ЦРКВА "СВЕТОГ ЈЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА" У СЕЛУ БЛИЗНАК
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Село Близнак
се по
први пут званично помиње у време насељавања одбеглог
становништва пред најездом турске војске почетком XIX
века. Први податак говори да је то ново насеље са 15
кућа 1818. године. До пред сам крај прошлог века не може
се тачно описати право стање развоја села Близнак.
Хронолошки се може сагледати раст кућа у периоду XIX и
XX века. Године 1818. било је 15 кућа, 1859. године било
је 53 куће, на попису 1863. године било је 63 куће, док
је 1890. године било 98 домаћинстава са 604 становника,
у периоду 1921. године било је 128 кућа, са 664
становника, године 1971. село је имало 155 домова,
период новијих пописа говори да је 1981. године било 526
становника, а већ у попису 1991. године тај број је опао
на 464 становника. Према просечној насељености по
густини село Близнак се налази на десетом месту у
општини Жагубица, са стопом од 22,7 становника на
километру квадратном. Село Близнак је једно од најмањих
села у Хомољу. Географски се налази у ерозивном
проширењу Близначке реке, у самом крајњем делу јужних
Горњачких планина. Налази се ван свих важних путних
праваца у Хомољу. У новијем времену има асфалтни пут
који се спаја са путем Крепољин - Деспотовац. Сам атар
села Близнак је кружног облика и захвата површину око
20,4 километара квадратних. По самој величини село се
налази на 11 месту у општини. У Близнаку је веома раном
периоду радила основна школа која је постојала давне
1837. године. Над самим селом доминира "Близначко брдо"
са 346 метара надморске висине. Село Близнак сада има
око 100 кућа.
1. Близначка парохија
2. Црква Светог Јеванђелиста Марка
3. Свештенство цркве, од настанка парохије до данас
4. Црквена општина
5. Гробље и споменици
6. Заветине и Литије
7. Парохијски дом.
Близначка парохија
Добила је име по селу
Близнак. Парохију чине села Близнак, Сиге, Милановац,
Крупаја, Липовица, Медвеђица.
Године
1924. село Близнак је припадало тадашњој "Сигачкој
парохији", од данашњих села истој парохији су тада
припадала и села Крупаја и Медвеђица. Тадашња Сигачка
Парохија којој је припадао Близнак је убрајана у
парохије II класе и бројала је 1860 домова. Додељена је
била манастриру Горњаку, јер није имала своје цркве.
Парохију је тада опслуживао свештеник Живота Б.
Миленковић. Село Сиге има 248 домова и око 990
становника, село Милановац има 147 домова и око 619
становника, село Крупаја има 180 домова и око 760
становника, село Липовица има 169 домова и око 720
становника, село Медвеђица има 34 дома и око 60
становника. Пошта ове црквене парохије је Крепољин
12316.
Црква "Светог Јеванђелиста Марка"
Налази се на узвишењу у
селу Близнак, на месту званом "Раскрсница". На парохију
1935. године долази свештеник Михајло Вуковић, који на
иницијативу грађана Близнака да се треба црква градити,
убрзо оснива црквени одбор за градњу цркве. Прилог за
градњу цркве сакупљан је од народа из села, као и из
села која гравитирају Близнаку. Главни инвеститори
изградње цркве у Близнаку су били привредници, трговци и
једним делом држава Краљевина Југославија. Плац на коме
је започета изградња храма су поклонили браћа Мишковић,
Драгољуб и Јакша, као и Атнић Милисав и Милутин.
Средства за градњу су скупљана пуне две године, и сама
градња цркве је започета у пролеће 1937. године.
Изградња цркве је трајала две године и завршена је 1939.
године. Црква је посвећена "Апостолу и Евенђелисти Марку"
који се слави 8. маја сваке године по новом календару.
Постоји и сада "Црквена Повеља - Празнички Минеј" у коме
стоји писани запис "Благословом његовог преосвештеника
Епископа Браничевском др. Венијамина би започет рад на
подизању ове Близначке цркве у години 1937.''
У финансијској изградњи цркве је учествовао и господин
Мирко Урошевић, тадашњи посланик среза Хомољског. Треба
напоменути да су као главни прилагачи били "Канцеларија
Краљевског височанства Краља Петра II Карађорђевића",док
је Обрен Јовановић дао у новцу и даровао звоно за цркву,
Благоје Јацић из Београда - власник рудника Ресава "Баре"
дао је сав грађевински материјал, Банска управа у Нишу,
Љуба Богдановић трговац из Жагубице, као и многи други.
Црква је своје освећење доживела пред сам почетак рата
1940. године. Црква је зидана у "српско византијском"
стилу градње. Црква има два кубета, са два већа крста.
Кубе изнад улазних врати на западном делу је нешто више,
и четвртастог правоугаоног је облика. Кров цркве је на
две воде и покривен је новим црепом, док су куба
покривена плехом. Кубе у задњем олтарском делу је из
неколико нивоа и терасастог је облика. Оба кубета на
себи имају и мање узане прозоре. У предњем је смештено и
првобитно звоно. Првобитни иконостас је био од дасака и
веома примитивне израде, служио је само ради одвајања
олтарског дела од унутрашњости цркве. По казивању
црквењака њега је урадио столар из села Близнак. Тај
иконостас је у новије време уништен тако да се губи и
траг мајстора. Садашњи нови иконостас је урадила
мајсторска радионица из Београда и нешто је квалитетније
израде са осликаним иконама на њему, рад је Петра Билића.
Црква је споља са фасадом реновирана и санирана, као и
унутрашњост која се сада осликава фреско сликањем од
истих мајстора. Црква споља има на крову олуке.
Дрвенарију на иконостасу је израдио мајстор Вездимир -
Гиле из села Липовице. Црква има своје богослужбене
књиге, као и остале потребне покретне ствари за обављање
црквених делатности. Црква је пространа и добро
осветљена светлошћу. Најновија спољна реновирања су
рађена 2000/2001. године, док се сада 2002. године
унутрашњост реновира. Цркву сада опслужује свештеник
Братислав Павловић.
Свештенство цркве, од настанка парохије до данас
Из веома оскудних података о свештенству при овој парохији, а касније и цкрви, може се сазнати мали број имена свештеника који су у другој половини XIX века, и са почетка XX века били на овој парохији која је била "Сигачка". Период се односи на 1875. годину до 1925. године. Свештеници су били: Аранђел Илић, Владимир Милетић, Павле Михаиловић. Тада је намесник Хомољског намесништва био Петар Радивојевић, парох Жагубички. У периоду од 1910. године до 1925. године, ову Парохију су опслуживали свештеници Живота Б. Миленковић из М. Горњака, свештеник Крепољински Драгољуб Р. Мијатовић, као и Стојан Мијатовић. Период од 1931. године до 2002. године, помињу се имена свештеника: Јосиф Багин, Михајло Вуковић, Петар Зарић, Љуба Зарић, Милосав Лекић, Живослав Илић и садашњи свештеник Братислав Павловић.
Црквена општина
Пре ступања на снагу
устава С.П. Цркве 1931. године, црквеном имовином су
управљали уз свештеника и црквени тутори. По сачуваним
записима који се односе на период пре градње саме цркве
у Близнаку, из времена 1933. године, постојао је
првобитни црквени одбор, који је имао задатак да окупи
народ из села Сиге, Близнака, Милановца и Крупаје, који
се сакупљао на дан "Биљаног Петка" на брду међи званом "Шорлија",
пропланку који је био место централног окупљања, где се
требало првобитно градити црква. Тај одбор су чинили:
Свештеник Јосиф Багин, Ђорђе Јовановић, Сима Пацић из
Милановца - Благајник, Јован З. Илић. Други одбор који
је чинио црквену општину Близначку сачињавали су
1935/36/37/38/39. године: свештеник Михајло Вуковић -
председник, Раденко Станојевић - заменик председника,
Драгољуб Мишковић, Јакша Мишковић, Милисав Антић, сви
чланови црквене општине Близначке, за време њихово
подигнута је црква у Близнаку.
Садашњу црквену општину Близначку сачињавају: председник
је свештеник Братислав Павловић, чланови су Тихомир
Антић - црквењак.
Почетком 21. века, садашњи одбор је носилац обнове цркве
"Светог Евенђелиста Марка". Црквену општину су повремено
посећивали и Епископи Браничевске Епархије, писаних
података о датумима нема.
Гробље и споменици на њему
Гробље у селу Близнак се налази у самом селу, на месту званом "Ораница". Гробље и споменици на њему датирају спочетка XIX и XX века. Сада се о гробљу брине Месна заједница Близнак, цивилна власт. Становништво које се сахрањује на гробљу је мешовитог етничког порекла, већина је српског, а мањина је "влашког".
Заветине и Литије
Село Близнак као седиште Парохије, слави као црквену славу "Марковдан" 8. маја. Црква са мештанима слави и "Светог Тодора" и "Цвети". Сеоска главна заветина је "Свети Пророк Илија", а слави се и "Спасовдан". Село сада има својих 100 активних кућа. Село је пре рата до 1933. године славило и окупљало се као литија на брду званом "Шорлија", то је пропланак на Сигачко - Близначкој међи, био је то увек "Биљани Петак". Сва друга села у Парохији Близначкој имају и своје сеоске славе и заветине.
Парохијски дом
У селу Близнак, Парохијски дом је новијег датума и саграђен је веома просто, више служи за смештај инвентара. Свештеник станује у селу у другој згради. Порта има 20 ари површине.
Коришћење грађа и литература, за писање о цркви у селу
Близнак-Хомоље
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића
2001. и 2002. године,
2. Казивање свештеника Живислава Илића, некада
Близначког сада у Божевцу 2002. г.,
3. Монографија села Сиге-Хомоље, аутора Петра Трујића
1998. године,
4. Шематизам Браничевске Епархије, Пожаревац 1972.
године,
5. Хомоље - Географска монографија, Љубче В. Миљковић,
Нови Сад 1992. године,
6. Насеља Браничева, Д. Јацановић и В. Младеновић,
Пожаревац 2002. године.
