ЦРКВА «РОЖДЕСТВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ» И ЦРКВА БРВНАРА У ЧЕТЕРЕЖУ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

 Четерешка парохија се зове  по месту   Четережу, на чијем су атару подигнуте цркве. Иако се  ова парохија од свог настанка, највећим делом завала "Брзоходска", данас  је  она Четерешка. Садашњу  парохију, чине села: Брзоходе,Четереже, и Кочетин. До  пре коју  годину у састав ове  парохије  је  било и село Сибница. Парохија са црквама, припада  Ресавском "намесништву у Свилајнцу. Из сачуваних  писаних  летописа стоје  подаци: Четерешка парохија у периоду 1874. године, бројала је 255 дома, и сачињавали су  је  села, Четереже са 78 домова, Брзоход са  122 дома и Бошњак са 53 дома.  У истом периоду иако је  имала своју  парохију тадашњу  'Арнаут Поповачку" са 272 дома, коју су чинили села Арнаут Поповац  141 дом,  Сибница 82 дома, и Кочетин са  49 домова, Ова три села су се служила црквом у Четережу и тако била везана и за парохију Чтерешку.Познатом регулацијом парохија из  1883.године,ова парохија Четерешка се угасила у свом називу.Створене су две Брзоходске  парохија, прва и друга. Село Четереже   је  тада са својом црквомприпало тада другој брзоходској парохији, село  је тада бројало 120 домова, а цела  парохија је  бројала 365 домова. Обновом браничевске епархије   1921. године, из  црквеног шематизма се може  видети да је село  Четереже  било у саставу    прве  брзоходске парохије. Парохију су   тада  чинили Четереже, Бошњак, и део Брзохода, са 4360  православних душа, а по класи  је убрајана у 1.класу Црква четерешка  је имала тада и своју другу парохију брзоходску, којусу  чинила села Сибница, Миријево, Кочетин, и део Брзохода, и ова парохија  је  била 1.класе, са 2715. паравославних душа. Назив и подела брзоходске парохије, прве и друге, задржао се све до ступања на снагу устава С.П.Цркве   1932.године. Почетком  1933. године, су биле образоване две  четерешко - брзоходске  парохије, ко је су  због настанка Другог светског рата спојене у  једну,  четерешку парохи ју: Брзоходе, Бошњак, Сибница, Кочетин, и Четереже. Садашња парохија  је  при цркви у  Четережу, веома напредна, како са бројчаношћу домова, тако је и материјално добро стојећа. На парохији је свештеник Андреја Лазић прота. Парохија од ова три села броји 580 домова који  примају свештеника, за црквене обреде на парохији.

Црква "Рождества Пресвете Богородице"  у селу Четережу

 је  подигнута  1854.г. Зидана  је од тврдог материјала, од гробних каменова - споменика из околних села. Црква  је саграђена у српско-византиском стилу. Зидана је пуних осам година, и са радом  је  почела  1856. године. Подигнута  је као   једнобродна грађевина,  једна  је од највећих цркава у епархији. На западном делу се налази двоспратни  звоник - торањ са барокним кровним  завршетком  покривен лимом. Сам кров цркве  је  на две  воде и покривен  је  ситним црепом. Црква  је  грађена од прилога народа иа свих околних села. Светла је и  има простран    део олтарске апсиде  на источној страни. На  бочним зидовима цркве су  певничке апсиде, које су  издвојене  као  посебан  обликовани простор. Унутрашњост цркве је подељена, на олтарски простор, наос, и припрату, изнад које се налази галерија за хор. Сама црква  је  обликована у духу неоклацисизма. Зидали су је мајстори из Италије. На самој спољној фасади цркве се налази  плиткорељефна декорација која  је скромна, тако да на самој грађевини долази до изражаја, мирна ритмика фасадних  површина. Споља црква  је омалтерисана, на њој су постављени олуци. Црква на свом  западном делу има велика двокрилна врата на која се улази у њу док на  јужној  и северној страни постоје такође врата која су  приликом већих црквених  празника отворена и у њих се улази у цркву.Прозори на цркви су високи и правоугаоног облика са полукругом на горњем делу тако да сводови прзора дају цркви упадљив и леп изглед. На самој цркви су два крста који означавају синбол хришћанства и православља. Црква је  подигнута на здравом и лепом терену, поред самог цута Петровац- Жабари, около цркве је шума.  О мајсторима цркве  остао   је   запис  на  једној греди из   1848. године. Иконостас у цркви    првобитан, уништен   је у рату  1912 -1918. године.
Садашњи иконостас је новијег датума и не одговара величини ни лепоти црквене грађевине
ни по  величини ни по уметничкој вредности. Иконостас  је 1999. године, очишћен од чађи, и од стране козерватора  заштићен. Црква има два већа звона поклон верника. Велико  звоно   је цркви    у  Четережу  поклонио трговац и посланик моравског среза "Петар Бакаловић из Арнаут Поповца  1856. год, о томе на самом  звону постоји  запис. Друго  звоно  је  поклон од Матеја Кршљанина из села Ракинца на Морави  1864. године. Црква  је своје највеће страдање   преживела од аустроугарске војске, јер су цркву  претворили у шталу  за своје коње. Том приликом аустроугари су опљачкали сво  покретно    црквено и културно благо, сав накит, сасуде, путири, иконе, и мноштво богослужбених књига. Поред такве пљачке, свештенство и верујући народ овог краја  је сачувао до данашњих дана мноштво  богослужбених књига "Требник" из 1841. године, штанпан у Москви, за време  инператора Николаја Пвловича и супругему инператорице Александре Теодоровић. - На самој књизи постоји запис "Ову књигу поклони цркви  Четерешко Стока Богин, механџија Параћински. Књига"Ирмологија"  из  1846. године - Београд за време књаза Милоша Теодоровића Обреновића, благословом архиепископа Београдског, и целе Србије господина Петра, написа се књига ова. Књига из  1881. године"Служавник". Књиге Годишњи круг"минеја","Октоих","Посни Триод Трипикон - Устав  из 1848. године, штанпан у -Русији за време Н.Иколаја Петровића инператора.   "Мало Јеванђеље"из   1871. године, штанпано у Русији у Успенској Лаври за време  инператора Александра Александровича, и инператорице Марије. "Јеванђеље"  из  1872. године, штанпано у Русији, на коме стоји  запис, да је  у цркви Четерешкој служио епископ Браничевски Хризостом  16/3 октобра  1955.г. Црква поседује, поклон од Ивана Петковића ковача из Жабара, који цркви поклони једну кадеоницу, једно  звонце и  једну велику свећу, за спомен свога шурака Момира Перића из Пожаревца, који се у вечност усели 20. априла  1861. године, у цркви  четерешкој овај  запис  остави прота Павле  Радивојевић. Из старе цркве брвнаре у нову цркву  су  пренете и  чувају се Крст  Распеће ХрИстово, као и иконе Дејзис"Богородица и Јован богослов"  од дрвета су, и на њима позади стоји  запис приложи ктитор Филип Павловић храму Четерешком  1844. године". Мање  звоно - цркви приложи Петар Бакаловић 185б. године, и на њему поред имена дародавца, и места одакле је, стоји  још и  изгравирана икона" Светог  Ђорђа" крсне славе дародавца, и грб Кнежевине Србије  из тог времена. У порти поред цркве, постоје  гробови и споменици над њима свештеничких  породица Радивојевић као  и породица Живановић-Стојиловић, као и гробови поред цркве  брвнаре трговаца из овог краја, и добротвора који подигоше  чесму Настаса и Милеве Поповић.Овом приликом биће  помена неколико гробних споменика.
1."Овди у мрачном гробу под овим каменом почивају кости раба Божија Овди почива Анђелија супруга господина Арсенија Живановића пароха Брзоходског   роди се 15 маја  1815.г. а престави се у  вечност 23. априла  1861.г. Овај жалосни спомен подиже супруг попа Арсеније Живановић, Вјечнују Памјат бог да ју душу  прости"  На другој страни истог споменика стоји овај епитраф   Вечни спомен: супруге своје Анђелије, о љубезни српски ми роде куда идеш пристани мало овди, прочитај овај гробни спомен да разумеш кога покрива овај камен тешки, овди почивају кости Бог да ју душу  прости".
2. Арсеније Стојиловић, рођен  5.11.1866.г, преминуо  5.1. 1937.г. Споменик подижу синови, Живко санитетски пуковник, Војислав свештеник, и Владимир економ, као и унук Боривоје. Епитраф на истом  споменику  следеће садржине: "За живота многима си био мета, док си прошо седамдесет лета, па  је  чудо да си досад трајо, међ каквим си горчинама стајо".
З.Живко Живановић свештеник  из  Брзохода  поживе  50. година, умро 19.новембра 1899.године, споменик му  подиже  зет Арсеније и кћи, Даница.
4. Овде почива Настас Поповић виши инжињер, рођен 1830.г.у Брзоходу, умро 1915. године, подигао прву  чесму код цркве, и жена му Милева - задужбинари.
5. Павле Радивојевић свештеник Брзоходски, Намесник среза Моравског, пож. 85.г. умре  9. априла  1898.г. Спомен подиже му  супруга Стаменка са синовима. Павле  је  био  посланик у влади Обреновића  за срез Моравски. Свештеник и намесник   је  био  од   1856.г.до 1899.г.
6. Спомен плоча свештеника Спиридона Радивојевића, плоча и натпис  на њој су нечитки. По казивању садашњег свештеника Андрије Лазића, за доба попа Спире зидана  је црква, он  је  био  родом из села Кушиљева, а умро  је  1840.г. 7. Поостоји мали гробни камен од белог мермера у облику крста, који се  односи на 2. октобар  1862. године, умрло дете  Живку, кћер Павла Радивојевића. Поред ових гробних споменика постоје  још много споменика, који су мањег значаја за  јавност, а везани су  за порекло свештенства и трговаца.
Црква    сада има све  потребне  реликвије и богослужбене књиге за  служење. Црква има своје  црквене  барјаке, као  и мноштво  писаних  архивскких записа које  треба тек  прочитати. Антимис  у цркви  је из  периода   1922.г, чува се, а нови антимис   је  из  2000. г,  антимис у брвнари  је из  2002.г, освештаии су. Плаштаница у цркви  је из  периода и  чува се у олтару цркве 1935.године
у великој цркви .  У цркви брвнари нема  плаштаницу, већ се користи из  велике цркве. Плаштаница се   чува у олтару велике цркве у  периоду од  1952.г.
1964. г. у цркви Четерешкој било је и монахиња на челу са настојатељицом Анисијом,  сестринство је бројало повремено седам монахиња.
Црква уновие доба води свој црквени  летопис. Црква поседује и књиге протоколе  рођених  и венчаних из 1837.године. Ови протоколи се данас  налазе у месној канцеларији у Брзоходу.

Црква брвнара посвећена "св Тројици"у  Четережу

        У свом првобитном облику, насатала  је  1805. године. по  предању цркву  брвнару   је  подигао  ктитор Јанко Седларац, који се у село Брзоходе настани из села Седлара из  Ресаве. Сама црква по размерама и спољашности   је  скромне  градње. По  предању  које   је сачувано до данас народ овог краја  је угледао   јаку светлост необичне слике. Ова црква  је у својој намени служила све до  1856.године. После се литургија обављала у новој великој цркви. Црква се налази у углу  порте на  северној страни. Црква  је  посвећена  "Светој Тројици"  од свог настанка све до  1956.године. По  подацима митрополита Михајла, црква  је саграђена од слабог материјала. По предању  које   је  забележио  прота Живота Ст.Марковић, стоји да су цркву подигли два  брата, насељеника из  Бачке из  Чуруга, презимена  Чурићи. Црква брвнара  је  била  једнобродне  основе. Са источне стране  је  полукружна апсида, док  је на западној   једва изражен неограђен трем, са три дрвена стуба који држе кров цркве. Кров   је  био  покривен црепом. Површина коју заузима црква је 57. метара квадратних, и спада у средње  величине   по тицу брвнара. Унутрашњост цркве   је била подељена само  олтарском преградом. Темељ цркве   је  био од камена, док  је црква саграђена од храстових талпи, ширине 8. сантиметра, ко је  су биле нанизане водоравно  једна на другу, и ужљебљене у дрвене  вертикалне храстове стубове. Спољашни  зидови цркве  су у  једном периоду били омалтерисани лепом-млатер од блата и плеве. Овај леп  је по доласку на парохију скинуо свештеник цветан  Топличанин. Остали су  били  видљиви  трагови  брадве  којом су     површине  обрађене да би леп боље прилегао на талпе и стуб. Сами  зидови цркве леже  на доњој греди темељачи која постоји и испод олтарског преграде, а на самом делу апсиде  је лучно савттјена. На  зидовима одозго  је  положена венчаница, а преко ње  поклопница од храстовине, лучно  савијене  на делу  апсиде, и настављене  након  сваког стуба. У самој  висини таванице, део  изнад  припрате, налазе се две  греде. На делу изнад лађе цркве постоје две полужне греде. Црква је некада била коритастог свода. На самом трему су три стуба. Под цркве  је  био од бетона. Кров цркве  је низак са испуштеном стрехом у  равни крова, покривен црепом. Апсидални простор у цркви  је велики. Иконостас у  цркви 1је  био доста стар једноставне обраде, црно обојен, са малим бројем икона: Свете Богородице и Светог Јована  као и  Распеће Христово". Прозори су на цркви различитих димензија, а врата су цркви била на западном делу улазна, и на северном зиду. Врата су била од храстовине  засведена, профилисана у три усправна поља,
као и северна која су у три вертикална поља.  Првобитна црква брвнара, је у  задњих неколико година, најпре порушена, а затим на истом месту, и обновљена, са постојећим делом од првобитне  грађевине, сада  је то лепа и пространа црква, која  је  покривена шиндром са великом стрехом. Улазна врата су на западу, као и трем цркве који  је сведен у  полукружни део, са стубовима  Темељ је урађен од бетона. Под цркве је  поплочан циглом.. Кров  је сведен од осам реди шиндре у доњем делу, а  завршава се на две  воде. На крову су два метална крста. Унутрашњост цркве  је декоративно урађена од дрвета, саставни део цркве  је од лађе цркве, и олтарског дела који  је преграђен новим иконостасом. Нова црква  је дужине 35 метара, ширине  14.м, а  висина  је 12 метара. Иконостас  је и   резбарију  радио мајстор из Брзохода, Милан Матић - Мића, док  улазна врата која су у дуборезу са иконом  свете   Тројице.   Црква  је веродостојна првобитном изгледу старе цркве. Освећење цркве  је  било  21. јула 2002. године, од стране  епископа браничевског, господина Игњатија, уз  мноштво  свештеника, верници су  били из целе  браничевске епархије. Обе цркве  територијално  припадају општини Жабари.
Садашњу брвнару подигошеи обновише прилогом верника и прилогом и радом појединих предузећа.
Врата и прозоре у дрвету су рад Перице Филиповића мајстора из Жабара.


Црква брвнара посвећена "св Тројици"у  Четережу

        У свом првобитном облику, насатала  је  1805. године. по  предању цркву  брвнару   је  подигао  ктитор Јанко Седларац, који се у село Брзоходе настани из села Седлара из  Ресаве. Сама црква по размерама и спољашности   је  скромне  градње. По  предању  које   је сачувано до данас народ овог краја  је угледао   јаку светлост необичне слике. Ова црква  је у својој намени служила све до  1856.године. После се литургија обављала у новој великој цркви. Црква се налази у углу  порте на  северној страни. Црква  је  посвећена  "Светој Тројици"  од свог настанка све до  1956.године. По  подацима митрополита Михајла, црква  је саграђена од слабог материјала. По предању  које   је  забележио  прота Живота Ст.Марковић, стоји да су цркву подигли два  брата, насељеника из  Бачке из  Чуруга, презимена  Чурићи. Црква брвнара  је  била  једнобродне  основе. Са источне стране  је  полукружна апсида, док  је на западној   једва изражен неограђен трем, са три дрвена стуба који држе кров цркве. Кров   је  био  покривен црепом. Површина коју заузима црква је 57. метара квадратних, и спада у средње  величине   по тицу брвнара. Унутрашњост цркве   је била подељена само  олтарском преградом. Темељ цркве   је  био од камена, док  је црква саграђена од храстових талпи, ширине 8. сантиметра, ко је  су биле нанизане водоравно  једна на другу, и ужљебљене у дрвене  вертикалне храстове стубове. Спољашни  зидови цркве  су у  једном периоду били омалтерисани лепом-млатер од блата и плеве. Овај леп  је по доласку на парохију скинуо свештеник цветан  Топличанин. Остали су  били  видљиви  трагови  брадве  којом су     површине  обрађене да би леп боље прилегао на талпе и стуб. Сами  зидови цркве леже  на доњој греди темељачи која постоји и испод олтарског преграде, а на самом делу апсиде  је лучно савттјена. На  зидовима одозго  је  положена венчаница, а преко ње  поклопница од храстовине, лучно  савијене  на делу  апсиде, и настављене  након  сваког стуба. У самој  висини таванице, део  изнад  припрате, налазе се две  греде. На делу изнад лађе цркве постоје две полужне греде. Црква је некада била коритастог свода. На самом трему су три стуба. Под цркве  је  био од бетона. Кров цркве  је низак са испуштеном стрехом у  равни крова, покривен црепом. Апсидални простор у цркви  је велики. Иконостас у  цркви 1је  био доста стар једноставне обраде, црно обојен, са малим бројем икона: Свете Богородице и Светог Јована  као и  Распеће Христово". Прозори су на цркви различитих димензија, а врата су цркви била на западном делу улазна, и на северном зиду. Врата су била од храстовине  засведена, профилисана у три усправна поља,
као и северна која су у три вертикална поља.  Првобитна црква брвнара, је у  задњих неколико година, најпре порушена, а затим на истом месту, и обновљена, са постојећим делом од првобитне  грађевине, сада  је то лепа и пространа црква, која  је  покривена шиндром са великом стрехом. Улазна врата су на западу, као и трем цркве који  је сведен у  полукружни део, са стубовима  Темељ је урађен од бетона. Под цркве је  поплочан циглом.. Кров  је сведен од осам реди шиндре у доњем делу, а  завршава се на две  воде. На крову су два метална крста. Унутрашњост цркве  је декоративно урађена од дрвета, саставни део цркве  је од лађе цркве, и олтарског дела који  је преграђен новим иконостасом. НОва црква  је дужине 35 метара, ширине  14.м, а  висина  је 12 метара. Иконостас  је и   резбарију  радио мајстор из Брзохода, Милан Матић - Мића, док  улазна врата која су у дуборезу са иконом  свете   Тројице.         Црква  је веродостојна првобитном изгледу старе
цркве. Освећење цркве  је  било  21. јула 2002. године, од стране  епископа браничевског, господина Игњатија, уз  мноштво  свештеника, верници су  били из целе  браничевске епархије. Обе цркве  територијално  припадају општини Жабари.
Садашњу брвнару подигошеи обновише прилогом верника и прилогом и радом појединих предузећа.
Врата и прозоре у дрвету су рад Перице Филиповића мајстора из Жабара.
Свештенство цркве од настанка цркве до данас

1. Димитрије Живановић од  1838-1843. г. 2. Матеј  Јовановић 1838- 1843. г. , З. Арсеније Живановић  1843- 1 863. г.
4. Спиридон Радивојевић  1839-1855. г. 5. Павле Лукић 1899-1901 .г.    
6. Арсеније  Стојиловић 1 900-1 936 begin_of_the_skype_highlighting 1 900-1 936 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г. , 7.Предраг Сотировић -1931-1932.г.
8. АЛександар Калер  1932-1 936. г. 9. Боривоје Јевремовић 1937-1943. г.   
10.Пр0та Милутин Илић,  1936-1966. г. 11.Стојадин  Динић свештеник -избеглица служио  1943. г,  
12. Цветан Топличанин 1966 - 1995. г  
1З. Садашњи свештеник   је  прота    Андреја Лазић у цркви у Четережу су у нереду од 1952 - 1964.г. служиле и боравиле монахиње, њих седам на челу са  настојатељицом  Анасија, сестринство је у почтку биле мање.
Црквена општина Четерешка,

ко јом  су пре  ступања на снагу устава   С.П.Ц. 1931. године, којом су
управљали црквени тутори са свештеницима. Иу веома оскудних сачуваних
података, може се видети да су у периоду од 1921. г. до 1932.г. црквом управљали
црквени тутори: Живко Милићевић, Светолик Радојевић,Живота Вучић, и Живко Милошевић.
Од 1932.године до 1936. г као чланови Црквеног општинског савета, управног одбора и дужности благајника, били су 


је  био у сатавуЈАфедседник Милутин ^вић свештеник,секретар -благајник Миодраг ^лић, чланови су здодраг ^авић,^арко ^токић,л.ивадин ^тровић, Владислав ^итровић,и Драгиша Марјановић.       ^адашшу црквену општину ^ет^решку  чине!   ^редседник ^рота Андреја ^азић,секретар мрагиша Јовић, благајник ^илан ^адисављевић сви из Врзохода, чланови из Врзохода су л-арко ^токић,Миодраг ^ави^.Горан ^оси^,Вориво је -^адовановић.^илутин ^гриновић.  ^з  ^етережа су '-танимир шарковићЈ^адиша Николић,^иниша ^орђевићЈ^рмчило -^адовановић,-^адиша Јевтић.  ^з села Кочетина су:^алко -Сраиловић,Вранислав  Јованог.и!:,  Из  села ^ибнице   је  Срђан Мцлојевић. Овај одбор је радио  заједно,са осталим приложницима,и народом на обноги и подизању    цркве  брвнаре,као и на обнови велике цркве.
5 «_^робл>е у Вјрјоход^_и ^етережу^Уздјрј^ешин, има    с^оје  гробље    посебно.
Гробљима сада управља надлежна управна власт у  поменутим селима м.3. Гробља су у новије  време доведена у придтојно стање,и одржавај^   °е. ^робља у овии селима датирају из -л-1л,и ^л.века. ^ гробљима има споменика од тесаног каменова са крстом без натписа,као и од гранита,и у новије време од мермера,црног и белог.  На гробљима има и  зиданих капела,како ран ије,тако и у данашше доба где  имућни мештани подижу капеле  за своје умрле.
У  поменута три села које  чине садашњу црквену општину постоје  и стара ЦРКЕ вишта,и то^Враоходе на локалитету Вучина,гдје извор постојала  је"чокина" црква која  је  затр^панао^Кочетин    у долини где по  предањ^.   б~ило старо насеље налази се велика   'хумка"  орјентисана исток~запад,народ верује даје ту закопана црква.Чвтереже на локалитету   "^медеревац"  постојала  је црква коју су  порушили Турци,а ^ерина наредила дасе материјал од пор^шене цркве употреби  за  зидање тврђаве у Смедереву.
Заветине и ЈАитије у  ^терешкој парохији су:   Чтереже  заветина,и литија на дан ^ мухови -^вете Тројце,     село Врзоходе Афенос ^оштилу Светог Ник летњи ^вети Нцкола 9.маја,   у лочетину су  заветина  "духови    ^вета Тројца Брзоходе   још као своју  заветину слави"^ветог ^рханђела" летњег. ^етереже слави као своју  заветину и  "Огњену ^арију".
110 рта при цркви   ^терешкој  је око  55 ари
Дрквена општина  ^етережка има    два парохијска дома,један  је у   ^етережу поред цркве,подигнут на месту некадашње школе која  је  постојала  још у веку.Зррада  је  подигнута  1 971 .године,други парохијски дом се налази у селу орзоходу у њему станује свештеник са породицом,подигнут   је   1967.Г, оба    парохиска дома су  приземне  зграде у  стилу шумадијске куће.   ^ело Врзоходе  је  започело градњу    своје  цркве,која  је    тренутно у  застоју. ^оред цркве  има неколико извора,и капела са  чесмом,из којих  поред здраве воде,народ се о празницима умива уз  веровање да лече  болести очију. Црква има  и свој   забран шуму у  површини око^.хектара,као  и њиву  40 ари.


Црква  Рождества Пресвете Богородице" и црква брвнара "Свете Тројице"
ни по    еличини ни по уметничкој вредности. Иконостас  је 1999. године, очишћен од чађи, и од стране козерватора  заштићен.мрква има два ве!;а звона поклон верника.Зелико  звоно   је цркви    у  ^етррежу  поклонио трговаЦ и  .^ посланик    моравског среза"иетар Бакаловић из лрнаут ^опо&ца   1856.год,о^ томе на самом  зрону постоји  запис.мр/го  з  оно  је  поклон од ^Јатеја лршЛ из села Ракинца на Морави  1864.године. Црква  је своје најве^е страдање    \ преживела од    аустроугарске војске,јер су цркву  претворили у шталу  за своје коше.Том приликом аустроугари су опљачкали сво  покретно    црквено и културно благо,сав накит,сасуде,путири,иконе,и мноштво богослјжбених књига.  ^оред такве пљачке,свештенство и верујући народ овог краја  је сачувао до данашњих дана мноштво  богослужбених књигаЈ"Требник"из   1841.године,штанпан у Москви, за време  инператора Николаја ^вловича и супругему инператорице ллександре Теодоровић.- На самој књизи постоји запис"0ву кљигу поклони цркви  ^етерешко цЈтока Вогин,механџија А^араћински. Књига"Ирмологија"  из  184б.године-Београд за време књаза Милоша -^еодоровића Обреновића,благословом архиепискоа Београдског, и целе ^рбије господина Петра,написа се књига ова".^н>ига из  1881.године"^лужавник". лњике Годишаи крјг"минеја","Октоих","^осни Триод Трипикон-/став  из   1848.године   ,штанпан у -^усији за време л.Икола^а ^етровића инператора.   "^ало Јеванђеље"из   1871.године,штанпано у -^усији у ^спенској Лаври за време  инператора ллександра ллександровича,и инператорице ^арије. "Јеванђеље  из  1872.године,штанпано у -^усији,на коме стоји  запис,дај§г у цркви ^етерешкој служио епископ Враничевски Хризостом  16/3 октобра  1955»г. 4рква поседује,поклон одЈИвана Детковића ковача из ^абара,који цркви поклон Једну кадеоницу,и  једно  звонце,и  једну велику свећу,за спомен свога шурака Момира ^ерића из Пожаревца,који се у вечност усели 20„априла  1861.године,у цркви  четерешкој овај  запис  остави прота Г^авле -^адиво јевић.^з старе цркве брвнаре у нову цркву  су  пренете и  чувају((се  ;^рст ^аспеће АрИстово,као и иконе Аејзис"Вогородица и Јован богослов"  од дрвета су,и на њима позади стоји  записАфиложи ктитор Филип 1^авловић храм^,   ^етерешком  1844.године". Мање  звоно~цркви приложи ^етар Бакаловић 185б.године,и на њему поред имена дародавца,и места одакле   је,стоји  јоши    изгравирана икона"^ветог  Јзорђа" крсне славе дародавца,и грб Кнежевине ^рбије  из тог времена.У порти поред цркве,постоје  гробови и споменици над њима свештеничких  породица ^адивојевиЗ као  и породица ^иванрвић-^тојиловић,као и гробови поред цркве  брвнаре трговаца из овог краја,л добротвора који подигоше  чесму Настаса и Милеве ^оповић.Овом приликом биће  помена неколико гробних споменика^ 1."0вди у мрачном гробу под овим каменом почивају кости раба Божија Овди почива ^кђелија супрјга господина ^рсенија ^ивановића пароха Брзоходскс ог роди се  15 маја  1815.г.а престави се у  вечност 23.априла  1861>г.0вај жалосни спомен подиже супруг попа Арсеније Љ«вано^ић,Вјечнују ^мјат бог да јју душу  прости".  На другој страни истог споменика стоји овај епитраф V    Вечни ^помен^супруге своје лнђелије,о љубеани српски ми роде куда идеш пристани мало  овди,прочитај овај гробни спомен да раз^меш кога покрива овај камен тешки,овди почивају кости~бог дају душу  прости". 2. ^рсеније ^то јиловић,рођен  5.11.1866.г, преминуо  5.-1-. 1 ^ЗТ.г.^поменик подижу синови   ,-^ивко санитетски пуковник,Војислав свештеник,и ^ладимир економ,као и унук Боривоје.^питраф на истом    споменик^   следеЈ;е садржинеЈ "За живота многима си био мета,док си прошо седамдесет лета,па  је  чудо да си досад трајо,међ каквим си горчинама стајо".
З.^-ивко Ј^ивановић свештеник  из  Брзохода  поживе  5^.година,умро   19.новенбра 1899.го4ине,споменик му  подиже  зет ^рсеније и к!.и ^,аница.
4.^вде почива Настас ^оповић виши инжињер,рођен  183^.г.у Брзоходу,умро  1915 године,подигао  прву  чесм^   код цркве,и жена м„   Милева-задужбинари. З.Павле ^адивојевић свештеник Бр3оходски,Намесник среза Моравског,пож.85.г. умре  д.^априла  1898.г.^помен подиже м^   супр^га '-таменка са синовима. А^авле  је  био  посланик у влади Обреновића  за срез ^оравски.^вештеник и намесник   је  био  од   1856.г.до   1899.г.
б.^помен плоча свештеника ^пиридона ^адивојевића,плоча и натпис  на н>ој су нечитки.А-Ч) казивању садашаег свешт еника лвдрије ^азића,за доба попа ^пире зидана  је црква,он  је  био  родом из села ^ушиљева,а умро  је  184^.г. 7.ААостоји мали гробни камен од белог мермера у облику крста,који се  односи на 2.октобар  1862.године,умрло дете ^ивку,кћер ^авла Радивојевигћа. ^оред ових гробних споменика постоје   још много споменика,који су мањег значаја за  јавност,а везани су  за порекло свештенства,и трговаца.
Црква    сада има све  потребне  реликвије и богослужбене књиге са- сл^ жен>е.*2Г" 4рква има с;>оје  црквене  барјаке,као  и мношт  о  писаних  архинскшГ записа које  треба тек  про^ чити.  *штимис  у цркви  је из  периода   1922.г,чува се,а нови антимис     је  из  2000. г,  антимис у брвнари  је из  2002.г,освештаии су0 АЈлаштаница у цркви  је из  периода и  ч^ ва се у олтару цркве   19?5.године у великој црквио^ цркви брвнари нема  плаштаницу,већ се користи из  велике кве.  Цдаштаница се   чува у олтару велшсе црквеу  перивду «д  1952.г,д*
Црква уновие дс5^а°1ЗД%ој црквеши летопиС.црква посед/Јв и књиге протоколе  рођених  и венчаних из     1837.године.0ви протоколи се данас  налаз у    влесној канцеларији у
М.             ~                                    "

Црква брвнара посвећена "св Тројици"у  Четережу

        у свом првобитном облику ,насатала  је  1805.године. по  предањ/ цркву  брвнару   је  подигао  ктитор Јанко ^едларац,који се у село Брзоходе настани из села ^едлара из  ^есаве.^ама црква по размерама и спољашности   је  скромне  иградње.^о  предашу  које   је сач^вано до данас народ 0! ог краја  је угледао   јаку светлост необичне слике.Ова црква  је у својој намени служила све до  185б.године.^осле се литургија обављала у новој великој цркви.црква се налази у углу  порте на    северној страни. Дрква  је  посвећена  "^ветој 3?ројици"  од свог настанка све до  1956.године. 1^о  подацима митрополита ^иха,јла,црква  је саграђена од слабог материјала. "О  предању  које   је  забележио  прота Ј^ивота ^т.Марковић,сто ји дасу цркуу подигли два  брата,насељеника из  Бачке из   ^уруга,презимена  ^уриЈл. чрква брвнара  је  била  једнобродне  основе.^а источне стране  је  полукружна апсида,док  је на западној   једва изражен неограђен трем,са три дрвена стуба који држе  кров цркве.^ров   је  био  покривен црепом.^овршина коју заузима црква је 57.метара квадратних,и спада у средње  величине    по тицу брвнара.Унутрашњост цркве   је била подељена само  олтарском преградом. Темељ цркве   је  био од камена,док  је црква саграђена од храстових талпи, ширине 8.сантиметра,ко је  су биле нанизане водоравно   једна на другу,и ужљебљене у дрвене    вертикалне храстове стубове.^пољашни  зидови цркве  су у  једном периоду били омалтерисани лепом-млатер од блата и плеве.Овај леп  је по доласку на парохију скинуо свештеник чветан ^опличанин.Остали су  били  видљиви  трагови  брадве  којом су     површине  обрађене даби леп боље прилегао на талпе и стуб.^ами  зидови цркве леже  на доњој греди темељачи која постоји и испод олтарског преграде,а на самом делу апсиде  је лучно савттјена,На  зидовима одозго   је  положена венч ница,а преко н>е  поклопница од храсто: ине,лучно  савијене  на делу  апсиде,и настављене  након  сваког стуба.У самој  нисини таванице,део  изнад  припрате,налазе се две  греде. На делу изнад лађе цркве постоје две полужне греде.Чрква је некада била коритастог свода.На самом трему су три стуба.^од цркве   је  био од бетона. ^рог   цркве   је низак са испуштеном стрехом у  ра^ни крова,покривен црепом. •Апсидални простор у цркви  је велики.^коностас у  цркви(1је  био доста стар једноставне обраде,црно обојен,са малим^ бро јем икона: "^вете Вогородице 'и "Светог Јована ' као и  "-^аспеће Аристово".^розори су на цркви различитих димензија,а врата су цркви била на западном делу улазна,и на северном зиду.Врата су била од храстовине  засведена, профилисана у три усправна пољ ља,као и северна која су у три вертикална поља.  ^рвобитна црква брвнара, је у  задњих неколико година,најпре порушена,а затим на истом месту,и обновљена,са постојећим делом од првобитне  грађевине ,сада  је    тр лепа и пространа црква,која  је  покривена шиндром.са великом стрехом0Улазна врата су на западу,као и трем цркве који  је сведен у  пол,>кружни део,са стубовимаДемељ је урађен од бетона0^д цркве   је  поплочан циглом.лров  је сведен од осам реди шиндре у доњем делу,а  аавршава се на две  воде.На крову су два метална крста.^нутрашњост цркве   је декоративно урађена од дрвета,саставни део цркве   је  од    лађе цркве,и олтарског дела који  је преграђен новим иконостасом.НОва црква  је дужине 35 метара,ширине  14.м, а  висина  је  12 метара.^коностас   је и   резбарији радио гаје  мајстор из Брзохода,и/1Илан^атић-4ића,док жаоххк улазна врата ко ја су у дуборезу са иконом     вете    рОЈице         .нрква  је веродостојна првобитном изгледу старе
цркве.Освећење цркве   је  било  21.јула 2002.године,од стране  епископа браничевског,господина Игаатија,уз  мноштво  свештеника,верници су  били из целе  браничевске епархије.Сбе цркве  тери^ори јално  припадалу општини  Жабари Садашњу брвнару подигоше и обновише прилогом верника и предузећа Врата и прозори удрвету су рад мајстора Филиповића из Жабара.

Свештенство цркве од настанка цркве до данас

1. Димитрије Живановић од  1838-1843. г. , ; 2">ате ј  Јовано: ић 1858- 1843. г. , З.Арсеније ливановић  1843- 1 863. г. ,   4.-пиридон ^адивојеви!.  1839-1855. г. , 5.^авле Лукић 1899-1 9^1 .г. ,     б.лрсеније ^то јиловић 1 9^0-1 936. г. , 7.%едраг ^отировић -1 931-1932.1%-,; 8*АЛександар ^алер  1 932-1 936 begin_of_the_skype_highlighting 1 932-1 936 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г., 9.Боривоје Јевремовић 1937-1 943. г. ,   10.ар0та Милутин Или?.,  1 936-1966 begin_of_the_skype_highlighting 1 936-1966 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г., П.^тојадин динић свештеник -лзбеглица елужио  1943. г»,   12.чветан Аоџдичанин 1 966-1 995 begin_of_the_skype_highlighting 1 966-1 995 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г„ ,   ТЗ.^адашњи свештеник   је ^фота    Андреја ^азић.у црквк у реху сј јг пержфду «д 1952-1964*Р,еду»жл*г* бвравкл* н«нахиму&их свдам на чвлу еа    наст* јатвллцвм Днасжја,сестркнств» је у н*ч»тк^ бмлв машш.

Црквена општина Четерешка

Ко јом - су пре  ступааа на снагу устава    ^и.Д. 1931 .године,ко јом су управљали црквени туфори са свештеницима.Из веома оскудник сачуваних  података,.може бе вид^ети дасу у периоду од  1921. г.до 1932.Г,     црквом уп„равл>али цр|свен% ^гутори^ивко ^илићевић.^ветолик -^адоје вић,^ивота Вучић,и ^ивко Милошевић.  Од  1932.године до  1^|б.г,као  чланови Цркв«1ог    оппЛчгастсог савета  ,уДравно'г одбора,и дужности благајника^били су Стеван ^танковић,Мило је ^-ило јковић,^тано је ^лановић,^лександар ^етровић, Миладин Петровић,^илутин ^вић,Вориво је о'евремовић,^илосав ^адовановић, Марисав Животић,Миха јло  Воги^вић^атали ја Марковић,и Вдадислав Митровић. / периоду када  је на парохију дошао свештеник    ^илутин ИВић,црквени одбор ре  био у сатавуЈАфедседник Милутин ^вић свештеник,секретар -благајник Миодраг ^лић, чланови су здодраг ^авић,^арко ^токић,л.ивадин ^тровић, Владислав ^итровић,и Драгиша Марјановић.       ^адашшу црквену општину ^ет^решку  чине!   ^редседник ^рота Андреја ^азић,секретар мрагиша Јовић, благајник ^илан ^адисављевић сви из Врзохода, чланови из Врзохода су л-арко ^токић,Миодраг ^ави^.Горан ^оси^,Вориво је -^адовановић.^илутин ^гриновић.  ^з  ^етережа су '-танимир шарковићЈ^адиша Николић,^иниша ^орђевићЈ^рмчило -^адовановић,-^адиша Јевтић.  ^з села Кочетина су:^алко -Сраиловић,Вранислав  Јованог.и!:,  Из  села ^ибнице   је  Срђан Мцлојевић. Овај одбор је радио  заједно,са осталим приложницима,и народом на обноги и подизању    цркве  брвнаре,као и на обнови велике цркве.
5 «_^робл>е у Вјрјоход^_и ^етережу^Уздјрј^ешин, има    с^оје  гробље    посебно.
Гробљима сада управља надлежна управна власт у  поменутим селима м.3. Гробља су у новије  време доведена у придтојно стање,и одржавај^   °е. ^робља у овии селима датирају из -л-1л,и ^л.века. ^ гробљима има споменика од тесаног каменова са крстом без натписа,као и од гранита,и у новије време од мермера,црног и белог.  На гробљима има и  зиданих капела,како ран ије,тако и у данашше доба где  имућни мештани подижу капеле  за своје умрле.
У  поменута три села које  чине садашњу црквену општину постоје  и стара црке вишта,и то^Враоходе на локалитету Вучина,гдје извор постојала  је"чокина" црква која  је  затр^панао^Кочетин    у долини где по  предањ^.   б~ило старо насеље налази се велика   'хумка"  орјентисана исток~запад,народ верује даје ту закопана црква.Чвтереже на локалитету   "^медеревац"  постојала  је црква коју су  порушили Турци,а ^ерина наредила дасе материјал од пор^шене цркве употреби  за  зидање тврђаве у Смедереву.
Заветине и ЈАитије у  ^терешкој парохији су:   Чтереже  заветина,и литија на дан ^ мухови -^вете Тројце,     село Врзоходе Афенос ^оштилу Светог Ник летњи ^вети Нцкола 9.маја,   у лочетину су  заветина  "духови    ^вета Тројца Брзоходе   још као своју  заветину слави"^ветог ^рханђела" летњег. ^етереже слави као своју  заветину и  "Огњену ^арију".
110 рта при цркви   ^терешкој  је око  55 ари
Црквена општина  ^етережка има    два парохијска дома,један  је у   ^етережу поред цркве,подигнут на месту некадашње школе која  је  постојала  још у веку.Зррада  је  подигнута  1 971 .године,други парохијски дом се налази у селу орзоходу у њему станује свештеник са породицом,подигнут   је   1967.Г, оба    парохиска дома су  приземне  зграде у  стилу шумадијске куће.   ^ело Врзоходе  је  започело градњу    своје  цркве,која  је    тренутно у  застоју. ^оред цркве  има неколико извора,и капела са  чесмом,из којих  поред здраве воде,народ се о празницима умива уз  веровање да лече  болести очију. Црква има  и свој   забран шуму у  површини око^.хектара,као  и њиву  40 ари.

Коритћена грађа и литература за  писање о црквама у Четережу

1 .Истраживачки рад аутра Књиге Радета М.0брадовића 2000. 2001, 2002.
2. Казивање  свештеника Брзоходско - Четерешког Проте Андреје Лазића 2002. г.
3. Архивска грађа при цркви четерешкој списи  у црквеној архиви.
4. Млавска Зора - часопис, бр.49/50- јануар 1999.г. Петровац рубрика "Наслеђе"
аутор текста, Р.М.Обрадовић - "четерешке Цркве".
5. Шематизам Епархије Браничевске  1972. г. Пожаревац.а                        
6. Насеља Браничева, Д. Јацаночкћ, и Б. Младеновић 2002. г. Пожаревац.