ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У ЦРЉЕНЦУ
U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Село Црљенац
је
смештено на крајњеи југу стишке равнице. Село је ушорено
и збијеног типа насељености. Од магистралног пута
Петровац - Пожаревац, се одваја пут који са западне
стране долази до села. Црљенац је некада припадао срезу
Млавском у Петровцу, данас припада општини у Малом
Црнићу. Поред села протиче поток Мореч. Сеоски атар
захвата површину од 1724 хектара. Поред села тече и
река Витовница. Најнижа надморска висина села је "Кременац"
110 м, а највиша је брдо "Врањевад" 229 м. Село Црљенац
је повезано асфалтним путевима са свим околним селима,
и већим општинским центрима Млаве, Стига, и Браничева.
Село данас има 310 домова, са 1250 становника. Прво
помињање села се налази у Браничевском Тефтеру, који се
односи на турски попис пореза из 1467.г, тада под
именом"ИХИЛИНЦЕ" са 5 кућа. Друго помињање Црљенца се
односи под именом Црљенац у турском тефтеру
Смедеревског санџаката 1519.г. По попису из 1784. г,
који се односи на извештај Франца Ксавера - Покорног
стоји да село Црљенац има 14 кућа. Село је смештено у
долини реке Витовнице, село има своју школу, цркву, и
друге пратеће садржаје са трговинским радњама,
пекаром, и доста добрим произвођачима воћа поврћа, и
пољопривредним призводима. Село има и занатлија. Црљенац
је познат по свом учитељу "Миши" који се постара да
подигне цркву, затим по народном посланику Стојадину
Павловићу, генералима Жики Будимировићу и Љубиши
Величковићу, затим културним ствараоцима писане речи,
песницима Милисаву Павловићу, Срби Митићу, Живојки Милић,
Драгану Јовићу, као и по мештанину публицисти који
написа монографију села Милићу-Мићи Антони јевић, као
и по песникињи Лепици Станишић. Најхрабрији ратник
из Црљенца у првом рату 1914 - 1918.г, беше Милисав
Савић - Луле војник 9 пешадиског пука првог позива
Дунавске дивизије, ко ји са поносом села и краја на
својим грудима понесе Карађорђеву звезду, и у гроб на
крају свог родног Црљенца. Данас село Црљенац чува
своју цркву, а на челу ње је свештеник Мирко Михајловић
са својим одбором. Село Црљенац у својој прошлости
носило је и име "Грабовац" Село је изнедрило и
познату глумицу, и професора глуме Верицу Милошевић,
која живи у Петровцу . Црљенац у свом атару има неколико
античких локалитета, што сведочи да је простор Црљенца
био насељен у прошлости. У потесу Бегановац, постоји
стари лужњак, који је запис.
Црљеначка парохија
Седиште ове парохије је у селу
Црљенац, парохији припада и село Кула која има и своју
цркву, као и село Рашанац које данас има своју
новоподигнуту цркву. По сачуваним подацима о овој
парохији стоји да су ову парохију "Црљеначко -Кулску"
педесетих година XX века чинила села: Црљенац са 397
домова 1670 душа, Кула са 286 домова и 1510 душа,
Рашанац са 429 домова и 1780 душа, и село Аљудово са
65 домова и 468 душа. По попису парохија из
1723.године, село Црљенац припада саставу каменовске
парохије тада је бројало 17 домова. У црквеном
прегледу нурија - парохија, ко ји је састављен по
извештају егзарха Максима Ратковића између 1733 и 1735.
године, помиње се Црљенац као насеље са 17 домова.
Црквеном арондацијом парохија у београдској митрополији
1883. г, Црљенац је са својих 213 домова припао
кулској парохији. По писаном шематизму цркве из 1924.
године, ова парохија је носила назив "Кулска"
састављена од села Куле, Аљудова и Црљенца, по рангу
уврштена је у I класу са 3393 православне душе, са две
цркве "Св апостола и евангелисте Марка" у Кули, и цркве
"Св апостола Петра и Павла у Црљенцу, свештеник на
парохији је био Душан Благо јевић. Село Рашанац је
тада имало своју "Рашаначку" парохију која припадаше
намесништву Млавском, била је II класе са 1744 душе,
цркве нема, и припада цркви каменовској, свештеник је
био Милан Д. Поповић. Тада је Кулска парохија са
поменутим селима 1924.г,
припадала "Протопрезвитерату Округа Пожаревачког", и
тада је на челу његовом био Окружни протопрезвитер парох
1. пожаревачке парохиЈе Милан Бранковић.
Црква "св апостола Петра и Павла у Црљенцу"
У самом центру села поред
пута Црљенац-Кула, преко пута школе, на лепом месту
саграђена је црква "Светих Апостола Петра и Павла" у
Црљенцу. Црква је лепа и инпозантна грађевина,
саграђена у српско-византиском стилу градње. Црква је
започета са зидањем, по оформљеном одбору 1904. године.
Одбор за подизање цркве су чинили: Станко Стокић
председник општине, сеоски кмет , Мирко Стојановић, и
сеоски одборник Тоза Јовановић, заједно са тада сеоским
учитељем Михајлом Огњановићем. Црква је зидана од тврдог
материјала. Основа цркве је крст, а завршава се
високим кубетом. По подацима који казују црква је исте
1904. године на дан Петровдана била завршена, и тада је
на цркви постављен велики златни крст, а 26. децембра
1904. године, црква је била припремљена за богослужења,
и сутрадан је у њој служена литургија и освештана. По
подацима које наводи свештеник Павле Пономарев, сто ји
да је црква званично освештана од стране митрополита
Србије Димитрија 1911 . године. Мајстор који сазида
цркву је Пфаф са својим сином из Пожаревца.
Црква у Црљенцу је спомен црква јер у њој је спомен
плоча са именима погинулих, и умрлих у рату од 1914 -
1918. године из Црљенца. На западном делу цркве, изнад
улазних врати споља налази се мозаик фреска "Светих
апостола Петра и Павла који је урадио студент Александар
Пантић родом из села Куле. На цркви су 18 прозора, над
којима су полусводови озидани што цркви даје леп склад.
Кров и кубе цркве су били покривени лимом, данас је кубе
покривено бакарним лимом. Симс на цркви је у плитком
рељефу, апсиде цркве синболизују крст. На самом врху
цркве је нов позлаћен крст као и на четири стране цркве
на крову још по један крст. Над замадним делом улаза је
мања припрата цркве. Црква је подељена на припрату,
лађу цркве, и олтар Олтарски део цркве у унутрашњости
дели дрвени иконостас који је радио мајстор из Пожаревца,
иконе је уљаним бојама сликао живописац Влајко
Вукосављевић, иконе су сликане у духу наше иконографије,
са изоштреним осећањем и укусом лепог. Певнице су
смештене у леву и десну страну цркве у апсиде. Олтар
је доста простран и широк, он је део лађе цркве. У
самом олтару су камени св.престо и жртвеник у посебној
ниши у зиду са леве стране св.престола. Сам иконостас
је у три нивоа икона. Црква има над западним делом
изнад улазних врати галерију. Плаштаница у цркви је
стара од настанка цркве освештана за време Митрофана.
Антимис у цркви првобитан је изгорео, сада је у цркви
нови антимис, који је 2001. године, освештао владика
Игњатије. Црква има све потребне црквене сасуде, одежде,
и богослужбене књиге са служење. Са десне стране од
улазних врати у цркву, налази се звонара, која је
подигнута на четири метална стуба, постоје два црквена
звона. 3вонара је са четвороугаоним кровом покривена
је лимом. Покривач крова од бакра је радио мајстор из
Шабца. Први свештеник у цркви у Црљенцу је био свештеник
Димитрије Ђорђевић, који је био и Кулски свештеник.
сада о цркви у Црљенцу брине, и у њој служи, као и на
целој парохији свештеник Мирко Михајловић. У цркви се
налазе иконе које поклони народ. На левој страни зида
цркве од улазних врати постоји икона на платну "Богородица
са Христом" поклон од Милије и Латинке Милојковић
обућара из Пожаревца, маја 1932.г. Добротвор цркве је и
Јарослав Бајлони, као и Станко Стокић 1930.г. Црква у
Црљенцу је имала и своје Певачко друштво 1920. године,
које се звало "Нада", његови чланови су певали у цркви,
као и по приредбама у Млавском, и Стишком крају. Његови
чланови су били: Секула Јовановић, Станко Јовић, Душан
Станисављевић, Властимир Антонијевић, Војислав Животић,
и Мика Давидовић. После другог светског рата црква
добива ново певачко друштво при цркви: Драгољуб
Станковић, Драга Милосављевић, Миодраг Стевић, Миле
Антић, Живадин Животић, Властимир Антић, Борко Живановић.
У атару Црљенца-Куле, до скора се налазило манастириште
са остацима манастира Брадаче, који је данас обновљен
и жив манастир. Црква је у више наврата, на фасади и
крову поправљана, и обнављана, фасада је споља и унутра
омалтерисана. Споља црква је офарбана и у дворишту има
свој бунар, поред пута је ограда Црква има и своју
библиотеку са доста часописа и књига духовне садржине.
Сада поред улазне капије посто ји киоск за продају
свећа. Црква има свој горионик за свеће. Црква има
олуке који чувају фасаду цркве. Црква је
електрифицирана. Данас при цркви постоји дечији хор
ђака од првог до осмог разреда из Црљенца. Црква има
своје барјаке, које поклони верни народ.
Свештенство Цркве од настанка парохије до данас
Из
сачуваних писаних црквених протокола може се видети да
су ови свештеници ' служили, и опслуживали парохију и
цркву у Црљенцу:
1 Лазар Пантелић 1864 - 1865.г, парох рашаначки, 2.Милош
Поповић 1872.г, парох кулски. 3.Милосав Ђорђевић 1872
- 1888.г, парох рашаначки. 4.Стојан Милутиновић
1877-1880.г, капелан кулски. 5.Петар Поповић 1880-1883.г
парох кулски. 6. Димитрије Ђорђевић 1883-1923.г, парох
кулски. 7.Милан Д.Поповић 1922-19241г, парох кулски, 8.
Душан Ф.Благојевић 1923-1924.г, парох кулски и црљеначки.
9. Сава Д.Поповић 1925.г, парох кулски. 10.Алексије
Садничеј до 1941.г, парох кулски, 11.Војислав Инђић
1941-1945.г,в.д.кулски избеглица из Босне 12. Арсеније
Шедко, парох кулски, 13.Данило Поповић парох црљеначки.
14. Владимир Вуковић протојереј 1933-1945.г, парох
црљеначки. 15. Павле Пономарев 1945-1961.г, парох
црљеначки. 16.Душан Николић 1961-1971.г, парох црљеначки.
17. Раде Марковић непуну годину служио, парох црљеначки.
18. Драгомир Лазић кратко време службе, парох црљеначки.
19. Славољуб Бисић, и Бора Стаметић кратко опслуживали
при цркви црљеначкој. 20. Мирослав Обретковић
1975-1981.г, свештеник црљеначки. 21. Десимир Јовић
1981-1997.г, парох црљеначко - кулски. 22. Слободан
Малиновић 1997-2000.г, парох црљеначко - кулски. 23.
Мирко Михајловић од 2000. године, данашњи свештеник.
Црквена општина
Пре ступања на снагу
устава С.П.Цркве 1931. године, црквом, и црквеном
имовином су поред свештеника, управљали и црквени тутори.
Из сачуваних црквених књига, цркве у Црљенцу може се
видети да су црквену ошитину представљали: од 1921-до
1932.г, Сава Гајић, Душан Младеновић, Ђура Марковић, и
Михајло Томић, као црквени тутори, и то на обе црквене
општине, у Црљенцу и Кули. По обављеним првим црквено -
општинских избора 1932. године, образоване су црквене
ошитине, у Кули и Црљенцу. Тако су на челу ових општина
били председници: Црљенац, је био Живко Живковић, село
Кула је имала тада председника Богосава Станојевића, за
тим Богосава Јевремовића, и Пауна Савића. На дужности
благајника смењивали су се у Црљенцу Сава Живковић,
Радивоје Милојковић, и Станко Јовић, а у Кули: Јован
Пантелић, Михајло Трифуновић, и Илија Драгомировић. У
периоду педесетих година XX века, црквене општине у
Црљенцу и Кули су представљали одбори. Црљенац -
председник свештеник Павле Пономарев, благајник Станко
Јовић, чланови су Душан Станисављевић, Душан Гвоздић,
Милисав Прокић, и Петар Костић сви су земљорадници из
Црљенца. У Кули председник свештеник Павле Пономарев,
благајник Илија Драгомировић, чланови су Ранко Тодоровић,
Милош Младеновић, Велимир Богдановић и Душан Петровић
сви из Куле, земљорадници, Године 1971, црквену
општину Црљенац чинили су председник свештеник Раде
Марковић, чланови су Благоје Марковић, Борко Живановић,
Миодраг Стевић, Борко Перић, Илија Драгомировић, сви из
Црљенца, и Драгољуб Милошевић из Рашанца. Године
1980-1990. црквену општину у Црљенцу су чинили
председник најпре Десимир Јовић свештеник затим
свештеник Мирослав Обретковић, секретар Боривоје
Живановић, благајник Живадин Животић, чланови су Душан
Станисављевић, Љубомир Пантић, Душан Младеновић,
Властммир Илић, Драгиша Станисављевић, Миодраг Стевић,
Душан Гвоздић, Селимир Влајковић, Драгољуб Милошевић, и
Драгиша Голубовић обоје из Рашанца.
Садашњи одбор црквене општине Црљенац чине: председник,
свештеник Мирко Михајловић, секретар Властимир
Младеновић, благајник Драган Аћимовић, чланови су
Радованче Живановић, Драган Мишић, Славиша Петровић, и
Ратко Марковић. При цркви у Кули постоји посебан одбор,
о коме ће бити записано у одељку "Црква у Кули"
Гробље у селу и споменици на њему
Село Црљенац, има своје гробље смештено на брду
"Главица" на западном делу атара, удаљено пола
километра од села. На том гробљу се сахрањују мештани
Црљенца од памтивека. На гробљу су споменици надгробни
спочетка xx века, гробље се налазило на западној
страни брда, сада се проширило и на источну страну.
На гробљу има доста старих капела, као и новијих који
подигоше имућни житељи сада. На поменутој локацији, по
прилозима који су приликом копања раке, нађени види се
да је на истом месту било гробље у средњем веку, тачније
у 13. и 14.в. У Црљенцу на источној страни села, на
стрмој падини десне обале потока Мореч, налазило се
гробље настало у римско доба. Приликом копања бунара, и
темеља за кућу, налазе се кости, и надгробне плоче.
Данас су на том потесу сада куће мештана, и баште са
поврћем. Сеоско гробље данас се солидно одржава, и о
њему се стара сеоска М.Заједница. Гробље има споменике,
од тесаног камена, као и од гранита, и мермера, беле,
зелене, и црне боје. Гробље је уређено.
Заветине и литије
Црквена слава у Црљенцу је "Петровдан", а
сеоска заветина "Спасовдан", на тај празник иде и
сеоска литија. Заветина у Рашанцу "Света Тројица", док
је заветина у Кули "Тројчин Петак", и "Ђурђевдан". У
Црљенцу се слави и заветина "Чисти Понедељак'. Црљенац
је пре рата имао сеоску литију, која је ишла - преко
поља, до записа у "Бегановцу", у повратку се ишло кроз
цело село до извора Кусан, а одатле са иконом и
барјацима у цркву, одакле је литија и Данас те литије
нема.
Парохијски дом
У порти цркве која је површине 25 ари,
поред цркве, и звонаре налази се подигнут парохијски
дом који је простран и здрав за становање, у њему је
смештен свештеник, као црквена канцеларија, дом је споља
и унутра сређен за смештај, електрифицирана је струја, и
унет намештај. Дом је подигнут уз помоћ цркве, и верног
народа. Црква нема друге непокретне имовине у Црљенцу.
Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу
Црљенац – Стиг
1 .Истраживачки рад аутора књиге Радета. М. Обрадовића
2оо2.г
2. Црљенац и Црљенчани - аутора Милића - Миће
Антонијевића - Веоград 1999.г.
З. Учитељ Миша, Михајло Огњановић 1938. г. Црљенац,
издање грађана села
4. Црква Светих Апостола Петра и Павла у Црљенцу -
Живојка 2001.г.Издање грађана села Црљенца.
5. Казивање Борка Живановића - мештанина села Црљенца,
хроничара, члана Е.У.О.
Пожаревца, 2002. г.
6. Шематизам Епархије Браничввске - Пожаревац 1972.г.
7. Шематизам Цркве из 1924.г. Сремски Карловци 1925.г