НОВОПОДИГНУТА ЦРКВА «СВЕТОГ СТЕФАНА АРХИЂАКОНА» У КРЕПОЉИНУ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

Крепољин је смештен у западном делу области Хомоља. Његова локација као насеља, смештена је у северном делу Крепољинско - крупајске котлине. Надморска висина самог насеља је 240 метара. Крепољин је раскршће путева Београд - Бор, и Крепољин - Деспотовац. Само место је повезано са седиштем општине Жагубицом. Као и са околним општинама, Петровцом и Пожаревцом. Кроз само насеље протиче "Крепољинска река", која се јужно од насеља улива у реку Млаву. По предању, Крепољин су основали досељеници са простора Косова, одмах после Косовског боја 1389. године, најпре у пределима око саме реке Млаве, а на крају и на данашњој локацији. Каснијим насељавањем досељеника из Румуније, и са простора Крајине, као и трговаца, занатлија, Крепољин је постао варошица. Данас је то модерно насеље, са свом инфраструктуром, рудником угља, поштом, амбулантом, школом, трговинским радњама, пијацом, ветеринарском станицом и бензинском пумпом и сада новоподигнутом црквом, која је још у изградњи. Прва помињања Крепољина, датирају из 1467. године, из турског пописа - Видинског Санџака. Званични пописи и помињање насеља на овој локацији датирају из 1718. године. Крепољин по пописима домова и становништва чини табелу: Године 1733. има 21 дом, 1830. године има 89 домова, 1863. године има 161 домова, 1884. године има 168 домова и 1730 становника, 1910. године има 384 дома и 2165 становника, 1961. године има 640 домова и 2569 становника, пописом из 1991. године има 648 домова и 2078 становника. Површина атара Крепољина износи 5645 хектара. Насеље по својим контурама има облик троугла, У самој близини Крепољина се налазе висови, Ћировачка главица 336 метара, Крш 456 метара, Радоњин врх 468 метара. У близини самог Крепољина, налазе се трагови античких и средњевековних насеобина, рударства. На локалитету Градац - у клисури налазе се остаци римско - византијског утврђења. Већи металуршки центар из периода римске империје, постојао је у близини манастира Горњака. Крепољин по територији припада општини Жагубица, а по црквеној подељености припада намесништву "Млавском" са седиштем у Петровцу, Епархији Браничевској, седишта у Пожаревцу.

Црква Светог Стефана Архиђакона - у изградњи

Крепољин као насеље припада по црквеној подели, манастиру Горњак. У саставу је поменути манастир, Парохија носи назив "Крепољинска". Овој парохији поред Крепољина , припада и село Брезница, ова парохија има 640 домова. Ову Парохију опслужује свештенство са "Рибарске" парохије.
Одбор за подизање цркве су чинили: Андреја Милосављевић, Зоран Илић, Јанко Петровић, Мирослав Мирковић, Живорад Милосављевић, Горан Милосављевић и представник цркве Протонамесник Његослав Јовић, сада Аријерејски намесник Млавски. Радови на изградњи цркве у самом центру Крепољина поред главног пута, започети су 1999. године. Освештање темеља цркве, је обављено од стране епископа Браничевског - доктора Игњатија на дан 10. августа 2000. године, уз саслужење свештенства из Хомоља и Млаве. Црква је саграђена у Српско - Византијском стилу градитељства. Димензије цркве су 21 х 12 метара. Црква је зидана од тврдог материјала од печене цигле. Кров цркве је покривен бакарним лимом. На цркви се налазе крстови урађени од прохрома, два крста су  донета из радионице у Швајцарској, као поклон од верника. Црква има два кубета. кубе на западном делу изнад главног улаза у цркву је нешто више. Сводови на крову су терасастог облика и веома су лепи и складни са амбијентом. Црква је пространа и на њој има мноштво прозора што је чини светлом у унутрашњости. Сводови на цркви су полукружни. Над улазним вратима је мала припрата. Састоји се у унутрашњем делу, од припрате, лађе цркве и олтарског дела, у унутрашњости није завршена. Има своје бочне апсиде у левој и десној страни. У самом хараму на дан "Видовдана" 2001. године, одслужене се две литургије. Колачар у цркви је био Стефан Јовић са сестром из Пожаревца. Радови на довршењу цркве, како споља, и у унутрашњем делу биће завршени у 2003. години. На цркви нису још постављена звона. Парохију "Крепољинску" опслужују свештеници Рибарски, Близначки и духовник из манастира Горњак. Има података да је на "Крепољинској" Парохији 1898. године служио свештеник Владимир Милетић, а 1906. године свештеник крепољински Ђорђе П. Богојевић. По црквеним подацима Црквеног Шематизма из 1924. године, стоји да је у намесништву "Хомољском" постојала Парохија Крепољинска, чинили су је варош Крепољин и село Брезница, II класе, са 2237 душа. Свештеник Драгољуб Р. Мијатовић, додељен је манастиру Горњаку.

Коришћена грађа и литература за писање о цркви у Крепољину - Хомоље.
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2002. године
2. Казивање свештеника Његослава Јовића из Петровца 2002. године
3. Казивања Горана, шефа Месне канцеларије, Крепољин 2002. године
4. Хомоље - географска монографија, Љупче В. Миљковић - Нови Сад, 1992. године
5. Насеља Браничева, Д. Јацановић и Б. Младеновић - Пожаревац 2002. године
6. Шематизам Браничевске Епархије Пожаревац - Пожаревац 1972. године
7.Шематизам Цркве за 1924. годину, Сремски Карловци, 1925. године