ЦРКВА " СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМЕ" У БОЖЕВЦУ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

1.  Божевачка парохија
2. Црква св Апостола Томе
3. Гробље у селу и споменици на њему
6. Заветине и Литије
7. Парохијски дом
 

Божевац је  велико стишко село, некада  је  било  варошица и седиште општине. Село се налази на  југоисточном делу Стига. Писани подаци казују да је село 1540/42. године, бројало 9 домова, подаци датирају из турског пописа Смедеревског  Саџаката. У каснијем периоду, у  попису које су извршиле аустријске  власти 1733. године, село  је  бројало 11  домова. По историјским записима село Божевац   су у 15.и 16  веку населили и основали група досељеника са Косова, а сам назив селу дат  је вероватно по  надалеко познатом "косовском божуру".
Ово стишко насеље  имало  је свој велики развој, те је тако, марта месеца 1896. г. проглашено варошицом, за време  владавине књаза Михајла Обреновића. Ово место је центар трговине, и занатства, на простору Стига - области којој припада.

У периоду првог и другог српског устанка село има 113 домова. Први писани подаци о Божевцу се налазе у књизи аутора Михајла Динића "Градови и главни тргови средњевековне Србије". Село Божевац у другој половини XIX  века спада у првих десет села највећих у Пожеревачком окружју, срезу Млавском. Тада је бројао 185. кућа, са  1305 душа. Тада се и први пут помиње село да има и своју капелу, око које се  верни народ окупљао у време црквених  празника, или на какве друге народне скупове. Своју прву школу  трогодишњу добивају 1842. г. 1892. године село почиње градњу цркве, која је завршвна и освећена 9.септембра 1899.године. Варошица Божевац  је 1928. године тражила да се пруга Пожаревац -Кучево измести и трасира кроз Божевац, нажалост то им се није  остварило.

Све до 1956.године  ово насеље  бива у статусу  варошице, а од тада одлуком Владе Србије то се укида и место се  припаја општини Мало Црниће, у  чијем саставу се налази до данас. Иако нема статус седишта, ово село  је одржало све особине једне вароши, чак  је  и узнапредовало у свом развоју. По пописима становништва, Божевац, је  пред сам други светски рат бројао 656. домова са 3200 становника. Пописом из  1953. године, има 728 домова и 3329 становника. Пописом из 1991. г, Божевац има 543 дома са 2475 становника. Најновији  пописом из  2002.године, број домова и становшиштва  је много опао, и гласи овако 531  дом са 2180 становника.
Бела куга од некада највећег насеља у Стигу угасила је многа огњишта, тако да трагедија "савременог села" не заобилази ни ово насеље а и  читав крај Браничевске Епархије.

 

 

Божевачка парохија

је добила своје име по месту Божевац седишту  парохије. Парохија  је самостална у свом саставу нема другиг села. По извештају свештени ка парохија има 530 активно  православних домова. Мештани у парохији славе своје крсне славе које им осташе од својих предака. Божевачка парохија  је у  другој половини XIX  века имала своју капелу, око које се верујући народ окупљао. По  писаном шематизму цркве из 1924. године, Божевачка  парохија  је била самостална, и спадала је у 1.класу  по  приходима, бројала је тада 3221  душу. Има цркву "Светог апостола Томе", парох на парохији  је тада био Живан Средојевић који је  за свештеника рукоположен 1886. године, и носилац  је ордена "Св.Саве" 5. степ.

Парохија Божевачка  је насељена српским живљем. На парохији има и мешовитих бракова по вероисповести.
Црква у Божевцу   је    саграђена  1892. године, у самом центру тадашње вароши.  Зидана је од тврдог материјала и посвећена "Светом апостолу Томи"  који се слави  19. октобра. Црква је урађена у "српсковизантиском стилу. Има два велика кубета над којима се налазе крстови као синболи вере хришћанске - православне. Кров цркве је на две воде и сав  је терасаст, и цео  је покривен лимом. На западном делу цркве су улазна врата у храм. Кубе изнад улазних  врати  је у својој унутрашњости део гдесе налазе три  звона. Симс на цркви  је декоративан, као и прозори који су правоугаоног облика и веома су високи. Прозори на кубетима црквеним су нешто мањег обима са полукружним обликом. У нижим деловима крова цркве у средишњем, и делу над олтаром такође има постављених мањих крстова. Црква је веома пространа и са доста светлости у њој. Фасада  је рестаурирана и обновљена сада  је са својом белином и лепотом умивена.
Унутрашњост самог храма  је  веома складна и сада треба и њу обновити и санирати трагове  влаге од некадашњих делова који су кисли. На северозападном  делу над малом припратом изнад улазних врати стоји крст, као  и икона  патрона цркве "Светог апостола Томе". Црква   је    грађена од прилога грађана Божевца, и тадашње општине. Освећење храма  је обављено 9. септембра  1899. године, од стране Митрополита   београдског Инокентија. Антимис за цркву   је  положен у храму новембра 1896. године од стране  протојереја  Живка Ивановића из Пожаревца, који је  по благослову  Митрополита Михајла. Мајстор на градњи цркве  је  био Филип Фаф из Пожаревца. У времену градње храма на парохији  је  био свештеник Раденко Анђелковић. Председник тадашње општине Божевачке  је  за време  градње цркве био Живан Алексић. Иконостас у цркви  је постављен октобра месеца 1896. године, сам иконостас је  рађен у Русији, преко фирме Марковић - Павловић из Београда. Израдом и самим намештањем у цркви, је руководио Живан Средојевић свештеник, и тадашњи председник ошптине Стеван Стојимировић из Божевца. Највећи прилог за градњу  иконостаса дао  је индустријалац из Малог Црнића Антоније Бајлони. Услед пукотина на самој цркви које су настале у  периоду  1905/6. године, народ  је одлазио на службу у цркви у село Кула.

У времену трајања првог светског рата, непријатељска војска из Аустрије, Мађарске, Немачке, је најпре опљачкала цркву, све  реликвије и доста старих  богослужбених књига, а  из самог иконостаса који  је био  првобитан су извадили икону "Тајне  вечере" и однели.
 У самој цркви окупатор је  затварао грађане и мучио. Док  је у  тадашњој црквеној кући  затварани коњи, претворена у шталу. Црква у току времена није радила, јер је окупатор у њој држао и много оружја, и муницију. За време другог светског рата црква  је имала сличну судбину и пред њом су стрељани мештани Божевца. Три звона која  звоне у цркви,су поклон Краља   српског Алексавдра Обреновића  једно, друго  је  поклон Милана В. Костића из Божевца, а треће звоно је  звоно су  заједнички купили и цркви поклонили Бранислав Мојсиловић, и мештани Божевца. Иконостас је  урађен у два нивоа, и све иконе на њему су оргинал првобитне израде, осим "Тајне  вечере" која  је новијег времена. Црква  је споља обновљена 2001. године, фасада и фарбање, као и кров поново је  покривен новим лимом, и олуци на цркви. Нови крстови на цркви су исте године  постављени. Цркву је 9.априла 2002. године, посетио  епископ Игњатије, при братском састанку свештенства. Црква има своју порту која  је површине око  40. ари.  Послове око обнове садашње на цркви, је водио и води свештеник Живислав Илић из Божевца. Црква има доста сачуваних старих књига, из којих се и данас  служи, као и пар икона на платну  и дрвету, које датирају из ХIХ.века. Иконе су: 1.Свети апостол Тома и Свети Никола, које  је цркви Божевачкој поклонио 16.априла 1854. године, Арса Радојковић из Божевца, а  за здравље својих живих, и своје, као и  за покој мртвих, капели Божевачкој.
2.Икона "Рождество Богородице"|коју приложи капели Божевачкој,  11 .априла 1854. г. за здравље својих и својих живих, а  за  покој својих умрлих, Живојин Стевић из Божевца.
3.Икона "Васкрсење Христово"коју  поклони капели Божевачкој  11 .априла  1854.г, за здравље своје, и својих живих, а за покој својих мртвих, Стојадин и Стојимир Вељин из Божевца. Ови подаци на иконама говоре о  постојању тадашњв капеле у Божевцу. Старе богослужбене књиге које се данас  чувају у цркви у Божевцу:
"Пентикостар" - "Типих" штанпан на црквено словенском писму у Москви - Русија 1893. године. Поклон  је Стојадина и Димитрија Мишића из Божевца 1896. године. "Апостол" штанпан у Москви - Русија за 1893. године, поклон цркви Божевачкој .г,
"ТИПИК"из 1893.г.штанпан на црквенословенском писму- језику, поклон цркви од Петра и Јована Марјана Митића из Божевца  1896.године, цркви Божевачкој.
«Триод Посни» штанпан  1893.године у Москви - Русија, на црквено словенском -језику поклон је_цркви Божевачкој од Животе Обреновића из Божевца 1896.г. Општи Минеј" штанпан  1893.године у Москви - Русија на црквено словенском" писму, поклон је цркви Божевачкој од Илије и Коста Миленковић, као и Ивана
Станковића из Божевца  1896. године "Осмогласкик"  од 1. -до 5.гласа, штанпан  1893.године у Москви - Русија, поклон  је цркви Божевачкој, од Милана Дачића из Божевца 1896.године.
"Осмогласник" од 5.до 8. гласа, штанпан 1893. године, Москва - Русија, штанпан је црквенословенским писмом, поклон је цркви Божевачкој од Мике Антића и Мике Јовића из Божевца 1896. године.
"Јеванђеље" штанпано у Русији 1893. године, на коме стоји запис да је у цркви  У божевачкој служио 23 августа 1964. г. епископ Хризостом.
У цркви у Божевцу се  још чувају и богослужбене књиге из1893.г. штампане у Русији, то су "Триод Посни", "0ктоих", "Општи Минеј", као књиге новијег доба Црква има у иконостасу  једну икону на којој  пише "Светог Николе" приложи Никола Живановић из Божевца  за здравље свог дома, а за покој душе свога деде Јове и бабе Милунке 1896. године.
Црква има и своје  барјаке, који  су поклон мештана Божевца, као и  путир причешће, и крстове  за служење литургије, кадеонице, дарохранилицу, и  мноштво других сасуда и ствари новијег доба.
 

Свештенство  цркве од настанка до данас

Свештеници су: Јефтимије Павловић 1837.г, Стева Радојковић из Смољинца, Милан Ђорђевић капелан 1885.год. родом из Пожаревца,  Раденко Анђелковић родом из Брзана од  1885 до  1896. год.    Живан Средојевић родом из Баточине од  1889 до 1896.г.радио и као свештеник и учитељ у Божевцу. У периоду  од  1915. до 1918. године служба  је била од стране свештеника Кулских.  За период од  1921 - 1924/25. година служио је свештеник Живан Средојевић, Милоје Михајловић родом из Сења код Ђуприје од 194.г, Душан Јовачевић од 1 941 -1942 begin_of_the_skype_highlighting 1 941 -1942 Vrij  end_of_the_skype_highlighting. г, родо изСрема избеглица на парохији.  Војин Инђић избеглица из Бањалуке  1942.Г, Миливоје Арсеновић 1946.г.     Добриво је - Биба Милосављевић 1959.г из села Купшљева,  Милосав Илић од  1.XI.1964. г. до 1987. године родом из Божевца, Небојша Ивковић од октобра  1987. године родом из Кушиљева. Садашњи свештеник је на служби цркви и парохији Божевачкој,  је од 1. јуна 2000. године Живислав Илић,   родом из Божевца.

 

Црквена општина

 

          Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве  1931. године, пословима црквене општине руководили су свештеници са црквеним туторима. Нису сачувани подаци о раду, и именима чланова црквене општине Божевачке. Сада црквеном општином управља црквени одбор: Свештеник Живислав Илић је председник, благајник Живан Јоваичевић чланови су: Звонко Жлић, Славиша Марковић,Живорад Илић, Наде Крстић, Живорад Живо јиновић.
 

 

Гробље у селу и споменици у њему

 

Гробље у селу Божевац, је старо и датира  још од оснивања    вароши, села од два, и три века, споменици који леже  подигнути су и већих грубо тесаних каменова без и са натписом. Има споменика и из XX  века. Гробље  има и пар капела које су подигли имућни мештани Божевца. Сада се о гробљу стара Месна Заједница. Гробље се налази ван села у  потесу  званом  Божевачком.

Заветине и литије

У  селу Божевцу су:  Црквена слава  је "Свети апостол Тома",  слава виноградара  је "Свети Трифун",  слава занатлија "Свети Три Јерарха" Божевац слави као своју главну  заветину Недељу после  "Васкрса". Вашар у Божевцу је на дан  "Трнове Петке". 8 августа. Литије у Божевцу су обновљене   1990. године,и иду    на места"Код Крста",и друго место  "Запис"  на дан Петак после "Духова".
Парохијски дом, је нов подигнут  је  1998. године и исте године је и освећен. Дом је веома простран и уређен по новим грађевинским пројектима и намештајем. У њему станује свештеник Живислав Илић са својом породицом. У порти црквеној постоје два споменика, један је са именима изгинулих, и уирлих у ратовима од 1912 - 1918. године, а други је са именима стрељаних  мештана у другом светском рату. Ограда и стазе  до цркве, као и тротоар око цркве је од бетона.


Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Божевац - Стиг.
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића  у 2002. г.
2. Летопис Цркве  и парохије Брбичевске - чува се у библиотаци  цркве у Божевцу.
З. Казивање садашњег свештвника Божевачког  Живислава Илића - Проте, 2002. г.
4. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац, 1972.г. 5. Шематизам Цркве  за  1924. г. Сремски Карловци 1925.г.
6. Насеља Браничева, Д. Јацановић, и Б.Младвнoвић - Пожаревац  2002. г.