ЦРКВА "РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ" У СИРАКОВУ – СТИГ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

Сираково

је село, које се налази у источном делу Стига. Насеље је збијеног типа. Припада територијално општини Велико Градиште.По црквеној подели припада Архијерејском намесништву Пожаревачком. Данашње насеље има 208 кућа, са 1000. становника. Површина атара села износи 1937 хектара. Село је по својој локацији неправилног облика, продужено дуж пруге у правцу запад - исток, и путем у правцу североисток - југозапад. Главна концентрација насељености је поред асфалтног пута. Село је гледано од општинског места Великог Градишта смештено на југозападној страни и од њега је удаљено 19 километра, Сираково је добро повезано асфалтним путевима са осталим местима у свом окружењу. Становништво овог села је земљорадничко има и доста мештана који су на печалби по иностраним државама. Село има четворазредну основну школу, месну канцеларију, дом културе, цркву, као и све потребне инфраструктуре за једно модерно село. Село се водом скабдева са сопствених бунара, и смештеио је на надморској висини од 140 метара. Поред села је брдо Гај са 201 метар. Кроз село пролази железничка пруга Пожаревац - Кучево. Прво помињање овог села срећемо у попису турских дажбина Браничевском Тефтеру 1467. године, као тимар браће Радована, Владислава, Петра и Стевана који имају укупан приход од 400 аспри. Село спада у стару насеобину. По попису из 1892. године село је имало 300 пореских глава.
По попису из 1921.године село је имало 1236 - становника. Становништво села је српске националности православне вероисповести. У близини села је истраживањем отворена бушотина нафте - нафтоносно поље. У атару села, постоје остаци античких насеобина: Употесу Бунар њиве код старог друма се изоравају цигле и камење из римског доба. Топоним Џаверовац указује на насеобину Турака, поред Џавер воде извора. Село је у свом атару богато кладенцима, и изворским водом. Сеоска заветина у селу је на дан "Светог Јеремије" који се слави 1/14 маја. Хронолошки записано из пописа, може се видети број кућа и пореских глава: Године 1819, имало 71 кућу са 167 арачких глава. Године 1822, имало 73 куће са 173 арачке главе. Године 1829, 83 куће са 185 арачких глава. Пописом из 1834. године Сиракво има 94 куће, 106 пореских глава, са укупно 592 душе. Године 1844, село има 101 кућу са 600 душа. Овим краћим извештајем о селу види се његово напредовање у ХIХ веку.

1. Сираковачко Мајиловачка парохија
2. Црква" Рoждества Пrесветe Бoгoрoдiцe "
3. Свештенство Цркве и на парохији
4. Црквена општина 5.Гробље у селу и споменици на
5. Сираковачко Мајиловачка парохија

Сираковачко Мајиловачка парохија по црквеној подели припада Архијерејском намесништву Пожаревачком. Парохија у свом саставу има села: Сираково, Мајиловац Ђураково, и Поповац, са укупно 600 домова православне вероисповести. Седште парохије је Сираково где је и црква саграђена, а њој и припадају и остала три села. Године 1889, постојала је парохија Мајиловачка и на њој је служио свештеник Љубомир Путниковић, и тада је припадала Рамском намесништву. По црквеном шематизму из 1924. г. и по црквеној подели села из данашње парохије су припадала по подели овим парохијама: Мајиловачка парохија на села Мајиловца и Сиракова, 1.класе са 2495 душа, додељена цркви нимничкој, парох је био Љубомир Путниковић као и капелан Петар Димитријевић. Парохији Курјачко - Поповачкој су припадала села Поповац и Ђураково,II класа, са 1714 душа, дoдељена цркви нимичкој, парох је био Предраг Тодоровић. Сада на парохији Сираковачко -Мајиловачкој служи прота Славиша Јовановић.
Црква у селу Сиракову, се налази на- источној страни села. Саграђена је на нешто нижем платоу, до ње, се долази узаним сеоским путем. Зидање цркве је започето 1934.г.Оснивачи цркве су инжињер Божа Бановић из Београда, и трговац Паја Младеновић из Сираков, са верницима овог села. Зидање цркве започето је октобра месеца 1934. г. црква је зидана од тврдог материјала. Дименаије цркве је саграђена у Српско Византијском стилу градње. Први свештеник у цркви је био Владимир Протић дошао на парохију 1. маја 1934. г. Црква је завршена 1937.г. Освећење цркве је тек обављено 1957. године, од стране владике Жичког. Црква је саграђена на плацу који је цркви поклонио њен мештанин Рајко. Спољашност цркве је инпресивна, јер њена фасада даје склад орнаментике са фугнама које су одвојене бојом. Главни улаз у цркву је на западној страни, са двокрилним масивним вратима. Црква има узвишене темеље тако да се степеништем улази у цркву. Над улазним вратима је фреска патрона цркве "Рождество Пресвете Богородице" која је уграђена у полулучни свод зида.
Прозори на цркви су правоугаоног облика са полулуком на горњем делу, веома су узани. Црква има три кубета, и то два у предњем делу цркве и једно централно кубе. На њима су постављени метални крстови синболи хришћанства и православља. Сва три кубета су сазидана на четвороугаоним зидовима и постољу. Терасаст део симса и крова цркве је чини лепом. Кров је вишестрани и уобличен са полулоптастим сводом и покривачем од лима. Велики број правоугаоних прозора на кубетима цркве чини цркву светлом у унутрашњости. На цркви има три звона, која се налазе на ново подигнутој звонари у порти цркве из 1989/90.г. Звона су на електрични погон.
Звона су дар мештана из априла 1957.г. Црква се у својој унутрашњости дели на припрату, лађу цркве и олтар. Цркву је освештао 6. Октобра 1991.г. Епископ Сава - Андрић, са свештенством и у њој служио. Темеље цркве је због спречености браничевског епископа - болести, освештао епископ Жички Стефан 1957.г. Иконостас у цркви је веома лепе дрвене израде, и рађен је у два нивоа. По сећању свештвник њега је урадио извесни мајстор звани "Жица" из села Касидола. Црква у својој унутрашњости има и црквену галерију Црква није унутра фрескосликана. Зидови су офарбани у белу боју, док су четири висока стуба офарбани у браон боју. Средишњи део цркве лежи са куполом на четири велика и висока стуба. Црква има и споредни улаз у цркву који не користи и који је смештен на северној левој страни једнокрилна врата од дрвета Патос у црквх је израђен од терацо плочица. Црква има свој нови - Антимис из 2001.г. који је у цркви положио епископ др. Игњатије. Стари Антимис који датира из 1934.г. је пренешен у епархију у Пожарвац. Плаштаница у олтару је из 1957.г. Дарохранилица у цркви у Сиракову је веома стара, рађена од дрвета, на њој стоји запис -.Овај крст приложи за успемену цркви Рукумиској Милан Стевановић - абаџија и његова жена Стана из Пожаревца, себи и својој деци за здравље, а умрлим родитељима и стрицу душу, 6.августа 1896.г.а обновише на њој позлату, ћерка Сојка и зет Божа Наодовић трговац, са својим децама, Драгомиром, Персидом, и Миланком 11.августа 1919.г.у Пожаревцу. Фреску патрона цркве над улазом главним у цркву је цркви даривао, мештанин Милорад Милосављевић из Сиракова. Црква у својој грађевини поред три главна кубета има и три мања полукубета на северној, источној и јужној страни цркве. Кров цркве је покривен плехом, он је реновиран 1988/9. г. и офарбан бакарном бојом. Црква нема олуке на крову цркве. Садашња фасада споља је реновирана и офарбана бојом цигле, црвене - белом бојом. Плац за порту и цркву је поклон мештанина Рајка Младеновића из Сиракова. У цркви сада служи старешина цркве -протонамесник Славиша Јовановић.

Свештенство на парохији

1. Бранко Димитријевић 1837 -1839. г. 2.Јаков Петровић 1837-1 850. г. З.Петар Путниковић 1838 -1846.г. 4.Живота Влајић 1846-1866. г., 5. Јосиф Поповић 1850- 77. 6.Живота Момировић 1866 -1878. г. 7.Љубомир Путниковић 1877 - 1923. г. ,8.Михајло Николајевић - Рус 1925.г. 9.Петар Димитријевић 1924. г. 10.Сергије Белаван 1925 -1926.г. 11.Предраг Тодоровић 1926-1931.г. 12. Милан Ст. Ражић 1931-1933. Свештенство је опслуживало парохију Сираково и оно је из цркве Нимничке, а званично је било на парохији Маиловачкој.

Свештенство цркве у Сиракову:

1.Владимир Протић 1934 - 1937. г. 2. Драгутин Радовановић 1937 - 1944.г. З.Владимир Кљукин - Рус 1944.г - Март - јун. 4.Владимир Радовановић 1944 - 1 945 begin_of_the_skype_highlighting 1944 - 1 945 Vrij end_of_the_skype_highlighting. г. 5.Живорад Петровић 1945.г -август -новембар. 6. Марко Вучковић 1945 -1 946 begin_of_the_skype_highlighting 1945 -1 946 Vrij end_of_the_skype_highlighting.г. 7. Светислав Живковић 1946.г., 8.Марко Вучковић 1946 -1947.г.,9.Светислав Жлвковић 1949 -1950. г. , 10. Јеромонах Варнава -Нимник. 11. Драгутин Јовановић 1950 - 1954.г. 12. Данило Шћековић, 1954 - 1957.г парох Барски. 1З. Милорад Милисављевић 1957 -1960.г. 14. Данило Шћекић 1960 - 1961 .г., 15. Александар Стојановић 1961-1962.г. 16. Данило Митровић 1962 - 1965.г. 17. Петар Белић, 1965 -1969. г. 18. Радојко Пантић 1970.г. 19. Милош Илић 1970. -1974.г. 20. Драгослав Митровић 1974 - 1983.г. до јуна месеца, 21. Чедомир Рајић 1985 - 1985.г.
22. Славиша Јовановић садашњи старешина цркве - Протонамесник на парохији од 3. септембра 1985. г.

Пре ступања на снагу устава С.П.Ц. од 1931.године црквеном имовином су поред свештеника управљали и црквени тутори. Како је црква саграђена у Сиракаву касније, а парохијски је припадала цркви нимничкој, нема сачуваних података о чланству црквене општине.
Данашњу црквену општину Сираковачко - Маиловачку сачињавају: председник, старешина цркве је протонамесзник Славиша Јовановић, благајник је Драган Васић из Мајиловца, чланови су, Слободан Павловић Велиша Васић, Новица ,Новица Животић и Драган Животић сви из Сиракова. Постоји запис да је први члан црквеног одбора 1936.г, био Влада Николић звани «Буљуна» поред њега су 1935.г,били чланови. Црквеног одбора још 32.мештана из села.
уселу и сиаиеницж иа аему

Сеоскo гробље у Сиракову

Старо је преко два века. Датира још од настанка данашњег села. Гробови су обележени православним обележијем крстом. Сахрањивање покојника се обавља по православним обичајима. У грвбљу има доста старих надгробних споменика од тесаног камења. У гробљу има спвменика од гранита, и мермера. 3идане породичне гробнице имућнијих породица у селу су настале пре другог светског рата. Данашњи мештани такође зидају нове "капеле" гробнице за своје умрле. Гробље се добро одржава, и сада је у надлежности цивилне сеоске власти. На гробљу почивају, знани и мање знани преминули мештани. Сеоски учитељ и кметови, задужбинари цркве, ратници солунци, борци из II с.рата. на обе стране борбе, сеоски трговци, занатлијe, и сав људски род из овог села, који премину у прошлом времену за два века. Гробље се посећује од мештана у благе дане, недеље, на Задушнице, и Митровдан, као и о сахранама, и поменима умрлих мештана. По предању у потесу "Мрцинац" постојало је гробље, и на њему су били споменици, као и споменик изгинулим у рату. Друго место где народ помиње да је било гробље је потес "Старо гробље" сада су ту њиве и нема никаквих споменика.

Заветине и литије

Сеоска заветина у Сиракову је "Свети Јеремија" који се слави 14. маја и друга сеоска заветина су "Младенци" .Литие у селу у пољу нема. Црквена слава је дан "Пресвете Богородице" - Мала Госпојина. Мештани села режу колач на дан "Марковдана" у знак молитве против градоносних облака. Вратска слава у селу је на дан "Свете Тројице" – трећи дан. Село Мајиловац као своје сеоске заветине слави, Прву недељу по Ђурђевдану, као и на дан "Марковдана" маја. У селу Поповац сеоска заветина је Мали Спасовдан. Село Ђураково као своју сеоску заветину слави, Недељу после Спасовдана - Мали Спасовдан.

Парохијски дом

Црквена порта у селу Сиракову је површине 31 ар у порти поред цркве и нове зидане звонаре, има и парохијски дом. 3града је зидана од тврдог материјала. Парохијски дом је подигнут 1959. године када је и освештан. 3вонара је првебитно била на четири дрвена стуба. Ново подигнута звонара је сазидана 1989/90. године, и 1991. године осввштана од стране тадашњег епископа браничевског Саве Андрића. Црква нема другог непокретног имања. Порта је ограђона, и ревносно се одржава. У нарохијском дому сада станује старешина цркве - Протонамесник    Славиша Јованевић са својом породицом.

За израду грађе о цркви у Сиракову коршћен материјал:
1.Истраживачки рад аутора Р.М.Обрадовића,
2.Летопис цркве   водио свештеник Драгослав Митровић
З. Казивање данашњег свештеника Протонамесника Славише Јовановића
4. Шематизам Цркве из   1925.г.Сремски Карловци
5. Шематизам Епархије Браничевске Пожаревац   1972.г.
6. Гласник - службени лист Српске Православне Цркве број 9. Београд 1961.г.
7. Шематизам из 1889.г.Београд
8.Курјаче и његова Школа - Велиша Јоксимовић Београд 2001.г.
9. Насеља Браничева - Драган Јацановић и Бен Младеновић Пожаревац 2002.г.
10.Браничевски Тефтер - Момчило Стојаковић 1987.г.И.И.Београд.
11.Митрополија Београдска око   1875.г.С.К.А - Споменик Београд   1905.г,аутора Димитрија Руварца.
12. Град Пожаревац и његово управно подручје - Бранко Перуничић, Београд 1977.
1З.Виминацијум број 7."Топографска карта" Стига"-Даница Ђокић и Драган Јацановић Пожаревац 1992.г.
14. Попис становника и имовине у   Србији 1834.г аутора Лепосаве Цветић Београд 1984.г. Мешовита грађа -Историски институт.
15. Млава - Љубомир Јовановић Београд 1903.г.Српски Етнографски зборник.
16. Путешествије по Србији - Јоаким Вујић С.К.З. Београд 1901.г.
17.Србија Земља и Становништво - Феликс Каниц књига прва С.К.З. Београд 1985.
18. Кнежевина Србија - Милан Б.Милићевић С.К.А. Београд   1876.г.
19.Опис манастира у Србији - Јосиф Веселић Београд 1867.г.