен
бакарним лимом. Кубе предње је са прозорима који су по
висини правоугаоног облика са полукружним луком. У
предњем делу на западу постоји као мања припрата трем
пред вратима храма. Црква има и своја врата у средњем
делу. 3адњи део цркве је у олтарском делу сазидан у
полукругу, тако да то даје посебан и леп изглед цркви.
Црква има олуке од лима који штите и чувају фасаду од
киша, и снега. Иконостас у цркви је, живописао сликар
Љубисав Гајић из села Бистрице. Десетак икона у
иконостасу су насликали Радомир Добросављевић и Милорад
М.Ђорђевић из Табановца. Најстарија икона је икона "Пресвете
Богородице са дететом" коју је 1909.г, насликао Риста
Ђорђевић из Табановца. Звоник цркве са кубетом је
дограђен цркви 1973. године, и са крстом је висине 11
метара. Антимис у цркви је положен 1920. године. Звона
су поклон мештана, има их два комада, једно поклони сам
ктитор Станоје Влајић, а друго је поклон Станковић
Велимира и Кате трговаца из Табановца који су живели у
Петровцу. Иконостас је сликан и урађен у три нивоа по
висини иконе. Црква има своје богослужбене књиге за
служење у цркви као и реликвије, сасуде за пречест,
крстове, и црквене барјаке. Све је то из новијег периода,
као и пар икона које су цркви поклонили и урамили,
верници из села и околине. Поред цркве се налази и
гробље на коме почивају покојници из фамилије Влајић -
ктитора. Треба напоменутм да је црквено звоно, на дан
страдања -погибије Краља Александра Крађорђевића звонило
без прекида, као и на сам дан сахране.У порти цркве
поред храма се налази и црквени дом са салом, освештан
19б4. године, као трепезарија - сала саграђена 1986 .године.
На улазу у порту је сазидана црквена капија од фасадне
цигле, са крстом на њој. Цркву је посетио садашњи -
Епископ браничевски господин Игњатије 15. октобра 1995.
године. Амбијент око цркве је живописан, пун дрвећа,
липа, воћки јабука која служи као црквени запис. До
средине седамдесетих година, близу цркве су постојали и
стари трепезар саграђен од дрвета, као и стара дрвена
звонара, сада не постоје, јер су порушене и урађене
нове. Црквом у Табановцу руководи свештеник Славиша
Панић, са црквеним одбором из села Табановца. Црква у
својој унутрашњости има уграђену галерију за хор која
се налази изнад улазних врати цркве.
Свештенство цркве од њеног настанка до данас
Свештеник Андреја Степановић из Великог Лаола од 1919
-1927.г. Војислав А.Стојиловић од1927 - 1928.г.
Александар В.Стефановић од 1928 - 1933.
Драгољуб С. Поповић - Шетоњски парох, Алексаадар
Мирошченко - Рус од 1933-1 939. г, као Табановачки
свештеник Сибин Станковић 1933.г Будимир В.Васиљевић
од 1934 - 1935. г. Милутин Ивић од 193б. године,
свештеник Милан Мијатовић од 1941 -1944.г Јован Б.
Шарић од 1944 - 1945. г. обоје су били избеглице из
рата. Од 1946. године јеромонах Михајло Стојадиновић,
парохију опслужује в.д. свештеник Бранислав И. Петровић
1947. г.в.д.свештеник Мојсије Арсић 1948. године
Василије Каљужни од
1 949
-1 961
begin_of_the_skype_highlighting 1
949 -1 961 Vrij end_of_the_skype_highlighting
.г. свештеник Груја Грујић из Дубнице на служби од
1961-1991 године, упокојио се лета 2002. године. од
1991. године до данас парохију и цркву опслужује
свештеник Славиша Панић родом из Гложана
Црквена општина
Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве 1931. године, црквом и црквеном имовином поред свештеника управлали су црквени тудори. Из оскудних сачувани података у периоду пре рата црквењаци у цркви су били Милан Влајић, Радомир Миљковић, Властимир Миљковић. Црквени одбор је био: Миљко Станојевић, благајник Богомир Миљковић, чланови Властимир Петровић, Божидар Антић. Црквењаци у периоду од другог светског рата до 1991. године су били Милић Вла јић.У црквеном хору су певали Мата Матић, Драгослав Живановић, Милорад. М. Ђорђевић и Милорад С. Ђорђевић. Садашњом црквеном општином Табановац, управља црквени одбор свештеник Славиша Панић, прадседник одбора је Драгиша Влајић, благајник Радиша Димитријевић, Малиша Николић – ПредрагРадован Радовановић. Милован Радомировић, Славиша Тошић, Радосав Влајић, Милоје Антић, Драгиша Радисављевић,
Милорад С. Ђорђевић, Радиша Миљковић члан за Швајцарску, Живорад Марисављевић члан за Аустрију,
Миодраг Симић - потпредседник и почасни члан Милић Влајић - бивши председник.
Гробље и споменици на њему
Табановац има своја два грабља, Једно је у месту "Јасенар" на локалитету Станојкина страна, а друго гробље је у црквеној порти у којем се сахрањују фамилије "Влајић"; ктитори цркве. Гробље у Јасенару смештено је на источној страни брда, површина гробља је један хектар. Гробље је настало средином 18. века. У садашњем гробљу су споменици мањг броја из ХIХ века, а већина је из XX века. Споменици на гробљу су "од камена, блокова, црког гранита, мермера, и шлајфованог бетона - терацоа. Гробље је неограђено и доста је запуштено има гробова где потомци у добром делу одржавају гробове. Новији гробови су оивичени бетоном и оградом од гвожђа. Треба напоменути податак - натпис са једног споменика који гласи "Господ Исус Христос је рекао: Ја сам пут, истина, и живот, нико не долази оцу - сем кроз мене", гроб је мештанина Николије Миладиновић 1897 + 1980. година.
Гробље у црквеној порти је много мање и заузима површину од два ара. Гробље је настало почетком XX века. Поред ових два гробља у којима се закопавају умрли, у атару села постоји доста старо гробље без надгробних споменика, локалитет се зове "Фругољево брдо", ту се и данас налазе људске кости дуже од скелета данашњег човека. Сматра се у народу да су ту покопавани "Јелини". У дворишту једног мештанина налази се надгробни камен из 19 века, народ сматра да је ту сахрањена особа која је умрла од куге - чуме. Тај споменик народ сада зове "Чумин гроб". Гроб је у имању Радослава Радовановића. Треба рећи да се у сеоском гробљу сахрањују и мештани који су дигли руку на себе - самоубице, који су у селу Табановцу од послератног доба до данас многобројни. Село има у центру села, споменик "Витешком Краљу Ујединитељу Александру Карађорђевићу са његовом бистом", као и споменик са урезаним именима погинулих у првом светском рату и умрлим у њему. На истом споменику су имена погинулих у другом светском рату на страни партизана.
Заветине и Литије
Црква слави своју славу "Светог апостола Томе", као и Мали Ускрс, у Недељу после Духова, када иде пољем и селом литија. До 1990. године на дан Малог Ускрса, и на дан "Светог Пророка Илије, у црквеној порти су организоване сеоске игранке, и окуплања народа, сада тога нема.
Парохијски дом
- Саграђен је новијег датума, има и црквена сала за славље, и смештај гостију верника. Црквени дом је завршен и освештан 1964. године, црквена сала са трепезаријом је саграђена 1986. године, порта цркве је око 20 ари.
- Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Табановац
- 1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2002. г.
- 2. Казивање свештеника Табановачког Славише Панића 2002. г.
- З. Казивање члана Ц.О.Табановац Милића Влајића 2002. г.
- 4. Табановац, аутор Миле Стојилрвић - Табановац 1998. г.
- 5. Казивање Предрага Павловића - мештанина из Табановца 2002.г.
- 6. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.г 7. Млава, Љубомир Јовановић - Београд 1905.г,
- 7. Насеља Браничева - Д. Јацановић, и Б.Младеновић - Пожаревац 2002. г,